Autor: Borislav Radojković, TGI Project Manager,Mediana
Foto: Pixabay
Target Group Index (TGI) predstavlja globalni standard za single source istraživanja jer sve podatke koji se tiču demografije ispitanika, izloženosti medijima, konzumaciji/korišćenju proizvoda/usluga i životnom stilu prikupljamo od jednog ispitanika pomoću jednog obimnog upitnika i na uzoru koji je nekoliko puta veći od standarne veličine uzorka. Trenutno se istraživanje sprovodi na uzorku 4.834 ispitanika, starosti od 15 do 69 godina. Uzorak je reprezentativan po polu, starosti, tipu naselja i okrugu a sama regrutacija ispitanika je kombinacija F2F i online regrutacije. TGI Serbia baza se svake godine dva puta godišnje (u junu i decembru) “osvežava” sa uvek novih 2.500 ispitanika.
Što se tiče regionalne pokrivenosti, TGI metodologija se sprovodi (pored Srbije) i na tržištima Slovenije, Hrvatske i BiH. Za potrebe naših regionalnih klijenata, pripremili smo na identičnom upitniku i TGI Adria bazu u kojoj se nalaze odgovori 14.130 ispitanika koji prikupljeni tokom poslednjih 12 meseci sa ova četiri tržišta.
Ovom prilikom biće prikazan deo podataka iz TGI Adria baze koji se odnosi na kupovne navike građana ove četiri države.
Na pitanje “Koliko često kupujete namirnice”, skoro trećina građana Srbije je odgovorilo da namirnice kupuje svaki dan što je sedam puta češća pojava u odnosu na građane Slovenije i tri puta češća pojava u odnosu na građane Hrvatske.
Kada govorimo o kanalima nabavke namirnica, građani Srbije koriste prosečno najveći broj kanala nabavke namirnica, 2,8, građani Hrvatske 2,6, dok građani Slovenije koriste prosečno samo dva kanala nabavke namirnica.
Svakako da su na sva četiri tržišta najdominatniji kanal nabavke namirnica supermarketi/hipermaketi, ali vidimo da i u tom segmentu postoje razlike. Ovaj kanal nabavke namirnicaje zastupljeniji je među građanima Slovenije (88 odsto) nego među građanima Srbije, gde se 71 odsto njih izjasnilo da su ovi formati jedan od kanala nabavke namirnica.
Ono po čemu se građani Srbije izdvajaju, osim lokalnih nezavisnih prodavnica, u odnosu na građane ostale tri države je i veći procenat njih koji nabavljaju namirnice na pijaci. Ova razlika je najveća ako uporedimo podatke za Sloveniju (16 odsto) i Srbiju (44 odsto). Treba ipak napomenuti da, posmatrajući ovaj podatak u poslednjih desetak godina, da „značaj“ pijace kao kanala nabavke namirnica slabi i da sve manji broj ljudi i u Srbiji nabavlja namirnice na pijaci.
Ako posmatramo i odnos potrošaća prema brendovima i maloprodajnim objektima, možemo uočiti određene trendove i razlike koje postoje između posmatranih tržišta.
Analizirajući stepen slaganja sa izjavom “Iako imam omiljenu marku, ako je druga marka na specijalnoj ponudi, kupiću nju umesto omiljene”, vidimo da se najveći procenat građana Srbije slaže sa ovom izjavom, a 46 odsto građana Srbije, statistički značajnije više u odnosu na prosek, se u bilo kom stepenu složilo sa ovom izjavom. Ako stepen slaganja uporedimo sa istim podatkom iz 2019. godine, vidimo da se stepen slaganja povećao sa 40 na 46 odsto.
S druge strane, povećan je i prosečan broj prodajnih objekata u kojima građani Srbije obavljaju svoje velike kupovine sa 2,9 prodajnih objekata na 3,3.
Takođe, povećan je i procenat slaganja (sa 12 odsto 2019, na 17 odsto 2023. godine) sa odgovorom “Menjam prodavnice kada znam gde će biti najbolje promocije kada budem kupovao/la”. Sa prikazanog grafikona se može videti da se najveći procenat građana Hrvatske složio sa ovom izjavom kada smo ih pitali kako promocije utiču na njih prilikom kupovine.
Kada govorimo o kupovini preko interneta, vidimo da je skoro svaki drugi građanin Srbije, starosti od 15 do 69 godina imao ovo „iskustvo“ u poslednjih 12 meseci. Tačnije, 46 odsto građana Srbije je kupilo neki proizvod ili platilo neku uslugu preko interneta. Kada to uporedimo sa Slovenijom, vidimo da je tamo kupovina preko interneta skoro 1,8 puta više prisutnija nego kod nas.
Slična je situacija i kada želimo da izmerimo samo frekventne kupce preko interneta, tj. sve one koji jednom mesečno i češće kupuju nešto online. Kada posmatramo Srbiju taj procenat je 19 odsto, slično kao i u Bosni i Hercegovini i nešto više od 2,3 puta manji nego u Hrvatskoj i Sloveniji.
Kada govorimo o proizvodima i uslugama koje kupujemo preko interenta, u Srbiji u odnosu na Hrvatsku je procentualno više građana koji su u poslednjih 12 meseci kupovali knjige preko interneta. Obrnuta je situacija kada posmatramo garderobu, gde je u Hrvatskoj skoro tri četvrtine građana kupovalo garderobu preko internet, dok je u Srbiji taj procenat nešto više od polovine. S druge strane, kada govorimo o kupovini turističih aranžmana i avionskih karata, u Sloveniji je svaki drugi stanovnik ove zemlje online plaćao svoje turističke usluge dok je taj procenat u Srbiji skoro pet puta manji i iznosio je samo devet odsto.
Više informacija o TGI Adria bazi mogu se pronaći na linku.
