Autor: Dejan Radosavljević, Ipsos
Taman smo pomislili da je jedna globalna kriza izazvana COVID-19 virusom iza nas, kada nas je zadesila nova! Globalna inflacija! I tako se čitav poslovni a i ovaj potrošački svet suočio sa novim izazovom i novom krizom. Stručnjaci su ovaj fenomen nazvali polycrisis i definisali je kao sukcesivni sled ili kombinaciju kriznih dešavanja koji zajedničkim, sinergetskim delovanjem produkuju daleko veću (ekonomsku, socijalnu, finansijsku i svaku drugu) štetu nego svaka od njih pojedinačno.
Uzroci i posledice globalne inflatorne krize
Za neke neočekivano, a za većinu ekonomista i marketera očekivano, jenjavanje pandemije je pratio rast troškova pre svega proizvodnje a sledstveno tome i života, kao neposredna posledica dugotrajnih poremećaja u lancu snabdevanja i, generalno, krize na tržištu sirovina i repromaterijala uzrokovanih pandemijom.
A onda su se krajem februara ’22 stvari drastično zakomplikovale ratom u Ukrajini, i inflatorni talas je nastavio da ubrzano raste, kao posledica samog sukoba, koji je izazvao energetsku krizu ali i poremećaje na globalnom tržištu zbog sankcija koje su uvedene Rusiji,. Tako je jedna blaga zabrinutost u vezi sa inflacijom na kraju 2021. godine, već u prvim mesecima 2022. prerasla u globalni strah među potrošačima širom sveta… sa tendencijom daljeg povećanja.
I eto, na početku 2023. godine, ponovo svedočimo činjenici da su se „svetske brige“, ponovo, dramatično promenile. Inflacija kao globalna briga „spavala“ je gotovo čitavu deceniju, dok su druge stvari morile svetsku populaciju, da bi u septembru ovaj globalni ekonomski fenomen postao pojava o kojoj svi razmišljaju, pričaju i plaše se njenih efekata.
A CORONA, o čijim je zdravstvenim i drugim posledicama brinulo više od 65% svetske populacije pre samo dve godine? Ona je vrlo brzo pala u zaborav i trenutno se „kotira“ tek na 10. poziciji „svetskih briga“.
Na globalnom nivou, ekonomski optimizam potrošača je počelo da stagnira sredinom 2021. Ekonomski optimizam je sada razuđeniji nego što je bio pre pandemije. Zabrinutost zbog inflacije je naglo porasla i trećina potrošača, kako u Srbiji tako i na globalnom nivou, smatra zabrinjavajućom – ispred svih drugih pitanja.
Ipak odnos prema inflaciji se veoma razlikuje od zemlje do zemlje (od 66% zabrinutih u Argentini do 12% u Saudijskoj Arabiji). Mnogi ljudi navode da imaju finansijske probleme: trećina se „nekako snalazi“, a četvrtini je to prilično ili veoma teško. Pesimizam u vezi sa budućnošću je visok: u osam od 11 zemalja (u kojima Ipsos redovno realizuje istraživanja o inflaciji), više ljudi kaže da očekuje da će njihov životni standard tokom godine pasti, a ne rasti.
Najčešći odgovor i preduzete mere na rastuće troškove je smanjenje izdataka za druženje i velike kupovine. Trenutno je nizak procenat građana koji kažu da bi tražili bolje plaćeni posao ili tražili od poslodavca povećanje plata, kao odgovor na rast cena.
Ovo sugeriše da još uvek nismo na prekretnici koja izaziva spiralu rasta plata i cena... bar za sada. To nastaje kada se u sve troškove ugrađuje ne samo stvarna, pa i stvarno očekivna inflacija, nego i strah od prevelikog rasta cena…
Javnost će najverovatnije videti uzroke trenutnih inflatornih pritisaka kao globalne: pre svega, u COVID-19 krizi i njenim efektima, ratu u Ukrajini i globalnom stanju ekonomije. Međutim, dugoročno će se uzrok stanja u lokalnim ekonomija tražiti i u politikama vlastitih vlada, centralnih banaka i velikih industrija. Gledajući u budućnost, postoji široko rasprostranjeno očekivanje daljeg povećanja inflacije, ali pojedini podaci sugerišu da javnost ne shvata koliko teško može postati.
Očekivanja javnosti za dalji rast cena najveća su u sektorima koji će, takođe, imati najveći uticaj na kućne budžete: hrana, komunalije i gorivo. Potrošači u Srbiji procenjuju da je najveći udar na njihov budžet upravo veliko poskupljenje hrane i pića. To je kategorija proizvoda koja je do sada oduzimala u proseku poslednjih par godina oko 35% kućnog budžeta (septembra 2022–31,3%).
Više od 80% domaćih potrošača smatra da će cene hrane i pića i dalje rasti, a skoro isti procenat ljudi kaže da će im biti teško da priušte dodatnu količinu novca potrebnu za kupovinu namirnica u narednim mesecima.
Najveći broj kupaca (47%) povećanje cena pokušava da ublaži kupovinom potrepština na sniženjima i promocijama, ali ništa nije manji procenat (46%) i onih koji su počeli da obilaze veći broj prodavnica i na taj način tragaju za povoljnijim cenama. Ove dve pojave se iznad proseka uočavaju kod žena i starijih od 50 godina. Mladi više od ostalih grupa štede tako što manje poručuju hranu putem dostave.
Nove kupovne strategije
Već polovinom 2022. godine Ipsos je zabeležio značajne promene u kupovnom ponašanju lokalnih potrošača i primenu različitih kupovnih strategija kako bi se „spojio kraj sa krajem“ u uslovima rastuće inflacije (u julu mesecu 2022. godišnja stopa inflacije je iznosila 12,8%). U tom trenutku se većina kupaca opredelila za kupovinu u više prodajnih objekata (kako bi pronašli najpovoljniju cenu određenih proizvoda) i planiranje kupovnih aktivnosti kada su određeni artiki na akcijskim sniženjima. Nešto više od 1/3 kupaca se opredelilo i za ozbiljne mere štednje: prelazak na jefitnije marke proizvoda iz određene kategorije, i odricanje od neesencijalnih robnih grupa i proizvoda.
No, već krajem godine (kada je godišnja stopa inflacije bila skoro 16%), primećujemo značajna pomeranja potrošača u pravcu sve učestalijeg opredeljivanja za jeftinije brendove unutar određenih kategorija i drastično odricanje od proizvoda koji ne predstavljaju neophodnost (necessity).
Uporedo sa uvođenjem različitih strategija novog modela kupovnog ponašanja, rasla je i cenovna osetljivost domaćih potrošača.
