Premijum Neusatzer namazi za tradicionalni “novosadski doručak”

Priredila: Milica Milutinović, [email protected]

Prisećajući se jake privrede nekadašnje Jugoslavije, podseća nas da je u njegovom rodnom gradu, Novom Sadu, jedna od jačih grana bila mesna industrija. Tih davnih godina nastao je „novosadski doručak“ , obrok koji se sastojao od kifle i konzerve pašete koje su novosadski radnici nosili na plažu i po čemu su bili prepoznatljivi u svojim letovalištima na odmoru. Na osnovu ove anegdote i toga što je kao i slavni preci bio nemački đak, nastalo je i ime njegove današnje firme - Nojzacer, što u prevodu znači Novosađanin, novosadski, novosadsko… Kaže da je želeo nešto što ima prizvuk tradicije, istorije, nečeg domaćeg, a u isto vreme je i internacionalno, kako bi jednog dana moglo da izađe na inostrano tržište.

Neusatzer je nastao kao moja dugogodišnja želja da se osamostalim i da rad u najvećim svetskim kompanijama za koje sam više od jedne decenije radio zamenim poslom koji će mi pružiti priliku da iskažem svu svoju kreativnost. Dugo sam razmišljao šta bi to moglo da bude, pravio sam selekciju i sistemom eliminacije došao do proizvodnje hrane i pića. Za hranu sam se opredelio iz nekoliko razloga. U Srbiji je običaj da se bez obzira na povod, loš ili dobar, okupimo za trpezom. Da se pojede i popije, svako iznese ono što ima u tom trenutku da ponudi gostima koji su u kući, da se hrana i piće nose na poklon i na kraju krajeva da se pohvalimo i „takmičimo“ ko je bolji domaćin i čiji proizvod je bolji. Drugi razlog zašto sam se opredelio za proizvodnju domaćih pašteta je taj što mislim da nema osobe koja makar jednom u životu nije pojela parče hleba namazano paštetom. Svi smo to jeli za doručak, dobijali u vrtićima i školi za užinu, omiljena je hrana studenata i radnika, jede se na moru, bazenu, prilikom piknika u prirodi itd. Na kraju je preovladao stav da ljudi sve više pažnje obraćaju na to što jedu. Vole da pojedu zdrav, kvalitetan i ukusan proizvod što moje paštete jesu. Dakle zanatstvo, a ne masovna proizvodnja, ispričao nam je Marko ukratko kakva inspiracija ga je vodila prilikom osnivanja poslovanja. 

Posle mnogo proba, degustacija, prepravljanja receptura, 2021. godine je registrovao firmu i počeo sa radom. Posle par promena lokacija, pronašao je prostor koji u potpunosti odgovara svim standardima proizvodnje hrane. Trenutno posluju kao pordična firma, ali uskoro planiraju da zaposle još radnika, s obzirom na to da obim posla raste. 

U zanatskoj, manufakturnoj radionici se, kako nam kaže, kombinacijom najboljih i najkvalitetnijih komada mesa, spravljenih sa puno ljubavi i uz razne kombinacije začina i začinskog bilja pripremaju tri proizvoda: Pileći parfe sa jabukama i belim vinom (fino usitnjeni namaz od pileće džigerice, jabuka i belog vina), Paorska pašteta (grubo usitnjeni namaz od svinjske džigerice, dimljene slanine, pečuraka i konjaka) i Francuska pašteta (fino usitnjeni namaz od svinjske plećke, pileće džigerice, putera, začina i konjaka). 

Krajnji konzument dobija delikates, bez konzervansa, veštačkih aroma, aditiva i boja, izuzetnog ukusa i kvaliteta na nivou proizvoda iz vrhunskih svetskih restorana, koji će mu sada biti dostupni u toplini sopstvenog doma i u društvu najbližih, kako bi potpuno mogao da uživa svim čulima. Proizvode pakujemo u staklene teglice (180g, HoReCa 90g), koje su specijalno dizajnirane za paštete, terine i rijete. Takođe, ambalaža je veoma zgodna kao poklon ili mali znak pažnje. Svi proizvodi su pasterizovani, rok trajanja je 60 dana i potrebno ih je čuvati u frižideru, dodatno pojašnjava naš sagovornik. 

Što se tiče receptrura kaže nam da je proveo sate, dane, nedelje istražujući na interentu, čitajući tekstove, gledajući kuvarske emisije, klipove o kuvanju, proizvodnji, pripremi, prelistavajući stare kuvare da bi došao do receptura. Na kraju, to su sve opštepoznate, tradicionalne recepture koje postoje vekovima: Mi smo ih dopravili, dodali začine po našem ukusu i prilagodili tržištu. Držimo se devize da je samo najbolje dovoljno dobro. Zato prilikom proizvodnje koristimo samo najkvalitetnije sastojke, sveže meso, začine i začinsko bilje.

Skoro sve sirovine su iz Srbije i uvek se trude da što više repromaterijala za proizvodnju bude od malih proizvođača i gazdinstava, jer na taj način žele da im pruže podršku i motiv za dalji rad. Jedino ekstra devičansko maslinovo ulje nije našeg porekla.  

Marko dodaje: Igrom slučaja naš prvi proizvod, pileći parfe sa jabukama i belim vinom je i najpopularniji. Slučajno ili ne, pogodili smo sa recepturom i veoma sam srećan zbog toga. Ljudi su prepoznali kvalitetne sastojke, vole blagu, vazdušastu strukturu proizvoda začinjenu slatkoćom jabuka i kiselkastom aromom belog vina. Osim toga što je parfe naš najprodavaniji proizvod, on je i najnagrađivaniji. Inače, svi naši proizvodi su nagrađeni zlatnom medaljom za kvalitet na Novosadskom sajmu.

Od početka njihovog poslovanja, opredeljenje je bilo za prodaju putem maloprodajnih objekata. Dobra stvar je, smatra on, što se sve više otvaraju male, specijalizovane radnje, poput delikatesnih prodavnica, prodavnica zdrave hrane, vinoteka i malih komšijskih radnji, i tu su se od početka pozicionirali: Mušterije vole da idu u njih, a ljudi koji ih drže i rade u njima mogu da se posvete promociji proizvoda, što je od izuzetnog značaja za prodaju. Nije dovoljno da se samo proizvod pojavi na rafu. Kada vide teglicu oduševe se i vrlo često je sastavni deo poklon korpi ili jednostavan poklon prilikom odlaska u goste, na slavlja i na sastanak sa poslovnim partnerima.

Zbog limitiranog budžeta, njihov marketing se kao i proizvodnja svodi na tradicionalan pristup - promocije, degustacije i reklama od usta do usta. To jeste najsporiji ali je najbolji vid marketinga. Prisutni smo i na društvenim mrežama FB i Instagram (@neusatzer). Voleo bih da možemo sebi da priuštimo ozbiljniju marketinšku kampanju, ali nas agencije koje se time bave zaobilaze. Svi vole velike projekte, na kojima mogu da zarade pare ali je retko ko spreman da raste i da se razvija sa malim proizvođačima i njihovim brendom, kaže nam Marko. 

HoReCa sektor im je prioritet za budućnost. Čini mu se da na rafovima velikih trgovačkih lanaca ne mogu da pronađu trenutno svoje mesto, ali ne isključuje mogućnost potencijalne saradnje u budućnosti. HoReCa sektoru možemo puno toga da pružimo. Našim proizvodima će sebe izdvojiti, takođe dobiće premijum proizvod standardnog kvaliteta. Uštedeće vreme na nabavci materijala i pripremi. Njihovo je samo da posluže gostu, kao doručak, predjelo ili lagani zalogaj uz čašu vina ili nekog drugog pića. Srbija je turistička destinacija. Sve više turista organizovano obilazi vinarije, a uz degustaciju vina i vino uopšte naši proizvodi savršeno idu, smatra Marko. 

Ovom prilikom nam otkriva i planove za budućnost, jer ih je puno, ali će zavisiti od mogućnosti finansiranja: Nažalost kod nas nije dovoljno razvijen način sakupljanja sredstava putem crowdfunding kampanja, a za Fondove i komercijalne banke smo još uvek ispod radara. Uslovi su isti kao i za velika pravna lica. Na Institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, čije osoblje nam puno pomaže, radimo na produženju roka trajanja proizvoda. Time bismo olakšali posao i mogli bismo da distribuiramo naše proizvode i u najbliže okruženje. Ono što je sigurno je to da ćemo ubaciti i nove ukuse, proizvode sa drugačijom teksturom od namaza, pašteta kao i to da ćemo više poraditi na sezonskim proizvodima.

Na kraju razgovora smo ga zamolili da uputi poruku ohrabrenja nekim budućim malim proizvođačima koji još ispituju prilike i razmišljaju da li da se upuštaju u ovakve poduhvate. Nema tu puno mudrosti. Prava formula za uspeh ne postoji, sve je stvar trenutka, velikog odricanja, rada i mala doza sreće. Moja poruka bi bila da iskoriste želju za radom i ideju koju imaju i da se bez previše premišljanja upuste u realizaciju. Kao ulazak u hladnu vodu, što pre uđu, brže će se aklimatizovati i nastaviti dalje, zaključio je naš sagovornik. 

Foto: privatna arhiva/Marko Vasiljević