Razgovarala: Milica Milutinović, [email protected]
Moj profesionalni put počinje već na trećoj godini Fakulteta političkih nauka, kada sam dobila posao na televiziji B92. Bila sam ponosna i srećna što sam imala priliku da radim sa velikim novinarima i urednicima tog vremena. Dok sam radila, završavala sam i studije i dobila priliku da odem na profesionalno usavršavanje u Sjedinjenje Američke Države, kao stipendista Glasa Amerika i State Department-a. Izveštavala sam o ekonomiji i o EU integracijama, a najviše sam uživala kada sam radila dokumentarne filmove. Mislila sam da će moja karijera zauvek ostati u medijima. Međutim, život i moja želja za stalnim razvojem otvorili su mi priliku da se pridružim kompaniji JTI kao menadžer za komunikacije za region zapadnog Balkana. Da bih bolje razumela poslovanje kompanije, završila sam i Master poslovne administracije (Master of Business Administration). Promeniti profesiju i organizaciju je korak praćen stresom i strahom, ali kao i obično, pokazaće se da je ova promena bila neophodna da bih nastavila da ispunjavam svoj pun potencijal, kreće Anina priča o njenim počecima.
World Economic Forum, Davos
Njen posao je u to vreme podrazumevao odnose sa medijima i interne, korporativne komunikacije i projekte društvene odgovornosti. I kako kaže, već na samom početku bilo je jasno da je u ovoj kompaniji imala svet na svom dlanu: Kada radite za međunarodnu kompaniju, prilike da se upoznate sa ljudima iz celog sveta su brojne, baš kao i prilike da nastavite svoj profesionalni put u nekoj drugoj zemlji. Mene je put odveo u Ženevu, gde se nalazi centrala JTI-a. U Ženevi sam opet iskočila iz svojih „razgaženih cipela“ i pridružila se timu korporativnih poslova. Danas sam direktorka za međunarodne odnose, ili kako ja volim sebe da predstavim, poslovni diplomata. U međuvremenu, razvijala sam veštine u oblasti psihologije i koučinga i postala life coach, sertifikovan od strane Međunarodne koučing federacije. Danas se, paralelno sa poslom, pro bono bavim koučingom i član sam humanitarne koučing zajednice.
„Ako ne probate nećete nikada znati“ - time se vodila i tako je razmišljala i kada se preselila u Ženevu. Priseća se da je bio januar, hladno i mračno. Osećala se usamljeno i imala sumnje da li je donela pravu odluku, ali znala je da treba da pokuša: Ljudski je plašiti se nepoznatog, ali vredi svejedno pokušati. Nisam se pokajala. Bila je to prava odluka za mene.
Kaže da danas živi uzbudljiv i miran život. Iako je to oksimoron, najbolji je opis za njenu realnost. Uzbudljivo, jer su mi i profesionalni i privatni život dinamični, što zbog čestih putovanja, što zbog saradnje sa međunarodnim organizacijama, stranim ambasadama i misijama u Švajcarskoj, i naravno sa kolegama po celom svetu. S druge strane, život u Ženevi je miran i u velikoj meri oslobođen stresa. Živim pored jezera i svako jutro šetam do posla. To je velika razlika u odnosu na Beograd, kaže nam naša sagovornica.
| Postajemo bogatiji ljudi kad god se susretnemo sa novom kulturom. U poslovnom okruženju to znači raznovrsnost ideja i rešenja. |
Objašnjava nam još da je najveća razlika u kulturama, pogotovo što su srpska i švajcarska kultura posve različite. Najviše vremena je provela u adaptaciji na novu kulturu. Počela je da uči francuski, pridružila se dramskoj trupi i glumila u amaterskom pozorištu, kako bi upoznala ljude i stekla prijatelje. Takođe, išla je i na časove koučinga. Bila je znatiželjna i posećivala razne kulturne događaje, u društvu ali i sama. Postala je član plivačkog kluba.
Ana u huissier odeći
Što se tiče samog posla, glavne razlike u odnosu na onaj koji je obavljala u Srbiji, odnosi se na osobe sa kojima sarađuje. Kao menadžer za komunikacije sarađivala je sa novinarima, a kao „poslovni diplomata“ sa predstavnicima vlada, međunarodnim organizacijama, privrednim komorama itd. Druga razlika je što su joj kolege u neposrednom okruženju poreklom iz raznih zemalja: Kolumbije, Nigerije, Bugarske, Velike Britanije, Japana, Italije, Amerike, Južne Afrike... Takođe, i odgovornosti su joj se promenile jer je bila unapređena.
Rad u internacionalnoj kompaniji je sudar različitih mentaliteta, kultura i pogleda, ali ona kaže da do sada nije imala nikakvih smetnji zbog toga: Postajemo bogatiji ljudi kad god se susretnemo sa novom kulturom. U poslovnom okruženju to znači raznovrsnost ideja i rešenja. U pauzama volimo da se šalimo na račun svojih kultura i različitosti. Ako prilazite otvorenog srca i uma, prilike za nesporazum su minimalne. Naravno, u velikim međunarodnim kompanijama postoje i kodeksi ponašanja i brojne kampanje koje pomažu da se kulturološke različitosti približe i da se poštuju.
Dosadašnje iskustvo joj govori i da su naši ljudi prepoznati kao vredni, posvećeni, uporni, i stručni.
Nostalgija joj nije boljka, jer kaže - Ženeva je na dva sata leta od Beograda, a komunikacija sa dragim ljudima je zahvaljujući tehnologiji veoma olakšana. Jedino što priznaje je da joj nekad nedostaje naša kafana i osećaj „da pukne srce“ uz muziku iz Skadarlije.
Ženeva: jedan od prizora na Aninom putu od kuće do posla
| Očaravajuća Ženeva |
Kada razmišlja o budućnosti, više razmišlja o tome kako želi da se oseća za pet godina: Bitno mi je da budem ispunjena i da se radujem kad odlazim na posao i da imam priliku da napredujem, baš kao što je danas slučaj. To će me voditi.
Svima onima koji dobiju priliku da nastave karijeru van naše zemlje, poručila bi: Ok je da budete uplašeni. Ali svejedno pokušajte, ako želite da nastavite karijeru van Srbije. Verujte u sebe i budite strpljivi. Vredan rad, odgovornost i znanje će uvek biti prepoznati. Otvorite srce za drugačije jer će život biti drugačiji.
