Autor: RetailZoom, [email protected]
Foto: aleksandarlittlewolf/Freepik
Globalno tržište svežeg voća i povrća je bilo svedok putanje rasta bez presedana u 2023. godini, podstaknuto sve većom potražnjom potrošača, tehnološkim inovacijama i pojavom novih igrača na tržištu.
Predviđa se da će evropsko tržište voća i povrća do 2033. godine vredeti 287,82 milijarde dolara i da će porasti na CAGR od 8,71%.
Zdrava ishrana mora uključivati voće i povrće jer su bogati vitaminima, mineralima i fitohemikalijama. Oni, takođe, uključuju respektabilnu količinu vlakana i niz mikronutrijenata. Oni su prirodno korisni i uključuju vitamine i minerale uključujući A (beta-karoten), folnu kiselinu, magnezijum, cink i fosfor koji mogu promovisati fantastično zdravlje. Redovna konzumacija voća i povrća takođe može pomoći u prevenciji određenih bolesti. Voće i povrće nude nekoliko zdravstvenih prednosti jer uključuju fitohemikalije ili supstance na biljnoj bazi. Ishrana bogata voćem i povrćem takođe može sniziti krvni pritisak, smanjiti rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara, sprečiti neke vrste raka, smanjiti verovatnoću problema sa varenjem i vidom i imati druge pozitivne efekte.
Trendovi u prodaji svežeg voća i povrća često se razvijaju pod uticajem promena potrošačkih navika, zahteva za zdravijim opcijama ishrane, kao i održivosti i lokalne proizvodnje. Evo nekoliko ključnih trendova koji su vidljivi u ovom sektoru:
1. Povećana potražnja za organskim oroizvodima: Potrošači su sve više zainteresovani za zdravu ishranu i biraju organske proizvode zbog smanjenja izloženosti pesticidima i hemijskim dodacima.
2. Lokalna i sezonska ponuda: Rastući broj potrošača podržava lokalnu proizvodnju i kupuje sezonske proizvode. Ovo ima pozitivan uticaj na ekonomiju zajednice i smanjenje ugljeničnog otiska.
3. Održivost i ekološka svest: Potrošači su sve više osvešćeni o uticaju svoje kupovine na okolinu. Održiva pakovanja, smanjenje otpada i podrška kompanijama sa jasnim ekološkim vrednostima postaju sve važniji faktori.
4. Inovacije u tehnologiji lanca snabdevanja: Tehnologija praćenja i upravljanja lancem snabdevanja omogućava brže prepoznavanje i reagovanje na probleme kvaliteta i bezbednosti hrane, smanjenje gubitaka i produženje veka trajanja proizvoda.
5. Online trgovina svežim proizvodima: Digitalna trgovina svežim voćem i povrćem raste, naročito u svetlu promena potrošačkih navika tokom pandemije. Potrošači traže jednostavnost i sigurnost u online kupovini.
6. Fokus na zdravlje: Zdravlje je sve važnija tema, a potrošači sve više traže proizvode koji poboljšavaju imunološki sistem, pružaju dodatnu nutritivnu vrednost i imaju povoljan uticaj na opšte zdravlje.
7. Diversifikacija proizvoda: Povećana potražnja za egzotičnim ili specifičnim vrstama voća i povrća, kao i za pripremljenim obrocima i užinama, pokazuje tendenciju ka većoj raznovrsnosti proizvoda.
8. Transparentnost i informisanost potrošača: Potrošači traže više informacija o poreklu, proizvodnji i kvalitetu proizvoda. Brendovi koji pružaju transparentnost imaju prednost na tržištu.
Praćenje ovih trendova i prilagođavanje promenama u potrebama potrošača može pomoći prodavcima voća i povrća da ostanu konkurentni i privuku sve zahtevnije kupce.
Podaci kompanije RetailZoom se odnose na količinsko i vrednosno učešće svežeg voća i povrća na maloprodajnom tržištu Srbije u periodu od januara 2023. do decembra 2023. godine, dakle proteklih godinu dana. Ukupno tržište svežeg voća i povrća iznosi više od 35 milijardi dinara u posmatranom periodu. Ukoliko uporedimo ovaj period sa istim periodom prethodne godine, primetan je rast količinske prodaje voća od 12%, dok je nešto veći vrednosni rast prodaje povrća, i to od 22% vrednosno posmatrano, dok količinski obe kategorije padaju u proseku 3%. Zabeležen je porast prosečne cene voća od 17%, a povrća od 24%.
Najznačajniji kanal prodaje za voće, kada je u pitanju vrednosna prodaja, je kanal hipermarketa i supermarketa kroz koji se proda 61% kategorije, kroz kanal velikih i srednjih radnji se proda 35% kategorije, dok male radnje učestvuju sa 4%. Količinski posmatrano, prodaja svežeg voća po kanalima je slično zastupljena.
Sveže povrće, posmatrano po kanalima, ostvaruje najviše vrednosne prodaje u hipermarketima i supermaketima 62%, zatim sledi kanal velikih i srednjih radnji od 34% i na kraju kanal malih radnji od 4%. U pogledu prodatih količina svežeg povrća, hipermarketi i supermarkete čine 59%, velike i srednje radnje 36%, dok male radnje 5%.
Najveći rast cena zabeležen je u hipermarketima i supermaketima (voće 19%, povrće 29%), a najniži u kanalu velikih i srednjih radnji (voće 10%, povrće 12%) u odnosu na prošlu godinu.
Analizirajući sveže voće, u toku ovog perioda u Beogradu je generisano 44% prodatih količina i 46% vrednosne prodaje, region Severa nosi 30% količina i 29% vrednosti, Istok i Zapad zajedno 26% prodatih količina (što je 25% prodajne vrednosti). Za sveže povrće region Beograda čini 46% vrednosne prodaje i 42% prodatih količina,u regionu Sever se proda 30% vrednosti i 31% količina, dok Istok i Zapad zajedno čine 27% prodatih količina (što je 24% prodajne vrednosti).
Najveći rast cena zabeležen je u regionu Beograd (voće 23%, povrće 34%) dok je u regionu Sever rast cena bio nešto niži (voće 19%, povrće 29%) u odnosu na prošlu godinu.
Na teritoriji Srbije, prema istraživanju kompanije RetailZoom, u proteklih godinu dana (u periodu od januara 2023. do decembra 2023. godine) dominantno je učešće banana u kategoriji svežeg voća sa 30% prodatih količina i 35% vrednosne prodaje, zatim slede jabuke (16% prodatih količina i 10% vrednosne prodaje), pomorandže/mandarine/limun učestvuju sa 26% prodatih količina i 25% prodate vrednosti, groždje čini 3% prodatih količina i 3% vrednosne prodaje, lubenice generišu 11% prodatih količina i 5% vrednosne prodaje.
Srbija je zemlja u kojoj dominira povrtarska kultura - krompir sa 16% vrednosne prodaje i 22% prodatih količina, zatim sledi paradajz sa 16% vrednosne prodaje i 10% prodatih količina, paprika čini 9% vrednosne prodaje i 10% prodatih količina, luk generiše 9% vrednosne prodaje i 11% prodatih količina, ostale vrste povrća imaju dosta niže udele.
| O istraživanju RetailZoom Audit mesečni izveštaji prikazuju informacije o prometu proizvoda na tržištu maloprodaje, prema regionima kao i prema kanalima prodaje, rast i pad tržišta, značaj asortimana, trend prodaje, udele na tržištu, uvid u distribuciju i cenu. Podaci su dobijeni ekstrapolacijom na osnovu panela koji obuhvata glavne tipove prodajnih objekata: supermarkete i hipermarkete (>300m2), srednje i velike radnje (od 40 do 300m2), male radnje (<40m2), kioske i benzinske pumpe, čija geografska rasprostranjenost omogućava reprezentativnu sliku celog tržišta. Podatke na osnovu kojih se izrađuju izveštaji dostavljaju elektronski svi maloprodajni lanci i samostalne radnje iz RetailZoom panela, što je više od 4.600 objekata. Svi podaci iz panela su elektronski izlazi sa kasa/mesta prodaje čime je omogućeno pravovremeno praćenje aktuelne maloprodaje, lansiranje novih proizvoda, promotivnih aktivnosti. |
| O kompaniji Retail Zoom je kompanija koja se bavi istraživanjem tržišta, analizom podataka i konsultantskim uslugama. Postoji od 2011. godine i trenutno posluje u 21 zemlji EMENA regiona. Iako je kompanija internacionalna, akcenat je na lokalnim timovima profesionalaca koji dolaze sa strane istraživačkih agencija ali i sa strane samih proizvođača i maloprodajnih lanaca, kako bi se na najbolji način razumele potrebe klijenata. Cilj kompanije je da poboljša poslovanje svojih klijenata dostavljajući im rešenja vezana za ponašanje kupaca prilikom kupovine, programe vernosti kupaca, analize promocija putem letaka, basket analize, prediktivne analize, kao i detaljan uvid u maloprodaju – analizu distribucije, udela na tržištu, promocija i cena. Retail Zoom je u Srbiji prisutan od 2017. godine. Osnovna usluga je praćenje tržišta maloprodaje uz izveštavanje osnovnih parametara poput veličine tržišta, tržišnog učešća, distribucije, cena, kao i izvedenih veličina. |
