Autorka: Katarina Gligorović, istraživač u Valicon-u
Savremeni način života karakteriše brz tempo, kao i veliki fokus na upravljanju vremenom, takozvanom time management-u. Shodno tome, ljudi širom sveta nastoje da skrate vreme koje provode u aktivnostima, u kojima ne uživaju, koje ne doprinose njihovom materijalnom bogatstvu i koje se ispostavljaju kao suvišne. Svemu tome, dodatno doprinose moderne tehnologije, koje su postale neizostavni deo svakodnevice. Imajući u vidu opisane trendove, važno je istaći da su kuvanje i hrana, kao elementarna ljudska potreba, takođe, značajno izmenjene u kontekstu savremenog života širom modernog sveta.
Danas, sve veći broj ljudi bira da konzumira gotovu hranu ili barem onu koja je polu-pripremljena, kako bi skratili vreme potrebno za pripremu obroka i mogli da se fokusiraju na druge životne aspekte.
U koraku sa vremenom, tehnologija zamrzavanja hrane je značajno uticala na izmenu načina na koji ljudi razmišljaju o hrani i kuvanju. Zahvaljujući njoj, potrošačima su postali dostupni najrazličitiji proizvodi – od odreska tune, preko raznih dezerta, do gotovih pica. Evidentno je da postoje brojne prednosti kupovine i konzumiranja zamrznute hrane. Međutim, i danas postoji niz zabluda koje se tiču ovakve hrane i odvraćaju potrošače od kupovine iste.
Spas za savremenog čoveka ili njegova propast?
Zamrznuta hrana je sa razlogom dobila na popularnosti tokom poslednjih decenija. Naime, brojni su razlozi zašto ljudi biraju zamrznute opcije u svojoj svakodnevnoj ishrani, a neki od njih se tiču manjeg otpada hrane, brzine pripreme, mogućnosti kasnijeg konzumiranja hrane u kojoj nema konzervansa, eliminisanja sezonskih ograničenja i očuvanja hranljivosti namirnica. Pre svega, treba istaći da je zamrzavanje hrane, koja se ne pojede, efikasan način da se smanji negativan uticaj po životnu sredinu, ali i da se adekvatnije upravlja ličnim finansijama. Preciznije, istraživanje objavljeno u British Food Journal-u pokazalo je da zamrznuta hrana stvara 47 odsto manje otpada od hrane nego nezamrznuta hrana.
Osim toga što je zamrznuta hrana, često spremna za konzumiranje nakon samo kratkog zagrevanja, treba naglasiti da njoj nisu potrebni dodatni konzervansi, jer se mikroorganizmi ne razvijaju kada je temperatura hrane ispod -9,5°C.
Zamrzavanje, takođe, čuva hranljive materije hrane, što je čini zdravijim izborom na „duge staze“. Osim toga, potrošačima u Srbiji je na ovaj način omogućeno da konzumiraju meso riba iz dalekih mora ili da u kuvanju koriste mešavine povrća za specijalitete iz udaljenih zemalja.
Ipak, postavlja se pitanje da li je zamrznuta hrana zdraviji i ekonomičniji izbor ili sveže namirnice ostaju nezamenljive. Može se reći da odgovor u velikoj meri zavisi od izbora samog potrošača. Može se, dakle, reći da neto efekat konzumiranja smrznute hrane na zdravlje čoveka zavisi od njegovih ličnih izbora. Iako italijanski gelato u lokalnom supermarketu, može biti i više nego primamljiv, važno je imati na umu da zdravlje pojedinca umnogome zavisi od odluka koje donosi na dnevnom nivou. Tehnologije zamrzavanja hrane omogućile su da se tokom cele godine mogu birati zdrave opcije, što znači da su pored sladoleda, bez obzira na godišnje doba, dostupni i asparagus, losos ili domaća malina.
Da li budućnost donosi veće zamrzivače?
U 2021. godini, došlo je do velikih izmena u pogledu različitih trendova u prehrambenoj industriji: tražnja za hladnjačama je značajno porasla tokom pandemije, kada je najveći broj kompanija za skladištenje u uslovima prilagođene temperature, dostigao svoj maksimalni kapacitet. Istraživanja pokazuju da čak 45 odsto potrošača izjavljuje da u frižideru imaju manje sveže nego zamrznute hrane. Zamrznuta hrana posebno je popularna kod mlađe generacije, koja u velikoj meri smatra da je zamrznuto povrće jednako dobro ili bolje od svežeg.
Čini se da je porast tražnje za proizvodima na bazi biljaka najpopularniji trend u 2021. godini, i čini se da će taj trend nastaviti da raste i u narednim godinama. Postoji veći broj istraživanja prema kojima se projektuje porast veganstva u svetu za 300-400 odsto. Očekuje se da zamrznuta hrana zauzme još veći deo svakodnevne ishrane modernog čoveka u budućnosti, međutim, ne treba zapostaviti ni činjenicu da mnogi ljudi – podstaknuti zanimljivim emisijama o kulinarstvu – biraju kuvanje kao hobi i više vrednuju sveže sastojke.
Osim toga, zdrav način života, takozvani health&fit lifestyle trendovi, takođe, mogu ostvariti intenzivniji uticaj na promene u načinima ishrane, a zamrznuta hrana može dobiti drugačiju ulogu u takvom kontekstu.
Posmatrajući situaciju u perspektivi, očuvanje tržišnog rasta zamrznute hrane zahteva efikasno upravljanje zalihama, spremnost da se odgovori na različite i promenljive potrebe potrošača, te prilagođene, personalizovane promocije i kontinuirane inovacije. U pogledu tehnologije, javljaju se nova rešenja koja doprinose očuvanju kvaliteta zamrznute hrane da bi se eliminisale njene slabosti. Primera radi, ističe se novo „izohorično zamrzavanje“, što je inovativna tehnologija zamrzavanja koja može značajno poboljšati kvalitet zamrznute hrane, a kod koje su ključni element termodinamički uslovi u kojima dolazi do zamrzavanja.
Da li će se ljudi u budućnosti opredeljivati isključivo za zamrznutu hranu, teško je reći. Jasno je da kuvanje postaje sve češće hobi pre nego neophodna svakodnevna aktivnost, ali je još uvek malo verovatno da će u budućnosti sva hrana biti smeštena u zamrzivačima.
