RetailZoom Retail Audit: Banane najprodavanije voće, kod povrća prednjači krompir

Autor: RetailZoom

RetailZoom Retail Audit mesečni izveštaji prikazuju informacije o prometu proizvoda na tržištu maloprodaje, po regionima kao i po kanalima prodaje, rast i pad tržišta, značaj asortimana, trend prodaje, udele na tržištu, uvid u distribuciju i cenu. Podaci su dobijeni ekstrapolacijom na osnovu panela koji obuhvata sledeće tipove prodajnih objekata: supermarkete i hipermarkete (>300m2), srednje i velike radnje (od 40 do 300m2), male radnje (<40m2) kiosci, paviljoni i benzinske stanice, čija geografska rasprostranjenost omogućava reprezentativnu sliku celog tržišta. Podatke, na osnovu kojih se izrađuju izveštaji, dostavljaju elektronski svi maloprodajni lanci i samostalne radnje iz RetailZoom panela, koji broji više od 4.100 radnji.

Evropska industrija voća i povrća je visoko konkurentno tržište vođeno robom u kojoj se ključni igrači neprestano bore za prevlast. Ostati na čelu najnovijih trendova i preferencije potrošača su najvažniji za opstanak. Kako dodati vrednost, dok su margine pod pritiskom sve veće složenosti i usklađenosti, jedan je od izazova industrije u celini. Sveukupno tržište voća i povrća beleži kontinualnu kompozicionu stopa rasta (CAGR) od 6,1% do 2020, što je relativno visoko.

Industrija voća i povrća je povoljno pozicionirana ka budućnosti. Jačanje svesti o zdravom životu i održivom razvoju doprinosi sve dominantnijem trendu biljne ishrane/dijete bazirane na konzumaciji voća i povrća. Jedan od glavnih izazova za industriju voća i povrća jeste da treba da postanu manje komercijalizovani da bi više bio fokus na dodatu vrednost i profitne margine. Ima vrhunskih primera u industrija kako se to radi - bilo sa brendovima ili konceptima proizvoda, vrhunski kvalitet proizvoda i sveži proizvodi. Slična je situacija i sa nivoima investicija.

Kompanije koje su fokusirane na sveže proizvode (voća i povrća) demonstriraju do pet puta veći rast u odnosu na one koji se bave konzerviranom preradom voća i povrća. Najveći rast u EU beleži grupa mekanog voća (maline, kupine, borovnice, jagode, grožđe itd.) od 7,1% CAGR, kao i egzotično voće od ukupno 7,5% CAGR do 2020. Neki od koraka za rast prodaje i profita idu u smeru uzgajanja ekskluzivnog voća i povrća, zatim dodavanje pametnih koraka u tehnološkom procesu sazrevanja manga i avokada, kreiranje koncepata kao što su unapred upakovane kutije sa svežim sastojcima za obrok, koji daju dodatu vrednost proizvoda. Trenutno, za potrošače ne postoji diferencijacija između brendiranih proizvoda ili privatnih robnih marki u ovim kategorijama. U celom lancu, od proizvodnje do krajnjeg kupca, najniže profitne stope imaju uzgajivači (oko 2%) i trgovci (oko 2,2%), dok najviše zarade beleže dobavljači sirovina (semena/sadnica za voće i povrće) oko 20%, kao i prerađivači voća i povrća oko 5%.

Klasična maloprodaja je pod pritiskom, dok je veleprodaja znatno profitabilnija. Maloprodaju karakterišu veliki obim, niske marže, nejednaka distribucija energije i manja fleksibilnost zbog godišnjih ugovora. U veleprodaji ima više prostora za specijalizaciju.

Podaci kompanije RetailZoom se odnose na količinsko i vrednosno učešće svežeg voća i povrća na maloprodajnom tržištu Srbije, u periodu od juna 2021. do maja 2022. godine, dakle proteklih godinu dana. Ukupno tržište svežeg voća i povrća iznosi više od 27 milijardi dinara u posmatranom periodu. Ukoliko uporedimo ovaj period sa istim periodom prethodne godine, primetan je rast količinske prodaje i vrednosne prodaje voća od po +9%, dok je nešto veći rast prodaje povrća i to od +24% vrednosno posmatrano, dok količinski rast iznosi +11%.

Najznačajniji kanal prodaje za voće, kada je u pitanju vrednosna prodaja, je kanal hipermarketa i supermarketa kroz koji se proda 56% kategorije, kroz kanal velikih i srednjih radnji se proda 36% kategorije, dok male radnje učestvuju sa 8%. Količinski posmatrano, hiper i supermarketi učestvuju sa 55%, velike i srednje radnje sa 35%, male radnje sa 10%.

Sveže povrće, posmatrano po kanalima, ostvaruje najviše vrednosne prodaje u hipermarketima/supermarketima 59%, zatim sledi kanal velikih i srednjih radnji od 35% i na kraju kanal malih radnji od 6%. U pogledu prodatih količina svežeg povrća, hiper/supermarkete čine 59%, velike i srednje radnje 33%, dok male radnje 8%.

Analizirajući sveže voće, u toku ovog perioda, u Beogradu je generisano po 47% prodatih količina i vrednosne prodaje, region Severa nosi 28% količina i 27% vrednosti, Istok i Zapad zajedno 25% prodatih količina (što je 27% prodajne vrednosti). Za sveže povrće, region Beograda čini 37% vrednosne prodaje i 46% prodatih količina, u regionu Sever se proda 24% vrednosti i 29% količina, dok Istok i Zapad zajedno čine 19% prodatih količina (što je 25% prodajne vrednosti).

Na teritoriji Srbije, prema istraživanju kompanije Retail Zoom, u proteklih godinu dana (u periodu od juna 2021. do maja 2021. godine), dominantno je učešće banana u kategoriji svežeg voća sa 34% prodatih količina i 32% vrednosne prodaje, zatim slede jabuke (19% prodatih količina i 14% vrednosne prodaje), pomorandže/mandarine/limun učestvuju sa 24% prodatih količina i 27% prodate vrednosti, grožđe čini 3% prodatih količina i 3% vrednosne prodaje, lubenice generišu 10% prodatih količina i 4% vrednosne prodaje.

Srbija je zemlja u kojoj dominira povrtarska kultura krompir sa 18% vrednosne prodaje i 24% prodatih količina, zatim sledi paradajz sa 17% vrednosne prodaje i 9% prodatih količina, paprika čini 10% vrednosne prodaje i 9% prodatih količina, luk generiše 9% vrednosne prodaje i 18% prodatih količina. Ostale vrste povrća imaju dosta niže udele.