Valicon: Insekticidi i repelenti - esecijalni alati u borbi protiv neželjenih gostiju

Autor: Martin Georgieski, Poject Manager, Valicon, [email protected]  

Polovina živih organizama su insekti koji igraju vitalnu ulogu u našem ekosistemu, pomažući u oprašivanja i održavajući lanac ishrane za ptice i druge životinje koje jedu insekte. Dok samo šačica vrsta insekata u Evropi predstavlja zdravstveni rizik za ljude, uticaj može biti značajan. Neki insekti su samo smetnje. Da bi se rešila sve veća rasprostranjenost i nerviranje izazvano problematičnim insektima, repelenti i insekticidi su esencijalni alati. Ovi proizvodi su takođe kategorisani kao biocidni proizvodi i uključeni su u A.I.S.E. portfolio proizvoda. 

Nove pretnje insekata 

Insekti predstavljaju rastuću opasnost kao nosioci bolesti opasnih po život, ugrožavajući i naše zdravlje i naše stvari. Samo malarija je u 2017. godini odnela približno 435 hiljada života i uticala na oko 219 miliona pojedinaca na globalnom nivou, što je povećanje u odnosu na prethodne godine. Osim toga, sve je veći broj drugih potencijalno fatalnih bolesti koje rađaju komarci. 

Bolesti izazvane krpeljima, takođe, su u usponu, posebno u Evropi. Lajmska bolest sada pogađa skoro milion stanovnika EU godišnje, dok encefalitis koji, takođe, prenose krpelji preovlađuje u ruralnim i šumovitim regionima širom centralne, istočne i severne Evrope. 

Štaviše, insekti kao stenice se vraćaju. Nekada skoro iskorenjene u Evropi posle Drugog svetskog rata, one sada predstavljaju izazove ne samo u domaćinstvima, nego i u hotelima, bolnicama, ustanovama za negu, pa čak i u javnom prevozu i aviokompanijama. Bubašvabe se takođe ponovo šire, predstavljaju pretnju bezbednosti hrane i šire štetne bakterije. Komarci - sve invazivniji. 

Od kraja devedesetih, Evropski centar za kontrolu bolesti podigao je uzbunu zbog značajnog porasta invazivnih komaraca širom Evrope. To uključuje i vrstu komaraca Culex, koja širi virus Zapadnog Nila, Anofeles komarac, odgovoran za prenos malarije i Aedes komarci, prenosioci Zika, Dengue i Chikungunya virusa. EU/EEA je u 2018. godini prijavila sedmostruko povećanje slučajeva virusa Zapadnog Nila u odnosu na 2017. godinu, nadmašivši ukupne slučajeve zabeležene u prethodnih sedam godina zajedno, sa preko 1.500 slučajeva. Čak 11 zemalja EU, uključujući Austriju, doživelo je zarazu, a najveća povećanja zabeležile su Bugarska i Francuska. Zabeležen je ukupno 181 smrtni slučaj. Primetno je da je Kuleks skromni komarac proširio svoj domet na centralnu i severnu Evropu, uključujući Švedsku. 

Stenice više nisu ograničene samo na spavaću sobu 

Nekada skoro iskorenjene u Evropi, posle Drugog svetskog rata, ove štetočine su se vratile poslednjih godina. Veća putovanja su primarni krivac za njihovo ponovno oživljavanje, mada i drugi faktori igraju ulogu. Jedna neprimetna stenica može brzo da dovede do najezde hiljada. Hoteli, zdravstvene ustanove, pa čak i aviokompanije žrtve su ovih najezde. 

Bolesti izazvane krpeljima su u porastu 

Evropski parlament je u novembru 2018. Usvojio rezoluciju kojom se EU poziva da razvije strategije za hvatanje u koštac sa uznemirujućim povećanjem slučajeva lajmske bolesti. Ova bolest sada pogađa otprilike 650 do 850 hiljada Evropljana godišnje. Geografski opseg zaraženih krpelja i same bolesti se širi, a slučajevi se sada izveštavaju na većim nadmorskim visinama i geografskim širinama, kao i u urbanim sredinama. 

Vrste insekticida koji se koriste u Evropi 

Sprej/aerosolni insekticidi - obično proizvodi za instant oslobađanje gmižućih ili letećih insekata, uključujući bubašvabe, mrave, muve i komarce; 

Spirale - proizvodi koji se sporo oslobađaju namenjeni letećim insektima, obično komarcima; 

Mamac za insekticide - formulacije koje privlače pažnju namenjene gmižućim ili letećim insektima; 

Električni insekticidi - na primer, uređaj za sporo oslobađanje električnog difuzera koji uzima tečnost ili tablete, cilja uglavnom komarce i muve; 

Ostali kućni insekticidi - uključujući insekticide u prahu, suvi proizvod, koji ubija insekte kontaktom nakon što oni pokupe prah svojim telima. 

Otpornost na insekticide nastaje kada populacija insekata postane manje pogođena supstancom koja ih je nekada efikasno kontrolisala ili ubila. Ovaj fenomen je prvi put primećen u poljoprivredi, gde su štetočine insekata preživele ponovljenu primenu istog insekticida tokom više ciklusa useva. Osnovni mehanizam otpornosti na insekticide je sada bolje shvaćen: umesto da izazove genetske promene koje dovode do otpornosti, insekticidi se biraju za opstanak najsposobnijih. 

Da bi se sprečila otpornost na insekticide, neophodno je koristiti proizvode za kontrolu štetočina selektivno i ciljati određene štetočine. Kada se proizvodi primene na ograničen broj insekata u populaciji, smanjuje se rizik od razvoja otpornosti. Osim toga, posedovanje mnoštva efikasnih aktivnih supstanci može pomoći u sprečavanju otpornosti pružanjem alternativa na koje štetočine manje postaju otporne. 

Potreba za efikasnim repelentima ostaje ključna 

Repelenti insekata se izdvajaju od drugih pesticida zbog svoje jedinstvene prirode. Za razliku od insekticida, koji su dizajnirani da ubijaju insekte, repelenti rade tako što maskiraju ljudsku kožu ili menjaju okolnu sredinu kako bi odvratili insekte i druge „štetočine“ kao što su komarci, gnatovi i krpelji. Brojni repelenti insekata uvedeni su na tržište tokom godina. S obzirom na to da komarci mogu da prenose bolesti poput malarije, denge, čikungunije i virusa Zapadnog Nila, potreba za efikasnim repelentima ostaje ključna.