Autor: Smart Plus Research
Pred kraj prošle godine, na društvenim mrežama „vrteo“ se video kako su se ciljevi sa početka 2022. modifikovali, a zatim obeležavali kao da su ispunjeni – želelo se smršati, pa se prepravljao konfekcijski broj, ili je želja bila da se uštedi određena suma novca, ali su nule precrtavane... Za ovu, postavimo ciljeve koje zaista želimo i na kojima ćemo aktivno da radimo, kako bi se ostvarile, bolje planiranje i upravljanje. Neće biti lako, ali neizvesnost nam je izvesna, pa je možda bolje prihvatiti je.
Resursi, resursi...
Osim mira i stabilnosti, čini se da je jedna od velikih želja i nada za ovu godinu, i generalno budućnost, bolja upotreba resursa, održivost i stopiranje pogoršanja kada je klima u pitanju. Sve više kompanija ima za cilj da smanji karbonski otisak, da koristi obnovljive izvore energije, biorazgradive i reciklabilne materijala, i slično.
Reklo bi se da potrošači to primećuju, da im je to važno, ali i da ne prave kompromis sa ukusom i svojim novčanikom. Tako, ko uspe da sve to zadovolji, ima šanse da bude u korpama. Društvena odgovornost je tema koja mora da se živi kroz kompanije i njihove proizvode, nije dovoljno da se priča, mora i da se radi u skladu sa tim principima.
U tom smislu, u svetu se razvijaju proizvodi, hrana i piće, koji pomažu da se adaptiramo na život u klimatskim promenama, na ekstremne vremenske uslove. Tako, već postoje proizvodi koji se sami podgrevaju, bez upotrebe dodatne energije, ili proizvodi koji su za toplotne talase (bilo hladne ili tople), sa dodacima kao što su elektroliti, vitamin C i slično, i proizvodi koji imaju duže rokove trajanja. Iako možda deluje da su ti ekstremi daleko od nas, i lokalno će biti potrebno razvijati „survival kit“, za periode veoma visokih ili niskih temperatura.
Biljni proteini dobijaju na značaju – iako smo mi poznati po ćevapima, Karađorđevoj i raznom mesu - čini se da se smanjuje otpor prema biljnim varijantama, i da se može desiti da vege burger bude radije izbor nego klasičan. Sada već 23% koristi zamene za meso, 31% koristi zamene za mleko i jogurte biljnog porekla (npr. napici od soje, badema, ovsa...), dok zamene za sir, kačkavalj, sirne namaze biljnog porekla ponekad konzumira skoro polovina populacije.
Pitanje kvaliteta hrane će nastaviti da bude tema, i čini se da ćemo imati poverenje samo u ono što smo svojeručno uzgajili.
Potrošači ili ko-kreatori?
Prethodni period je bio toliko stresan i usmeren na kolektivno, da je, reklo bi se, vreme da se vratimo sebi. Ipak, to ne znači da se nužno vraćamo starim navikama, koliko sebi i novim/starim radostima i onome što je u međuvremenu postalo važno ili važnije nego pre.
Društvene mreže, naročito TikTok, su omogućile da prihvatimo svoju kreativnu stranu, te je sve više kreatora sadržaja. Kreiraju se nove ideje ili se postojeći proizvodi kreativno koriste. Što je naročito vidljivo kada su u pitanju hrana, kuvanje, uređenje i održavanje doma kao i ulepšavanje (nega, šminka, kosa i frizure…). Inovativnost je u nama, a brendovi bi trebalo da iskoriste taj „talas“ i uključe potrošače u kreiranje proizvoda.
Iako je pritisak na budžet veliki i mogućnosti za potrošnju manje, potrošači žele da dobiju što veću vrednost, pa biraju one proizvode i proizvođače, koji ne samo da zarađuju, nego i dalje ulažu (jer je to ulaganje i u njihovu budućnost). Sada se ne donose odluke o manjoj učestalosti kupovine ili kupovini jeftinijih opcija, već se odustaje od cele kategorije. Brendovi moraju da (p)ostanu relevantni – sada će više nego ikada biti važno da nam čine dobro, ali da čine dobro i okolini i zajednici. Ranije je ono što jedemo, pijemo, nosimo i vozimo, bilo pitanje statusa, a sada je mnogo više pitanje stava, uverenja, vrednosti koje su nam važne. Podrška lokalnim brendovima i pričama će dobijati na značaju, brendovi sa svrhom takođe.
I naravno, tehnologija
Za vreme vanrednog stanja, stekle su se nove navike – online naručivanje namirnica i naročito hrane iz restorana. Iako se deo stanovništva vratio starim navikama, deo je ipak nastavio da koristi i ove opcije. Namirnice online kupuje 14%, i čak trećina Beograđana, pa se može očekivati da će ovaj vid kupovine ostati, pa i rasti u onim sredinama gde usluga bude dostupna.
Osim toga, promovisana su plaćanja QR kodovima, instant plaćanja, a sve više se i kod nas može videti da kupci plaćaju mobilnim telefonom, iz svog mobilnog novčanika. Iako se ne može očekivati da će to biti dominantni vid plaćanja, može se govoriti o rastu broja korisnika i broja transakcija, odnosno rastu bezgotovinskog plaćanja.
Osim načina kupovine i plaćanja, tehnologija brine o nama – sve više je aplikacija koje pomažu da znamo status organizma, menjamo navike, ali i onih koji se bave našim mentalnim zdravljem, fokusom, pažnjom i slično. Drugim rečima, tehnologija nastavlja da igra važnu ulogu u svim našim iskustvima.
