Razgovarala: Milica Milutinović, [email protected]
Kako biste opisali današnju industriju duvanskih proizvoda u Srbiji?
Prva značajna transformacija duvanske industrije u Srbiji dogodila se početkom 2000-ih kroz privatizaciju velikih duvanskih kompanija. Jedan od najvažnijih trenutaka bio je preuzimanje Duvanske industrije Niš (DIN) od strane kompanije Philip Morris International (PMI) 2003. godine. Danas je fabrika u Nišu jedna od najmodernijih u globalnoj mreži PMI-a, zapošljava više od 1.000 ljudi i predstavlja ključni proizvodni centar za jugoistočnu Evropu. Oko 80% proizvodnje iz niške fabrike se izvozi na više od 50 tržišta širom sveta.
Druga, još veća transformacija domaće duvanske industrije počela je pre osam godina kada smo lansirali IQOS – bolju alternativu pušenju cigareta, koja zagreva, ali ne sagoreva duvan, čime se oslobađa manje štetnih sastojaka u poređenju sa cigaretama. Ova promena odražava našu snažnu posvećenost zameni cigareta naučno proverenim boljim alternativama i doprinosi smanjenju stope pušenja u Srbiji, koja iznosi 39% i jedna je od najviših u Evropi.
Kao jasan pokazatelj ove posvećenosti, kompanija PMI proširuje proizvodnju u niškoj fabrici kako bi uključila i bezdimne duvanske proizvode. Ova investicija dodatno će ojačati poziciju Srbije kao regionalnog lidera u duvanskim inovacijama.
Kako ocenjujete nivo inovacija u vašoj industriji u Srbiji u poređenju sa globalnim trendovima?
Srbija beleži visok nivo inovacija u industriji duvana i nikotina. Industrija je dinamična, a najznačajnije novine dolaze iz oblasti bezdimnih proizvoda. Transformacija se odvija u tri potkategorije: 1) grejani duvanski proizvodi, 2) elektronske cigarete i 3) nikotinske vrećice. Sve tri su namenjene postojećim punoletnim pušačima.
U segmentu zagrevanja duvana, uređaji su na našem tržištu prisutni već oko osam godina i iz generacije u generaciju donose tehnološka unapređenja, zajedno sa pratećim asortimanom. U oblasti e-cigareta primećuje se sve širi spektar formata i različitih tehnoloških pristupa. Nikotinske vrećice predstavljaju kategoriju sa drugačijim načinom upotrebe (vrećica se postavlja ispod usne, a nikotin se oslobađa tokom određenog vremenskog perioda) i dobijaju sve veću pažnju punoletnih korisnika.
U koje tehnologije ili inovacije polažete najviše nade za budući razvoj industrije?
Sve tri vrste alternativa – grejani duvanski proizvodi, elektronske cigarete i nikotinske vrećice – igraće važnu, komplementarnu ulogu u podsticanju punoletnih pušača da se udalje od cigareta. Od svih, uređaji koji zagrevaju duvan su trenutno najzastupljeniji u Srbiji, dok su elektronske cigarete i nikotinske vrećice kategorije u razvoju. Za nas je najvažnije da su ovi proizvodi visokog kvaliteta, naučno zasnovani, kako bismo obezbedili kvalitet za punoletne potrošače koji žele da naprave bolji izbor.
| U principima održivosti vidimo priliku za rast kroz inovacije i nauku, što nam je omogućilo da kreiramo proizvode koji ubrzavaju pad stope pušenja efikasnije nego tradicionalne mere kontrole duvana. |
Prema vašem mišljenju, koji su najveći izazovi u sektoru proizvodnje duvanskih proizvoda na našem tržištu?
Tri izazova koja bih istakla su:
- Cigarete su veoma prihvaćene u srpskom društvu i njihova upotreba je tolerisana gotovo svuda. To čini pušenje konfornim, normalizovanim i punoletni pušači nemaju mnogo razloga da traže promenu.
- Svest o tome da su bezdimni proizvodi manje štetni od klasičnih cigareta je prilično niska. Mnogo posla je pred nama dok inovacije koje donosimo ne budu dobro shvaćene od strane punoletnih pušača, zbog čega i sprovodimo edukativne kampanje na ovu temu.
- Potrebno je da svi akteri u industriji osiguraju da maloletnici ne mogu da pristupe nikotinskim proizvodima. Zakon koji sprečava konzumaciju nikotinskih proizvoda od strane maloletnika postoji, ali može bolje da se sprovodi. Mi činimo sve što je u našoj moći u tom pogledu – kroz sve naše kanale i zaposlene.
Kako vidite ulogu održivosti i ekološke svesti u razvoju duvanskih proizvoda?
Za PMI, održivost je u samom centru naše poslovne transformacije ka svetu bez duvanskog dima. U principima održivosti vidimo priliku za rast kroz inovacije i nauku, što nam je omogućilo da kreiramo proizvode koji ubrzavaju pad stope pušenja efikasnije nego tradicionalne mere kontrole duvana. Naš cilj je potpuna zamena tradicionalnih duvanskih proizvoda ovim alternativama sa smanjenim rizikom, jer je to najvažnija stvar koju možemo učiniti za dobrobit pušača širom sveta i dugoročnu održivost naše kompanije.
Ekološki uticaj duvanskih proizvoda je takođe veoma važan. Svi znamo da su opušci cigareta jedan od najčešće bačenih otpada, pa kontinuirano ulažemo u kampanje i aktivnosti koje podižu svest potrošača o odgovornom odlaganju opušaka. To je još jedan primer kako se nove alternative razlikuju od tradicionalnih duvanskih proizvoda. Za razliku od opušaka, otpad od bezdimnih proizvoda – uređaji i potrošni materijal – može se veoma efikasno reciklirati. Na mnogim tržištima, uključujući i Srbiju, imamo Cirkularni program koji omogućava potrošačima da aktivno učestvuju u reciklaži svog otpada. Pozivamo ih da donesu iskorišćene bezdimne proizvode u naše maloprodajne objekte, a u partnerstvu sa operaterima za reciklažu šaljemo ih na konačnu obradu. Tokom 2024. godine, u Srbiji smo reciklirali više od 10 tona duvanskih patrona samo u četiri najveća grada u kojima smo sproveli ovaj pilot program. Ohrabruje nas koliko su potrošači pozitivno reagovali i rado učestvovali u programu, što pokazuje da ekološka svest raste, pa ove godine planiramo proširenje programa na još gradova u Srbiji.
Za kraj, koja bi bila vaša poruka kolegama iz industrije – kako možemo unaprediti sektor?
Ključno je da svi nastavimo da donosimo inovacije i tehnologije koje nude bolje alternative, sa smanjenim rizikom, od tradicionalnog pušenja cigareta velikom broju punoletnih potrošača u Srbiji.
To mora biti praćeno otvorenom i transparentnom komunikacijom, zasnovanom na nauci, kako bi punoletni pušači mogli da donesu informisane odluke. Edukacija o ovim alternativnim proizvodima mora se sprovoditi kroz odgovorne marketinške strategije i prakse, prilagođene lokalnim zakonima i kulturnim specifičnostima. Već vidimo dobre rezultate takvih praksi: sve više punoletnih pušača odlučuje da napravi ovu promenu i zajedno, sa kolegama iz industrije koji preduzimaju slične korake, možemo zamisliti budućnost bez duvanskog dima za Srbiju.
