Autor: Jasminka Ranđelović
Alternativa za bezbednije hemikalije
ALHem
Koncept cirkularne ekonomije nije više tako nov u Srbiji. U izveštaju o sprovedenoj Ex-ante analizi efekata za oblast cirkularne ekonomije (januar, 2020) navodi se da je “domaća privreda niskoproduktivna i opterećena fiskalnim zahvatima i da neretko koristi zastarele i prljave tehnologije koje za posledicu imaju neumerena zagađenja uz neadekvatno upravljanje otpadom. Istovremeno, postoji interes za unapređenje poslovanja i otvorenost za promene”. U konceptu cirkularne ekonomije otpad ne postoji, već samo sirovina koja može ponovo da se upotrebi za iste ili druge proizvodne procese, obnovljivi izvori energije imaju prioritet, energija se koristi efikasno, podstiču se inovativne tehnologije, podstiču se zelene javne nabavke, zahteva se zamena opasnih hemikalija manje opasnim, menjaju se navike potrošača.
Međutim, pokretačka sila za primenu cirkularnog modela poslovanja jeste da privreda prepozna svoj sopstveni interes. U ovom periodu pandemije, kada su otežani lanci snabdevanja u celom svetu, od posebne je važnosti što je ovaj poslovni model zasnovan na korišćenju unutrašnjih rezervi i domaćih resursa, odnosno samodovoljnosti u sirovinama.
S druge strane, zelene javne nabavke, kao alat za primenu koncepta cirkularne ekonomije, podižu društvenu odgovornost naručioca i ekonomičnost upravljanja javnim finansijama. Imajući u vidu da u Srbiji učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu iznosi oko 8% godišnje, nabavkom dobara, usluga i radova sa manjim negativnim uticajem na životnu sredinu, organi javne uprave mogu da znatno utiču na razvoj lokalne ekonomije.
U postupcima zelenih javnih nabavki, pored nabavne cene, naručioci uzimaju u razmatranje i troškove održavanja, uštedu vode i energije, vek trajanja proizvoda, kao i troškove zbrinjavanja kada proizvod postane otpad.
Ministarstvo zaštite životne sredine je, ove godine, pokrenulo izradu Programa za cirkularnu ekonomiju sa akcionim planom za period 2022-2024, a prva verzija dokumenta je nedavno predstavljena zainteresovanim stranama. U tom dokumentu su zelene javne nabavke prepoznate kao jedan od ključnih pokretača u tranziciji prema cirkularnoj ekonomiji, sa defisanim ciljevima, merama i aktivnostima, što je u skladu i sa Akcionim planom EU za cirkularnu ekonomiju (2015). Pojedine zemlje EU, kao što je Holandija, prepoznali su značaj javnih finansija namenjenih za nabavke i proglasile cirkularne javne nabavke kao jedan od značajnih pokretača cirkularne ekonomije.
Cirkularne javne nabavke
Cirkularna javna nabavka može da se definiše kao postupak kojim naručioci nabavljaju radove, dobra ili usluge na način kojim se zaokružuje energetski i materijalni ciklus u lancu nabavke, gde se u isto vreme izbegavaju negativni uticaji na životnu sredinu ili se svode na minimum, smanjuje količina otpada u njihovom celokupnom životnom ciklusu.
Jedan od prvih praktičnih koraka, u realizaciji cirkularnih nabavki, je strateško razmišljanje o načinu njihovog uključenja u postojeće prakse i sisteme nabavki.
U dokumentu Evropske komisije “Javne nabavke u cirkularnoj ekonomiji” (2017) predstavljen je koristan način za prioritizaciju potencijalnih radnji uvođenjem tzv. „hijerarhije u nabavkama“, zasnovanoj na evropskoj hijerarhiji otpada: smanji, ponovo upotrebi, recikliraj i ponovo iskoristi. To praktično znači smanjenje nabavke novih proizvoda, povećanje iskoristivosti dostupnih proizvoda, recikliranje proizvoda koji više ne mogu ponovo da se koriste, ponovo iskoristiti otpad za druge svrhe, npr. dobijanje energije. To je suština cirkularne nabavke.
SMANJI (Reduce)
Logično je da prvi korak u uvođenju cirkularnih nabavki bude identifikacija potreba. Dakle, postavljaju se pitanja: „Šta je zaista potrebno?“, „Da li je potrebno kupiti ovaj proizvod, ili može uslužno da se koristi?“, „Da li je neophodno da bude u vlasništvu ili vlasništvo može da se deli?“. Često ne postoji potreba za specifičnim proizvodom, već za njegovom funkcijom. Sistemi uslužnog korišćenja proizvoda omogućavaju dobavljačima da objedine korišćenje proizvoda tako da zadovolje više korisnika sa manje jedinica, čime se smanjuje uticaj proizvodnje tih proizvoda na životnu sredinu, npr. ugovaranje usluge štampanja umesto nabavke štampača, usluge prevoza umesto nabavke novih vozila i slično. Ako se donese odluka o neophodnosti nabavke, sagledavanje uticaja određenog proizvoda u toku životnog ciklusa naručiocima može pomoći da identifikuje gde se uticaji na životnu sredinu mogu poboljšati kroz nabavku. Na primer, da li je proizvod napravljen od neobnovljive sirovine? Da li proizvodnja ili transport proizvoda dovode do zagađenja? Da li se prilikom korišćenja troši velika količine energije ili vode, i da li to može da bude efikasnije? Da li je moguće ponovo koristiti nabavljeni proizvod po isteku roka trajanja? Da li se može uticati na dizajn da se smanje njegovi uticaji na održivost?
| Prioritizacija cirkularnih aktivnosti kroz mapiranje životnog ciklusa u Škotskoj Javne nabavke Škotske su 2016. godine uvele nove okvirne sporazume za nabavku IT uređaja. Pre objavljivanja tendera, sprovedeno je istraživanje tržišta i urađeno je mapiranje uticaja te opreme tokom životnog ciklusa, kako bi se identifikovale oblasti na koje se treba usredsrediti sa stanovišta ekoloških i socio-ekonomskih rizika i mogućnosti. Kao rezultat analize, konačna verzija tendera uključila je specifikacije koje se odnose na energetsku efikasnost, životni ciklus proizvoda, upravljanje načinom na koji se dostavlja oprema, inovativnu ambalažu i upravljanje na kraju životnog ciklusa, a posebno se obratila pažnja na popravke, prepravke i ponovnu upotrebu uređaja. http://ec.europa.eu/environment/gpp/pdf/news_alert/Issue69_Case_Study_139_Scotland.pdf |
-
PONOVO UPOTREBI (Reuse)
Sve više proizvoda se dizajnira na način da mogu ponovo da se upotrebe. Sudbina proizvoda na kraju njegovog životnog veka je činjenica koju treba razmotriti prilikom osmišljavanja postupka nabavke. Uključivanje sistema povraćaja kod dobavljača u ugovore je jedan od načina da se obezbedi ponovna upotreba proizvoda. Ova praksa sve je češća u ugovorima za IT opremu, gde se klasični kompjuteri i laptopovi mogu ponovo koristiti u drugim organizacijama, ili npr. prepravka i ponovo korišćenje nameštaja.
| Prepravka kancelarijskog nameštaja u Velsu Kada se Zavod za javno zdravlje Velsa selio 2016. godine, odlučio je da kroz nabavku ugovori uređenje kancelarijskog prostora i nameštaja na način kojim bi se što više podstakla ponovna upotreba postojeće kancelarijske opreme, nameštaja i podova, gde je bilo moguće, kao i nabavka prepravljenih delova opreme iz drugih izvora. Na „otvorenom danu“ za dobavljače predstavljene su specifikacije za projektovanje radnog okruženja i ponovne upotrebe nameštaja, koliko god je moguće. Konzorcijum koji je dobio ugovor, a koji je okupio i socijalna preduzeća, isporučio je više od 2.500 stavki, od kojih je samo 6% bilo novih proizvoda, a sve ostalo je prepravljeno ili reparirano, pri čemu su znatan udeo predstavljale ponovo upotrebljene zalihe nameštaja Zavoda za javno zdravlje. Cirkularni pristup preusmerio je da se 41 tona otpada ne odloži na deponiju – uz uštedu od 134 tone emisija CO2 – otvorivši u isto vreme radna mesta za nekoliko osoba sa invaliditetom i lica koja su duže vreme bila nezaposlena. Procuraplus_case_study_Public_Health_Wales.pdf |
-
RECIKLIRAJ (Recycle)
Ako proizvod ne može ponovo da se upotrebi, alternativa za postizanje cirkularnosti je dizajniranje proizvoda na način koji omogućava reciklažu. To znači obezbeđivanje da kupljeni proizvod sadrži materijale koji mogu lako i efikasno da se recikliraju u novi proizvod. Pri tom je potrebno proveriti da li iskorišćen proizvod, pre uvođenja u reciklažni process, sadrži neke od najopasnijih hemikalija (npr. supstance koje izazivaju zabrinutost) koje mogu da kontaminiraju cirkularne tokove i osigurati njihovo pravovremeno uklanjanje.
PONOVO ISKORISTI (Recover)
Otpad se u cirkularnoj ekonomiji sakuplja i koristi u druge svrhe, npr. za dobijanje energije iz otpada. To može da se odnosi na pretvaranje otpadnog jestivog ulja u biodizel ili kompostiranje otpada od hrane. Službe za nabavke mogu pomoći da podstaknu ponovno iskorišćenje kroz izradu specifikacija i postavljanje kriterijuma na tenderima, kao i nabavkom proizvoda koji su nastali od otpada.
| Kreiranje cirkularnih nabavki kupovinom autobusa na biogas Grad Vasa (Finska) je 2014. godine odlučio da nabavi vozni park od 12 autobusa, koji bi u potpunosti bili na biogas dobijen iz organskog otpada i mulja sa lokalnih postrojenja za tretman otpadnih voda. Uključene su odredbe u ugovoru, kojima je specifikovan rabat za dobavljača ako godišnja potrošnja bude efikasnija od procena, ili refundiranje ako bude i manja, kako bi se podstakao trajni i pouzdaniji učinak. Pored zamene 280.000 litara dizel goriva godišnje, ova nabavka omogućila je primenu principa cirkularne ekonomije za proizvode nastale sa lokalnog otpada i potpomogla infrastrukturni razvoj u oblasti proizvodnje biogasa za još 1.000 automobila. https://norden.diva-portal.org/smash/get/diva2:1092366/FULLTEXT01.pdf |
-
Cirkularna nabavka često zahteva prelazak sa tehničkih specifikacija koje utvrđuje samo naručilac do procesa gde se specifikacije utvrđuju posle razgovora između potencijalnih dobavljača i naručilaca. Takav pristup pruža priliku za komuniciranje potreba, prikupljanje informacija o dobrima i uslugama koje su na raspolaganju i testiranje održivosti mogućih kriterijuma za dodelu. Ako određeni proizvod ili usluga trenutno nisu dostupni na tržištu na način koji ispunjava principe cirkularne ekonomije, naručilac bi mogao sprovesti postupak partnerstva za inovacije. Ova partnerstva predstavljaju okvir za istraživanje i razvoj, pilot projekte i naknadnu kupovinu novog proizvoda, usluge ili radova.
Mogućnost sprovođenja postupka partnerstva za inovacije je integrisan u novi Zakon o javnim nabavkama iz 2020. godine, pa bi upravo njegova primena u cirkularnoj nabavci bila od velike koristi.
Zahtevi u postupcima cirkularne nabavke
Prilikom izrade tenderske specifikacije, potrebno je utvrditi koji zahtev, tehnički ili funkcionalni, bi bio prikladniji za postizanje cirkularnosti. Tehničkim specifikacijama se opisuju zahtevi ponuđačima i pružaju merljivi zahtevi na osnovu kojih mogu da se ocene ponude, uključujući minimalne kriterijume za ispunjavanje zahteva. Funkcionalni zahtevi opisuju željeni rezultat i ishode (na primer, u pogledu kvaliteta, količine i pouzdanosti), uključujući i način na koji će se meriti. Ponuđač može sam da predloži najprikladnije rešenje za postizanje željenog ishoda. Ovakav pristup obično dopušta više prostora za inovacije, ali i predstavlja izazov tržištu u razvoju novih tehničkih rešenja.
Nabavka treba da nastoji da ispuni određene potrebe, a ne samo da predstavlja deo rutinskog procesa. Od oktobra 2017. godine, Evropska komisija je definisala kriterijume za zelene javne nabavke za više od 20 grupa proizvoda, uključujući kriterijume za građevinski materijal, računare, tekstil i nameštaj, koji stavljaju fokus na aspekte cirkularnosti. Organizacija Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHem) je pripremila Vodič za primenu zelenih kriterijuma za određene grupe proizvoda i usluga na srpskom jeziku prilagođeni nacionalnoj regulativi i mogu da se nađu u Virtuelnoj bazi znanja za zelene javne nabavke (https://zelenenabavke.alhem.rs/). Za svaku grupu proizvoda postoje osnovni kriterijumi (pogodni za naručioca u rešavanju ključnih uticaja na životnu sredinu uz minimalne dodatne provere ili povećanje troškova) i sveobuhvatni kriterijumi (usmereni na kupovinu najboljih proizvoda pogodnih za životnu sredinu koji mogu da se nađu na tržištu). Aktivnosti cirkularne ekonomije, podržane skupom kriterijuma za zelene javne nabavke, mogu da uključuju promociju eko dizajna proizvoda i dizajna za reciklabilnost, veću odgovornost proizvođača, prevenciju otpada, smanjenje ambalažnog materijala i zajedničku upotrebu proizvoda od više korisnika „ekonomiju deljenja“, ponovnu upotrebu i reparaciju.
Kada se planira cirkularna nabavka, dobra praksa je da se utvrdi projektovani radni vek proizvoda i šta dobavljač može da ponudi, u smislu održavanja i popravki. Od dobavljača može da se zahteva, ili mogu da se podstiću, da preuzmu odgovornost za održavanje proizvoda ili materijala u lancu nabavke nakon upotrebe.
O primeni cirkularnih javnih nabavki prevashodno treba da razmišljaju predstavnici javnog sektora, koji imaju odgovornost prema građanima šta i na koji način kupuju novcem poreskih obveznika, odnosno da koriste svoju kupovnu moć da biraju proizvode sa smanjenim uticajem na životnu sredinu. Međutim, očekivanja su da bi povećana potražnja za zelenim proizvodima i uslugama, podstaklo u značajnoj meri i ponudu privatnog sektora, čime bi se otvorilo čitavo novo tržište. To bi doprinelo konkurentnijoj ekonomiji, rastu zapošljavanja (nova zelena radna mesta), razvoju usluga reparacija, povećanju društvenog bogatstva, kvalitetnijem životu građana, i čistijoj životnoj sredini.
