Summi1
Summit2

Pregled tržišta kioska u Srbiji

TRGOVAČKA MAPA 2023

Analize

24.08.2023

Prema rezultatima istraživanja agencije Smart Plus Research, svaki dan na kioscima kupuje 9,7% ispitanika, što je pad u poređenju sa prethodnom godinom kada je taj procenat iznosio 11,7%. S druge strane, smanjen je i broj onih koji nikada ne obavljaju kupovine u kioscima: sa 20% njih koji su se tako izjasnili u prethodnoj godini, na 18,7% koliko ih ima u periodu od 12 meseci, između dva istraživanja

Pripremila: Ana Filipović, [email protected] 

Prema podacima NielsenIQ, ukupan broj kioska i paviljona u Srbiji, u ovoj godini, iznosi 3.431. Ako se pogleda unazad, možemo da zaključimo da broj kioska opada iz godine u godinu. U 2022. ih je bilo 3.601, a godinu dana ranije 3.646. U 2020. godini, bilo ih je 3.769, a u 2019. godine, broj kioska i paviljona u Srbiji iznosio je 3.963. 

Takođe, podaci ove agencije pokazuju da je u prethodnih 12 meseci, u periodu od aprila 2022. do maja. 2023, u kioscima i paviljonima ostvaren ukupan promet u iznosu od 78,7 milijardi dinara, a kada se izuzme prodaja cigareta, taj promet je iznosio 18,7 milijardi dinara.  

Nekada praktični, sada sve manje privlačni 

Mali trgovinski objekti, u kojima su se nekada kupovale uglavnom žvake, cigarete, novine i albumi sa sličicama, jedno vreme su predstavljali prave male prodavnice i to sasvim različite robe. Od duvana i dnevne štampe, preko pića i slatkiša, do SIM kartica, baterija ili knjiga, kiosci i trafike su u jednom periodu bili prepoznati kao radnje u kojima možete da se na najbrži i najpraktičniji način snabdete osnovnim potrepštinama i sitnicama, bez ulaska u velike markete i gubitka dragocenog vremena. Šalterska kupovina i dopuna mobilnih ili BusPlus kartica, cigareta, slatkiša i grickalica, časopisa i magazina, pa čak i igračaka.  

Međutim, sudeći prema njihovom broju, koji se iz godine u godinu smanjuje, reklo bi se da sve manje postoji potreba potrošača da pazare u ovom tipu radnji. Ruku na srce, ni inflacija im baš ne ide u prilog, jer potrošači sve više vode računa o svojim kućnim budžetima, i u njihovim kupovinama ima sve manje prostora za impulsne reakcije, jer su im nabavke pažljivo osmišljene.  

Iako stručnjaci ne prognoziraju baš sjajnu budućnost ovom tipu maloprodajnih objekata, oni, svakako, ostaju i dalje segment trgovačke scene u Srbiji i daju svoj doprinos prodaji FMCG proizvoda. Možda ćemo u budućnosti viđati malo drugačije kioske, koji će nuditi drugačije asortimane ili uvoditi neke dodatne usluge koje kupci mogu na njima da dobiju, kao što su prodaja karata za različite događaje, plaćanje računa, preuzimanje paketa naručenih online… Perspektiva ne mora nužno da bude crna, potrebne su inovacije, kao i u svakoj drugoj oblasti poslovanja.    

Convenience kanal raste vrednosno 

Prema podacima agencije RetailZoom, u Srbiji convenience kanal, koji čine kiosci i benzinske stanice, i dalje pada numerički u broju objekata (-5%), ali raste vrednosno stopom od +8,2% i dostiže apsolutnu procenjenu vrednost prodaje za prehrambene i neprehrambene kategorije koja prelazi 107 milijardi dinara. Uzet je u obzir MAT TY (odnosno period od maja 2022. godine do aprila 2023. godine) u odnosu na isti period prethodne godine (od maja 2021. godine do aprila 2022. godine). Prodajne količine su stabilne i na sličnom nivou kao prethodne godine (+0,2%), pa je i ovde primetan uticaj inflacije koji iznosi +7,9% u ovom periodu. 

U posmatranom periodu, i dalje su najprodavanija grupa kategorija cigarete sa 75,6% vrednosne prodaje, zatim slede pivo (2,8%), bezalkoholna/alkoholna pića (2,6%), mineralna voda (1,7%), sladoled (1,5%), energetska pića (1,4%), žvakaće gume (1%) keksi (0,8%), kafa (0,8%), čokoladni barovi (0,8%), sokovi (0,8%) ukupne vrednosne prodaje.  

Odnos snaga na tržištu  

Na tržištu Srbije najveći lanac kioska je Štampa sistem (Moj kiosk) iz Beograda, koji je, prema podacima kompanije Dun & Bradstreet, u 2022. ostvario ukupne prihode u iznosu od 17.359.244.000, što je povećanje u odnosu na godinu pre, kada su prihodi iznosili 15.160.822.000 dinara. S druge strane, u 2022. godini su zabeležili nižu neto dobit u poređenju sa godinom ranije, 155.904.000 dinara naspram 271.449.000 dinara. 

Na drugom mestu je Intermezzo System, sa sedištem, takođe, u Beogradu, koji je u 2022. godini ostvario prihode u iznosu od 2.387.102.000 dinara, što je povećanje u poređenju sa 1.960.362.000 dinara ostvarenih u 2021. 

Nakon konsolidacije Kiosk grupe i Corner shopa 2016. godine, Corner Kiosk sa sedištem u Novom Sadu, se nalazi na trećem mestu, sa ukupnim prihodima od 1.373.050.000 dinara, što je pad u poređenju sa prethodnom godinom, kada su im prihodi bili 1.563.420.000 dinara. Nakon što je u 2020. i 2021. beležio neto gubitke (12.665.000 dinara u 2020. i 24.904.000 dinara u prethodnoj godini), lanac Corner Kiosk je 2022. završio sa neto dobitkom od 6.632.000 dinara. U sastavu Corner Kioska su i društva Tabak Press, Tabak Maxim, Impel, Vetaz Pres i Press Kolporter. 

Učestalost kupovine  

U daljem tekstu, dajemo pregled rezultata istraživanja agencije Smart Plus Research, koje je sprovedeno u maju 2022. godine, na nacionalno reprezentativnom uzorku, po godinama, polu, regionu i tipu naselja, i obuhvatilo je 1.000 ispitanika, starijih od 18 godina.

Prema rezultatima ovog istraživanja, svaki dan na kioscima kupuje 9,7% ispitanika, što je pad u poređenju sa prethodnom godinom kada je taj procenat iznosio 11,7%. S druge strane, smanjen je i broj onih koji nikada ne obavljaju kupovine u kioscima: sa 20% njih koji su se tako izjasnili u prethodnoj godini, na 18,7% koliko ih ima u periodu od 12 meseci, između dva istraživanja.  

Kada pogledamo polnu struktru kupaca koji svakodnevno odlaze na kioske, možemo zaključiti da je više pripadnika muškog pola (12%, dok je 7,5% pripadnica ženske populacije). 

Što se tiče starosnih kategorija, među onima koji svakodnevno kupuju na kioscima najviše je mladih, uzrasta od 30 do 39 godina (13,2%), dok su prethodne godine na kioscima najviše kupovali mladi uzrasta od 18 do 29 godina, i taj procenat je iznosio 16,4. Oni koji najčešće pazare u kioscima stanovnici su Beograda (15,5%) i regionalnih centara (Novi Sad, Niš i Kragujevac) sa 8,3%. Kada je reč o regionalnoj zastupljenosti, najviše svakodnevnih kupovina na kioscima obavlja se u Beogradu (19%) i Vojvodini (10,4%). 

Ipak, od onih ispitanika koji na kioscima, generalno, kupuju, najveći procenat je onih koji to čine dva do tri puta nedeljno i njih je 16,2%, što je takođe pad u poređenju sa prethodnom godinom kada se 17,4% ispitanika izjasnilo da na kioscima kupuje ovom frekvencijom.  

Kao i u slučaju svakodnevnih kupaca, i u ovoj grupi ima više muškaraca (18%, dok je osoba ženskog pola 14,5%). Među njima, za razliku od svakodnevnih kupaca, najviše je onih uzrasta od 18 do 29  godina (25,1%). Ova frekvencija kupovine je najizraženija među stanovnicima Beograda (20,7) i Vojvodine (16,4), dok su prošle godine prednjačili stanovnici istočne i južne Srbije (21,7%). 

Jednom nedeljno na kioscima kupuje 13,6% ispitanika (12,6% u 2022), njih 12,7% kupuje dva do tri puta mesečno (11,5% u 2022), jednom mesečno kupuje njih 10,2% (7,9% u 2022), dva do tri puta u šest meseci na kioscima kupuje 5,4% ispitanika (5,9% u 2022), jednom u šest meseci njih 5,2% (6,4% u 2022), a ređe od toga 8,3% (6,6% u 2022). 

Kao što smo rekli, na kioscima nikada ne kupuje 18,7% ispitanika (16,2% osoba muškog i 21% osoba ženskog pola). Oni su u najvećoj meri (32,3%) stariji od 60 godina i nastanjuju pretežno zapadnu Srbiju sa Šumadijom (27,7%).  

Šta se najčešće kupuje  

Kada je reč o proizvodima koji se najčešće kupuju na kioscima, tradicionalno najprodavanija roba za ovaj vid maloprodajnih objekata – cigarete, zamenile su žvake. Prema najnovijem istraživanju agencije Smart Plus Research, potrošači su u prethodnih godinu dana u kioscima u najvećoj meri (44,1%) kupovali žvake – 42,1% muškaraca i 46% žena. Cigarete i drugi duvanski proizvodi su pali na drugo mesto, sa 40,7% ispitanika. Žvake u kioscima najčešće kupuju stanovnici uzrasta od 18 do 29 godina (65,4%), i to češće u regionu Beograd (49,5%) nego u ostalim delovima Srnije  

Kako je dalje pokazalo istraživanje iz maja ove godine, na kioscima se kupuju i maramice 37,3% (37,1), novine i magazini 32,1% (22% u 2022), sladoled 25,9% (25,1% u 2022), gazirani i negazirani sokovi i vode 19,6% (20,3% u 2022)), zatim čokolade i čokoladice 14,3% (9,8% u 2022), kao i slane grickalice 13,4% (10,7% u 2022). U grupi proizvoda koji se još kupuju na kioscima su i kafa, knjige, keks…