Autor: Mintel
Foto: Drazen Zigic/Freepik
Budući da su današnji potrošači sve informisaniji i da imaju više znanja o influenser-marketingu, brendovi će u periodu koji je pred nama koristiti influensere na dva različita načina. Zbog negativnih posledica koje ima rad lažnih infuensera, sve više se stavlja akcenat na autentičnost. Istovremeno, rastući entuzijazam za virtuelnu stvarnost i metaverzum predstavlja priliku da se koriste i virtuelni influenseri.
Suzbijanje lažnog oglašavanja
U aprilu 2022. godine, agencija Ogilvy objavila je da više neće raditi s influenserima koji uređuju ili retuširaju svoja tela ili lica u reklamama. Ovaj potez naglašava pojačanu kontrolu i regulaciju uticajnih sadržaja, jer raste zabrinutost zbog njihovog negativnog uticaja na blagostanje ljudi, naročito mladih. Većina brendova stavlja autentičnost na prvo mesto i u središte influenser-marketinga, naglašavajući svoju posvećenost prikazivanju "prave slike" koja ih jače povezuje s potrošačima.
Rezultati istraživanja koje je sproveo Mintel sugerišu da se kredibilitetu u influenser-marketingu pridaje velika važnost. Nedostatak verodostojnosti čini da se potrošači osećaju loše i neprivlačno zbog određene objave sponzorisanog influensera.
Danas je influenser-marketing daleko od početne faze, te su potrošači svesni trikova kojima se koriste brendovi, od raznih filtera i retuširanja do neiskrenih preporuka. Osim korišćenja sirovih slika i video sadržaja, kako bi oglas bio verodostojan, brendovi moraju da ulože veći napor u pronalaženje verodostojnih influensera za koje ljudi iskreno misle da koriste proizvod, umesto da angažuju one s najvećim brojem pratilaca. To podrazumeva da imaju strategiju za otkrivanje mikro-influensera, odnosno uticajnih ljudi koji imaju manji broj pratilaca, ali su angažovani i njihpove preporuke su stvarne.
Povezivanje sa virtuelnim uticajnim osobama
Dok se, s jedne strane, brendovi fokusiraju na autentičnost i realnost, s druge strane postoji i mnogo prilika da se sa "lažnim", odnosno virtuelnim, influenserima krene u potpuno suprotnom smeru. Ova strategija uključuje kompjuterski generisane slike koje stvaraju personu društvenih medija koja nije stvarna osoba. Istraživanje Mintela pokazuje da je skoro polovina ljudi koji prate influensere na društvenim mrežama zainteresovana za virtuelnog influensera.
Potencijal virtuelne stvarnosti, u svim oblastima života, dobio je novi podsticaj nakon što je Mark Zakerberg iz kompanije Meta predstavio svoju viziju metaverzuma, digitalnog sveta koji koristi proširenu i virtuelnu stvarnost. Tu su se virtuelni influenseri pojavili kao novi marketinški koncept. Brojne kompanije, poput Diora, već su počele da istražuju svoje marketinške strategije brenda sa virtuelnim uticajnim ljudima, a istraživanje Mintela pokazuje da se potrošači povezuju s njima.
Ažuriranje marketinških strategija
Iako je metaverzum kakav je zamislio i opisao Zakerberg još uvek daleko, interesovanje potrošača za virtuelne influensere povećava izglede za niz novih reklamnih mogućnosti. Ako virtuelni svetovi postanu značajniji aspekt života ljudi, virtuelni influenseri će imati značajnu ulogu. U bliskoj budućnosti, brendovi će se sigurno povezivati i eksperimentisati sa virtuelnim/digitalnim influenserima.
Virtuelni influenseri će najbolje funkcionisati za ambicioznije i luksuznije brendove, budući da kod njih povezanost nije ključna komponenta privlačnosti. Bez pretvaranja da je influenser stvaran, brend će moći da bude kreativniji i eksperimentalniji. Sve dok je virtuelna priroda jasno vidljiva, potrošač se neće osećati prevarenim.
Još jedna važna prednost korišćenja virtuelnih influensera je to što će njihov reputacioni rizik za brend biti manji. Partnerstvom i saradnjom sa stvarnom osobom sa društvenih mreža, koja je svakodnevno prisutna na internetu, brend će uvek biti ranjiv, jer postupci konkretne osobe neće biti uvek u skladu sa imidžom brenda koji ona predstavlja.
Zaključak
Sa početkom pandemije korona virusa, mnogi su očekivali da će se uticaj influensera smanjiti, ali se desilo upravo suprotno. Ljudi su sve više konzumirali sadržaje koje influenseri plasiraju na društvenim mrežama, čime je rastao i njihov značaj za brendove. Tržište influensera bi, stoga, trebalo da nastavi da se razvija, ali sa sve većim pritiskom da sadržaj bude pouzdan i autentičan. Ideja koja se krije i u jednoj i u drugoj strategiji jeste da rad stvarnog ili virtuelnog influensera bude transparentniji. Potrošači sve jasnije mogu da uoče manipulacije, i žele jasnije razgraničenje pravih od lažnih influensera, umesto da budu “zaglavljeni” u trenutnom, nejasnom svetu.
