Autor: Smart Plus Research
U mnogim zemljama, privatne robne marke čine veliki deo tržišta - čak više od 35 odsto u ukupnoj prodaji na tržištima velikih i razvijenih zemalja zapadne Evrope. Srbija, po udelu privatnih robnih marki u ukupnoj trgovini, zaostaje i za susedima i za najrazvijenijim zemljama Evrope, ali tendencija rasta beleži se iz godine u godinu. Zašto je to tako? Da li je povoljnija cena u odnosu na proizvode iz iste robne grupe i poverenje u trgovinski lanac dovoljno da privuče pažnju kupaca i podstakne ih na kupovinu tog proizvoda? Ili ljudi, ipak, izbegavaju robne marke? Na ta i neka druga pitanja u vezi sa robnim markama pokušali smo da odgovorimo u ovom istraživanju sprovedenom na uzorku od 1.000 građana, reprezentativnom prema polu, godinama i regionu u kom žive.
Kako se prepoznaju privatne robne marke
Više od polovine populacije navodi da zna šta ovaj termin znači, pri čemu su stariji od 60 godina manje sigurni od ostalih. Kada treba da daju definiciju, većina i navodi da su to proizvodi koji se prodaju samo u određenim radnjama, da su to marke tog trgovinskog lanca. Četvrtina ovim proizvodima dodaje epitet – jeftiniji, a svaki sedmi navodi da mali proizvođači proizvoda, a proizvode plasira trgovinski lanac.
S druge strane, kada navode konkretne privatne robne marke, oni koji taj termin (pre)poznaju, čini se da postoji razumevanje pojma – više od polovine navodi Premia (56%) i K Plus (52%), Belae-u (20%), Pilos (18%), 365 (15%), Baš Baš (15%), Aro (12%), Delhaize (10%), Cien (8%), Alloro (5%), Daj daj (5%). Svega 10% navodi i marke koje nisu trgovačke, već su brendovi (što može biti i posledica distribucije tih brendova, a ne nerazumevanja pojma privatna robna marka).
Najpoznatije robne marke
Kada je u pitanju prepoznavanje marke sa liste trgovačkih robnih marki, bilo da poznaju ili ne sam pojam trgovačka robna marka, svega 10% ukupne populacije navodi da nijednu marku sa liste ne prepoznaje. U tih 10% nepoznavalaca su značajno više zastupljeni muškarci, stariji od 60 godina, iz ruralnih sredina, što je donekle i očekivano, s obzirom na to da su žene češće zadužene za kupovinu, te i da nije velika zastupljenost trgovačkih lanaca u ruralnim sredinama. U vrhu poznatih trgovačkih marki su robne marke Delhaize i Mercator S - K Plus koji prepoznaje 69% ispitanika (i 29% koji prepoznaju Ukus moga kraja), a Premia 64% (uz 42% koji prepoznaju Delhaize i 39% koji prepoznaju 365). Visoko su prepoznate i Dobro robna marka DIS-a, za koju zna 50% ispitanika, dm-ova Balea sa kojom je upoznato 46% ispitanika, i 30% koji prepoznaje Baš Baš Univerexporta. Imajući u vidu da su tri glavna trgovinska lanca u kojima ispitanici iz našeg istraživanja kupuju Maxi (58%), Idea (46%), ali i Lidl (54%), može se reći da je potrebno još vremena da se kupci upoznaju sa Lidlovim robnim markama, kako je to slučaj sa drugim trgovinskim lancima koji duže posluju u Srbiji. One koje se prepoznaju su Pilos (30%), Cien (26%), Solevita (14%).
Kupovina robnih marki
Kad je reč o kupovini ovih proizvoda, 75% populacije je u poslednjih šest meseci kupilo neki od ovih proizvoda. Kategorije proizvoda, u kojima se najčešće biraju robne marke, su sredstva za ličnu higijenu (34%), kao i za higijenu doma (33%), osnovne namirnice, poput brašna i šećera (33%), papirni program, poput toalet papira i ubrusa (30%), mesne prerađevine (30%), mlečni proizvodi (29%). Drugu grupu, sa oko petinom kupaca, čine – slatkiši, testenina, zamrznuto voće i povrće, mleko, kafa.
Najčešći razlozi zašto se ljudi opredeljuju da kupuju robne marke jesu pristupačna cena (za trećinu je to najvažniji razlog), ali i odličan odnos cene i kvaliteta (za 22% je ovo najvažniji kriterijum). Dostupnost u obližnjoj prodavnici, ali i proizvodi koji su dostupni u okviru te marke a brendovi ih ne nude, su sledeći razlozi po važnosti za izbor robne marke. Takođe, poverenje u trgovački lanac je jedan od top kriterijuma po važnosti.
Prema propisima, na svakom proizvodu pod robnom markom mora da stoji deklaracija sa istaknutom informacijom o proizvođaču, što je i garancija kvaliteta. Informaciju o proizvođaču proizvoda traži četvrtina kupaca, i to mahom osobe sa visokim obrazovanjem i u srednjim godinama (30-49).
Oni koji ne kupuju proizvode pod robnim markama navode kao glavni razlog tome da nemaju naviku da ih kupuju (naročito građani iz južne i istočne Srbije). Mnogi nekupci trgovačkih marki traže proverene proizvode, a trgovačke marke im ne ulivaju poverenje ili imaju više poverenja u ono što već kupuju. Nekima, s druge strane, trgovačke marke nisu dostupne, u smislu da ih nema u prodavnicama gde kupuju.
Zadovoljstvo ponudom robnih marki
Iz perspektive kupaca, ponuda (raznovrsnost, kvalitet...) privatnih robnih marki na našem tržištu je zadovoljavajuća. Tako, 9% građana iskazuje nezadovoljstvo, 35% je u nekim slučajevima zadovoljno, u nekim ne, 36% građana je donekle zadovoljno, a 20% čak veoma zadovoljno.
Uprkos visokom nivou zadovoljstva, ima i prostora za unapređenje ove ponude. Dominiraju razlozi koji se tiču cene i odnosa cene i kvaliteta, s tim da u odnosu na prethodnu godinu, u prvom planu su cene, što je još jedan od pokazatelja trenutne ekonomske situacije – 42% navodi da bi trebalo sniziti cene, 39% da akcije i promocije budu povoljnije, te 37% da se poboljša kvalitet. Svaki peti kupac navodi dostupnost u drugim trgovačkim lancima, a u istom procentu se navodi i veće učešće ovih marki na policama, što može biti i sprovedeno kroz uvođenje inovacija ili različitih veličina pakovanja (što naročito predlažu Beograđani).
