Razgovarala: Milica Milutinović, [email protected]
Kada se osvrnem na početak svoje karijere, deluje mi kao da ceo svoj život radim. Paralelno sa studijama na Filološkom fakultetu, početkom 2000, počeo sam da radim kao novinar, uglavnom u IT medijima. Nakon toga, kao neki prirodan korak dalje, karijeru sam nastavio da gradim u sektoru komunikacija i odnosa sa javnošću. Prvo korporativno iskustvo stekao sam, u sadašnjem A1 Srbija, tek nakon 15 godina karijere kao novinar i PR. Put me je kasnije vodio na sunčanu Maltu, da bih se krajem 2021. vratio u Srbiju, gde sam započeo novo korporativno poglavlje u svojoj karijeri, u Philip Morris International kao digital CRM i Social Media menadžer za jugoistočnu Evropu. Nakon dve i po godine, dobio sam ponudu da se preselim u London i preuzmem brigu o globalnoj strategiji na društvenim mrežama za brend IQOS, osvrnuo se Konstantin na svoj poslovni put.
Priznaje nam da je korporaciju ranije doživljavao kao jedan ograničavajući sistem, sa procesima koji usporavaju kreativnost, ali i efikasno donošenje odluka. Ipak, shvatio je, kako kaže, da je to do samih ljudi i načina na koji koriste procese: Uhvatio sam se u koštac sa time i ostao dosledan sebi, te moguće da zbog toga i dalje nalazim veliko zadovoljstvo radom u velikim internacionalnim korporacijama.
Kada je život pred njega „bacio“ novi predlog, s obzirom na to da je i pre trenutne pozicije radio van Srbije, imao je mnogo više nedoumica nego ranije. Kao ocu troje dece, odluka mu nije bila laka, jer je uticala i na život ostalih članova porodice. Ipak, za razliku od prethodnog internacionalnog iskustvo, ovo je dolazilo iz grada i zemlje u kojima je, kaže, od ranog detinjstva želeo da živi: London mi je do sada nekako uvek bio nedosanjani san. Moguće da je na to uticala velika ljubav prema britanskom fudbalu i muzici.
Konstantinov uobičajen ritual vikendom - poseta stadionima širom Velike Brtitanije
Današnji život mu se umnogome promenio, jer je i sam grad mnogo veći, pa je potrebna ozbiljna logistika kako bi živeo na isti način na koji je navikao u Beogradu. Na primer, auto uopšte ne koristim, ne toliko zbog gužvi koje su sada i manje u poređenju sa beogradskim, već zbog odličnog gradskog prevoza. Takođe, zbog mogućnosti koje London pruža, život mi je znatno aktivniji nego u Beogradu, kaže nam on.
Što se tiče samog posla i tu postoje razlike. Dok je radio u Srbiji, posao mu je bio više operativan sa fokusom na pet tržišta, dok je pozicija u Londonu u centralnom timu mnogo više strateška: Fokusiran sam na kreiranje globalne strategije za više od 50 tržišta, širom sveta, i njenu implementaciju. Sećam se pitanja na intervjuu za trenutnu poziciju, kada me je sadašnja šefica pitala „U Srbiji si imao tim, ovde si sam, kako gledaš na tu situaciju?“. Moj odgovor je bio kratak: „Nemam više tim, ali imam ceo svet“.
On veruje da često ljudi u Srbiji, ali i sličnim tržištima u razvoju, imaju percepciju da su zapadna tržišta potpuno drugačiji svet. Kako dodaje, istina je da razvijena tržišta imaju više mogućnosti, mnogo brže prihvataju nove tehnologije, kreiraju trendove, ali na kraju, kada se pogledaju ljudi, odnosno oni koji izvršavaju te poslove, nema velike razlike: U centralnom timu, gde radim, su ljudi iz celog sveta, sa tržišta poput Srbije, ali i sa mnogo manjih. To samo pokazuje da je i naš kadar kvalitetan i da nikada ne treba da potcenjujemo sebe! Pogotovo u mojoj industriji ljude sa naših prostora izuzetno cene i vide kao eksperte i vredne kolege. Sada će neko verovatno reći da je tako jer smo jeftina radna snaga. U slučaju PMI-a, to apsolutno nije slučaj, jer su uslovi isti za sve i zaista se ceni ekspertiza i zalaganje svakog pojedinca.
Razlike koje dosnosi multinacionalnost njegovog tima i cele kompanije mu ne zadaju poteškoće, jer veruje da ko je spreman da prihvati drugačiji način razmišljanja, i pre svega, način rada, neće se naći pred većim izazovima. Svakako druge kulture donose nešto svoje, način komunikacije mora da se prilagodi tome. Na primer, kada sarađujem sa kolegama sa „Zapada“, način komunikacije često je manje direktan, dok na drugoj strani, kada radim sa kolegama iz istočne Evrope ili Južne Amerike, komunikacije je potpuno otvorena, direktna, jer smo jednostavno tako navikli da komuniciramo i radimo u zemljama iz kojih smo potekli, dodaje Konstantin.
Otkrivanje Londona s porodicom
Nostalgiju mu bude samo ljudi koji mu nedostaju, ali kako za Beograd postoje dva leta dnevno, često putuje za Srbiju, pa je taj momenat nostalgije samo povremeno izražen. U tome mu pomaže i to što je London, kako je već spomenuo, bio njegov san, tako da zaista uživa u svemu što on može da mu pruži. Ako bi izdvojio mane britanske prestonice, to bi najpre bila bezbednost, koja je prema njegovom mišljenju na nižem nivou nego u Srbiji: Ostale stvari su više kulturološke. Na primer, kada sa decom putujemo metroom, zaista retko će neko ustati da pusti decu da sednu. Čak sam imao situaciju, da kada sam ponudio starijoj gospođi da sedne, ona je odbila i pogledala me popreko.
| U centralnom timu, gde radim, su ljudi iz celog sveta, sa tržita poput Srbije, ali i sa mnogo manjih. To samo pokazuje da je i naš kadar kvalitetan i da nikada ne treba da potcenjujemo sebe! |
Gde se to Konstanin vidi za pet do deset godina, kaže da mu je teško da odgovori: U periodu sam karijere kada treba zakoračiti korak dalje. S obzirom na iskustvo koje imam sa samih tržišta, a sada i na globalu, treba napraviti dobru odluku koja treba da zadovolji karijerne ciljeve, ali i porodične.
Svaki put, kada je odlazio van Srbije, poruka prijatelja je bila: Probaj, šta te košta, uvek možeš da se vratiš. Iako misli da to donekle jeste istina, malo ljudi zaista može u tom trenutku da sagleda šta ga čeka u inostranstvu. Iako to, u prvih mah, zvuči spektakulrano, primamljivo, novo, sve to ima i svoje posledice. Pre bih rekao da je „lakše“ otići, nego realno sagledati šta nas to zaista čeka kada napravimo taj korak. U PMI Srbija imao sam odlične uslove i sjajne kolege, ali meni je taj korak doneo ono što sam želeo. Isto tako, u trenutnom okruženju, imam i kolega koji se kaju zbog svoje odluke i nije im lako da se adaptiraju na novi život. Moja poruka je, staviti sve na papir, dobro istražiti u šta se upuštate, manje ćete se kajati ako ste nešto propustili ili zašto niste propustili, zaključuje Konstantin.
Foto: privatna arhiva
