Autor: Uroš Nedeljković, Business Growth Consultant, Deus Ex Consulting, [email protected]
Foto: katemangostar/Freepik
Navikli smo se, u poslednjih nekoliko godina, da nas ništa ne može iznenaditi, pa nam ova „normalna“ 2024. godina dođe kao previše čudna. Još uvek nema ni jednog novog započetog rata (na postojeće smo navikli), inflacija se polako smiruje, potrošači su promenili svoje navike, ali i dalje kupuju robu široke potrošnje. Jedino kada prestanemo da se plašimo, počinjemo da živimo, rekla je Dorothy Thompson.
Pandemija kovida, pre četiri godine, uzburkala je tržište, ali nas je i pripremila na sve moguće i nemoguće situacije, na brzinu delovanja, nemogućnost planiranja, pogrešne odluke koje se mogu ispraviti i funkcionisanje u poluzatvorenom okruženju. Digitalno se opismenilo stanovništvo, neke kompanije su lansirale svoj e-commerce platforme u roku od dva meseca, za šta su se pripremali godinama. Svi smo mislili da je povratak prirodi rešenje, da se kapitalizmu nazire kraj i da nam je jedino zdravlje važno. Taman smo se navikli da živimo sa vakcinama, obezbeđujemo zdravstvene sertifikate i nosimo maske, neki novi rat je sve to izbrisao, više niko nije spominjao koronu. Odjednom smo počeli da se brinemo da li ćemo imati dovoljno struje da se ugrejemo i spremimo ručak, šta ćemo ako police u marketima ponovo budu prazne kao 90tih? Sećam se komunikacije brenda kapsula za pranje veša, koje su kao svoju komparativnu prednost isticale smanjenje računa za struju, za čak 300 dinara! Šta ćemo jesti? Kako ćemo raditi? Svi smo iskoristili priliku da podignemo cene, deca su počela da uče ruski jezik u vrtićima od novih drugara, kirije zakupa stanova su počela enormno da rastu… I na to smo se navikli. Novi rat, nova inflacija, nova recesija, novi stres, novi strah, nova hrabrost… Svi mi rođeni pre 1990. godine, nekako smo navikli na ciklične krize na ovim prostorima. Posekao si prst, ne brini, dobra vest je da možeš funkcionisati i sa devet preostalih.
Svet je nastavio da živi i adaptira se na novonastalo okruženje i stalne promene, samo se dinosaurusi nisu prilagodi, zato su i izumrli. Stručnjaci za praćenje makroekonomskih ekonomija predviđaju da će neka nova normalnost ponašanja potrošača startovati za dve godine ili na proleće 2026. Do tada ćemo se još uvek boriti sa nestabilnim tržištima i prisećati se trikova Big Laleta, kako da napunimo potrošačku korpu, odemo na odmor i možda nešto uštedimo za crne dane, koji će sigurno opet doći.
Krajem ove godine, očekuju nas izbori za novog/starog predsednika u SAD, iako hiljade kilometara daleko od nas, uticaj je veliki, situacija nepredvidiva. U izbornoj godina u doba AI, jedino što se može predvideti je povećana nepredvidivost i nestabilnost. Ljudi su navikli na zabrinutost, brendovi više ne koriste strahove za promovisanje i povećanje prodaje. Da li ste nedavno videli neku komunikaciju koja će vas uplašiti i u istom trenutku naterati na kupovinu? Nasuprot tome, velike kompanije odlučile su da svoje milionske budžete usmere ka izgradnji poverenja, iskrenosti i transparentnosti svojih namera. U doba velike količine informacija, potrošači su prezasićeni komunikacijom brendova, oni očekuju određeni nivo poverenja pre same kupovine. Današnjeg potrošača ne interesuje da li je brend proizveden po najsavremenijoj tehnologiji, to se od njega već očekuje. Etika se podrazumeva! Svi smo svesni da kompanije posluju zbog profita, ne očekujemo da nam ponude svoj asortiman besplatno. Potencijalnim kupcima je važno da im se obratimo na način koji oni očekuju od nas, da ih ne smatramo neinteligentnim i da s njima razgovaramo kao sa prijateljima. Transparentni marketing je uspešan jer će izgraditi poverenje, ojačati lojalnost i smanjiti troškove.
Foto: wayhomestudio/Freepik
U međuvremenu, proces pridobijanja poverenje potrošača nije lak i jednostavan, stvorila se ljudska potreba za humorom, jednostavnošću i lakomislenošću. Čovečanstvo više ne može da živi sa realnim i najavljivanim problemima. „Čeka nas teška godina“ – floskula na koju smo navikli već nekoliko uzastopnih decembara. Na jednom godišnjem okupljanu sa poslovnim partnerima zapazio sam više osmeha i humora nego lani, vera za boljom budućnošću se spontano vratila među ljude. Super Bowl, sveti gral mainstream komunikacije, pokazao nam je ove godine i veliki comeback humora na male i velike svetleće ekrane. Kampanja „Mayo cat“ Hallmann’s; „Dina & Mita“ Doritos; „Uber eats“; „Lika a good Neighbaaa“ State Farm; „Yes! Reese’s“; „Having a Blast“ Mountain Dew, „The DunKings“ Dunkin’ … Humor je više od smešnog, on postoji u svakom danu i mnogo je češći od tuge, bola, kajanja i ponosa. Ali na njega smo nekako zaboravili poslednjih godina, podrazumevali smo da je tu i nestao je. Tik Tok je kod generacije Z postao tako popularan zbog količine humora koju korisnici dele međusobno. Nedavno me je jedan predstavnik Z generacije pitao kako da pronađe adekvatan stand-up nastup za njega, jer se oni smeju smo „glupostima“. Humor se često koristi i pri suočavanju sa stresnim situacijama, kojih je previše u poslednje vreme. Smeh je bio, i biće, prevashodno oblik ostvarivanja bliskosti, istraživanja pokazuju da smo u društvu 30 puta skloniji smehu u odnosu na situacije kada smo sami. Verujem da ćemo se, gledajući komercijalne blokove, listajući društvene mreže i portale, skenirajući bilborde i organizovane evente kompanija, sve više smejati, družiti i verovati.
Sva ova ciklična dešavanja u poslednjih pet godina podsećaju me na Maslovljevu hijerahiju potreba:
- Kovid – Fiziološke potreba
- Ratovi / Inflacija – Potrebe za sigurnošću
- Izbori – Potreba za pripadnošću.
Očekujem da nova normalnost, te 2026, donese i potrebu za uvažavanjem, poštovanjem drugih, priznavanjem uspeha, samopoštovanjem… Odnos između brendova i njihove ciljne grupe postaće bliskiji, direktniji, neposredniji i zbog toga moramo u komunikaciji biti mekši, šaljivi, kreativni i dopadljivi.
Dan bez smeha je protraćen dan - Charlie Chaplin.
