Razgovarala: Milica Milutinović, [email protected]
Kako biste opisali današnju srpsku industriju zamrznutih proizvoda?
Kategorija zamrznutih proizvoda je usled specifičnosti temperaturnog režima, kod nas ograničena ili na lokalne proizvođače, gde je Frikom i dalje apsolutni lider, ili na privatne robne marke koje nabavljaju i sami uvoze pojedini veći maloprodajni lanci.
Najvažnija stvar je da je kategorija zamrznutih proizvoda na globalnom nivou, kategorija sa najbržim volumenskim rastom u poslednjih nekoliko godina, a takav trend se polako preslikava i na naše tržište. Ključni faktori koji doprinose tome jesu stil života i sve veća potreba potrošača za kreiranjem brzih, a zdravih obroka, zatim promene klime i sve duži periodi u godini pogodni za konzumaciju sladoleda, kao i promene navika potrošača unutar makrosnack kategorije uzrokovane velikim skokom cena kakaoa i posledično padom tražnje za čokoladom.
Frikom kao vodeća kompanija na tržištu, ima obavezu da sve ove trendove prenese i na trgovinske lance i da im pomogne da zajednički kreiramo još bolji ambijent za razvoj ove kategorije proizvoda. Kada govorimo o domaćim proizvođačima postoji dosta aktivnih lokalnih proizvođača, najviše u kategoriji smrznutog testa, kao i nekoliko kompanija koje proizvode zamrznuto voće i povrće. Ove kompanije se uglavnom oslanjaju na saradnju sa manjim lokalnim trgovinskim lancima i ne pokazuju potencijal za zauzimanje većeg dela tržišnog učešća.
Naravno, kompletnu sliku ove industrije dodatno komplikuje i zavisnost poslovne politike od rezultata agrara, a svedoci smo da ni klimatski faktor poslednjih godina ne ide u prilog proizvođačima, naročito voćarima, a najsvežiji primer jeste sa nabavkom višnje na tržištu, kakva nije zabeležena godinama unazad zbog izuzetno lošeg roda.
Kako biste ocenili inovativnost u vašoj industriji u Srbiji u poređenju s globalnim trendovima?
Mi smo kao i u mnogim drugim segmentima, prilično tradicionalno društvo. Navike potrošača se sporije menjaju, ali se vide promene. Tradicionalna pakovana povrća kao što su grašak ili boranija naši potrošači i dalje najviše koriste, ali sve je više potražnje i za novim, kreativnim proizvodima kao što su miksevi povrća za tiganj ili rernu, ili razne vrste krompira koje se sada mogu pripremati bez ulja, u rerni ili u popularnim pen fry tiganjima. Generalno, sve je više potrošača koji vode računa o zdravijoj ishrani i misija Nomad foods-a kao krovne kompanije kojoj Frikom pripada je da potrošačima obezbedimo zdraviji i kvalitetan, a brz obrok. U ovom delu su zapadna tržišta značajno ispred nas, pa su značajno veći i svest i potražnja za ovakvim proizvodima.
Međutim, kada je kategorija sladoleda u pitanju tu potrošači još uvek žele da priušte uživanje i da, takoreći, časte sebe kvalitetnim i osvežavajućim slatkišem. Posebno mi je bilo interesantno kada sam počeo da se bavim ovom kategorijom da vidim sa kakvim nestrpljenjem potrošači očekuju inovacije u novoj sezoni. Ovo je kategorija u kojoj novo lansirani ukusi prave veći deo celokupnog prometa od svih drugih kategorija proizvoda. Na samu inovativnost u industriji pozitivno utiču i strani trgovinski lanci koji kroz svoje robne marke donose na naše tržište neke proizvode koje do sada nismo viđali.
| Neće proći mnogo godina do momenta kada će većina potrošača kupovati većinski proizvode za koje su sigurni da su napravljeni u skladu sa svim potrebnim ekološkiim standardima i to je trend koji je već sada dominantan u mnogim zemljama. |
Na koje tehnologije ili inovacije polažete najviše nade za budući razvoj sektora?
Veliki prostor u ovoj industriji postoji u unapređenjima u delu lanca snabdevanja. S obzirom na to da je za manipulaciju našim proizvodima neophodan veoma niski temperaturni režim, ovakav način rada iziskuje izuzetno visoke troškove kako skladištenja, tako i distribucije, ali je i kompleksnost na samom mestu prodaje velika. Takođe, kako su u pitanju prehrambeni proizvodi, svako odstupanje od potrebne temperature, bilo na mestu prodaje zbog kvarova uređaja, ili zbog propusta u manipulaciji, iziskuje momentalno povlačenje takvih proizvoda sa tržišta, a to stvara dodatne veoma visoke troškove nove manipulacije i uništenja. Za celu industriju bi bilo veoma važno da se što je više moguće uvode i koriste nove tehnologije u upravljanju skladišnim operacijama, kako sa strane proizvođača i uvoznika, tako i sa strane maloprodavaca kako bi se zajednički postigle optimizacije. U smislu razvoja proizvoda, očekujem sve veći broj inovacija i otklon ka zdravijoj hrani i proizvodima sa što manje šećera. Frikom, zajedno sa partnerima iz Nomad foods-a, aktivno radi na ovoj agendi i u godinama koje dolaze imaćemo sve više prilike da konzumiramo takve proizvode, a pažnja nam je u tom segmentu posebno usmerena na naše najmlađe potrošače.
Koji su, prema vašem mišljenju, najveći izazovi u vašoj industriji na našem tržištu?
Ključni izazov sa kojim se industrija suočava je, kao i u većini drugih FMCG industrija, konstantan rast cena sirovina. Naveo sam primer višnje u ovoj godini, odnosno proizvoda kojih zbog loših vremenskih prilika jednostavno nema dovoljno na tržištu. Zatim, usled globalnih promena klime imamo izazove sa dostupnošću morske ribe, što, takođe, utiče na formiranje maloprodajne cene. Situacija oko kakaoa je svima već dovoljno poznata i jednostavno ne vidi se kraj ovom trendu.
Kako vi lično vidite ulogu održivosti i ekološke svesti u razvoju FMCG proizvoda?
Mislim da je ovo ključno pitanje za vremena koja dolaze, ali i za trenutak u kom živimo. Neće proći mnogo godina do momenta kada će većina potrošača kupovati većinski proizvode za koje su sigurni da su napravljeni u skladu sa svim potrebnim ekološkiim standardima i to je trend koji je već sada dominantan u mnogim zemljama. Samo kompanije koje danas prepoznaju ovu potrebu potrošača, mogu da očekuju da će biti značajne na tržištu i za 10 ili 15 godina. U slučaju Frikoma, mi se usklađujemo sa Nomad foods globalnom agendom koja je izuzetno usmerena na održivost i ekologiju i ulažemo veliki napor u transformaciju poslovanja.
Za kraj, koja bi bila vaša poruka kolegama iz industrije – kako unaprediti sektor?
Kao i u većini industrija, potrebno je više slušati, ali pre svega i razumeti potrošača, potrebe i izazove maloprodavaca i posrednika u distribuciji i kreirati kvalitetna i efikasna rešenja, planove i strategije u skladu sa tim. Industrija ima perspektivu za rast i razvoj, samo ako svi činioci u lancu posluju održivo.
