Autor: Katarina Gligorović, Project Manager, Valicon
Opšte je poznato kako fizički stimulansi na telo utiču na opšte zdravlje organizma. Sa problemima klimatskih promena, dolazi do značajnih negativnih posledica po svakog od nas. Kako se približava letnja sezona, i sve veći broj ljudi planira svoje letnje odmore, važno je naglasiti da sunce – iako nas definitivno čini srećnijima i pomaže nam da se izborimo sa stresom i anksioznošću – ujedno znači i brojne rizike. Naime, činjenica je da je sunčeva svetlost neophodna za život i pruža mnoge zdravstvene koristi kao što je vitamin D, a uz to doprinosi postizanju hormonalnog balansa i dovodi do boljeg sna.
Međutim, poznato je da postoje i rizici povezani sa prekomernim izlaganjem sunčevoj svetlosti. Jedan od glavnih rizika jesu opekotine od sunca koje su uzrokovane prevelikim izlaganjem ultraljubičastom (UV) zračenju sunca. Opekotine od sunca mogu biti bolne i mogu povećati rizik od raka kože, kao i prevremenog starenja kože. Produženo izlaganje suncu, takođe, može izazvati druge vrste oštećenja kože, kao što su tamne fleke, bore i opuštena koža. Pored toga, izlaganje UV zračenju može oštetiti oči, što potencijalno dovodi do katarakte i drugih problema sa očima.
Kako smanjiti rizik?
"Doza" i vreme su ključni. Nekoliko studija sugerisalo je da je iznenadno izlaganje suncu opasnije od postepenog izlaganja tokom vremena. Drugim rečima, opasnije je tokom desetodnevnog letovanja na moru konstantno biti izložen jakom zračenju – nego da se tokom cele godine postepeno izlaže sunčevoj svetlosti. Takođe, dokazano je da je izloženost suncu u mladosti — otprilike pre dvadesetog rođendana — najvažnija. Velika skandinavska studija o riziku od melanoma, objavljena u časopisu Nacionalnog instituta za rak 2003. godine, otkrila je da je adolescencija najopasnije vreme za dobijanje opekotina od sunca. Krema sa zaštitnim faktorom jeste neophodna i svakako će nas spasiti od dela negativnih UV zraka, ali ne može u potpunosti sprečiti oštećenja kože. Pogotovo ne ukoliko se višesatno izlažemo suncu. Stoga je neophodno povesti više računa i izbegavati potencijalne rizike.
Koji proizvodi pomažu u zaštiti?
Sa porastom zabrinutosti u vezi sa pretnjama koje dolaze od sunčevog zračenja, raste interesovanje za proizvode za sunčanje. Na policama raznih prodajnih objekata – od drogerija i apoteka do supermarketa – mogu se naći različiti proizvodi koji treba da zaštite kožu od negativnih efekata. U moru različitih opcija, javlja se dilema u vezi sa odabirom pravog rešenja.
Podaci pokazuju veliku zainteresovanost potrošača za proizvode za telo koji služe kako bi se telo i kosa što više i bolje nahranili pre samog uticaja sunca, soli i hlora. Pa tako, veliki broj potrošača navodi da koristi razne pilinge, kreme za telo, proizvode za negu kose, čišćenje lica, sprejeve za samotamnjenje i slično, pre odlaska na letovanje. Žene tretmane i proizvode za sunčanje, tokom letnje sezone, svrstavaju u svoju dnevnu rutinu. Neretko se navode i umirujući gelovi za negu kože nakon sunčanja kao proizvodi sa visokim stepenom konzumacije, a kako bi se organizam pre leta pripremio protiv uticaja štetnih radikala ili dodatno osnažio, potrošači su skloni konzumiranju različitih suplemenata.
Prilikom izbora proizvoda za sunčanje, potrošači uzimaju u obzir nekoliko faktora. Pre svega, prati se da li je krema za sunčanje sa visokim stepenom zaštite (SPF od najmanje 30), takođe, proverava se i da li krema nudi zaštitu širokog spektra i od UVA i od UVB zraka. Potošači u velikoj meri uzimaju u obzir i tip kože i osetljivost, te izbor kreme za sunčanje dosta zavisi od osobe do osobe.
Krema za sunčanje može da štiti i pojedinca i okolinu
Budući da je sve više potrošača zainteresovano za zaštitu životne sredine, kozmetička industrija sve više vodi računa o sastavu samih proizvoda. Važno je da se razmotre kreme za sunčanje koje ne samo da štite našu kožu, već su i bezbedne po okolinu. Pokazalo se da hemijska sredstva za zaštitu od sunca, koja sadrže oksibenzon i oktinoksat, štete koralnim grebenima i morskom životu, pa je najbolje izbegavati ove sastojke. Umesto toga, preporuka je da se potraže kreme za sunčanje koje koriste prirodne sastojke na bazi minerala, kao što su cink oksid ili titanijum dioksid, koji se smatraju bezbednim za životnu sredinu. Osim toga, ukoliko planirate da plivate ili ronite u moru, saveti stručnjaka su da se bira vodootporna krema za sunčanje koja se neće lako isprati i obavezno je često nanositi. Odabirom kreme za sunčanje, koja je bezbedna za more i okolinu, možemo uživati u sunčanju i kupanju u moru, a istovremeno biti svesni da štititmo osetljive i sve ugroženije ekosisteme naših mora.
Ostale pripreme za leto – mali rituali
Čuvanje tela od lošeg uticaja sunčevog zračenja je jedna od ključnih praksi pre početka, ali i tokom letnje sezone. Međutim, postoji znatan broj aktivnosti koje su, takođe, veoma zastupljene i posmatraju se kao mali rituali koji prethode odlasku na letovanje.
Glavne navike koje ljude asociraju na pripremu za letovanje su pre svega fizička aktivnost, a potom i uvođenje zdravih prehrambenih navika, konzumacija raznih vitamina i mnoge druge. Zanimljivo je da gotovo svaki drugi stanovnik navodi da tokom priprema za leto pokušava da usvoji zdravije prehrambene navike, zatim se okreću aktivnijem životnom stilu baveći se fizičkim aktivnostima u većoj meri nego inače, dok se na različite dijete sa ciljem mršavljenja, češće odlučuju žene. Kao rutina pred odlazak na letovanje navodi se i depilacija voskom i šećernom pastom, a među ovom populacijom prisutnije su žene, koje u većoj meri pribegavaju pomenutim tretmanima.
Pripreme za leto su složen proces na kojem se radi tokom čitave godine, a posebno uoči početka sezone. Stoga, naučimo da bezbrižno uživamo u letovanju, istovremeno vodeći računa o sebi, drugima i zajedničkom okruženju.
