FAO-ov indeks cena hrane, koji prati mesečne promene cena globalno trgovane hrane, iznosio je u proseku 127,4 poena, što je povećanje od 2% u odnosu na septembar i 5,5% u odnosu na prošlu godinu. Ipak, indeks je i dalje 20,5% ispod maksimuma iz marta 2022.
Indeks cena biljnog ulja FAO-a skočio je za 7,3% zbog rasta cena palminog, sojinog, suncokretovog i ulja repice, što je rezultat zabrinutosti za proizvodnju. FAO-ov indeks cena žitarica povećan je za 0,9%, predvođen rastom cena izvoza pšenice i kukuruza. Globalne cene pšenice bile su pod uticajem nepovoljnih vremenskih uslova kod glavnih izvoznika, kao i političkih tenzija u regionu Crnog mora. Cene kukuruza porasle su delom zbog velike domaće potražnje i problema u transportu u Brazilu usled niskog nivoa reka.
Nasuprot tome, FAO-ov indeks cena pirinča opao je za 5,6%, što se pripisuje ukidanju ograničenja izvoza celog zrna pirinča u Indiji i očekivanoj konkurenciji među izvoznicima.
Cena šećera prema FAO-u porasla je za 2,6% zbog bojazni u vezi s proizvodnjom za 2024/25. godinu u Brazilu nakon dužeg sušnog perioda. Povećanje međunarodnih cena sirove nafte takođe je doprinelo rastu cena šećera, jer je sve više šećerne trske korišćeno za proizvodnju etanola. Slabljenje brazilskog reala prema dolaru ograničilo je povećanje cena.
Indeks cena mlečnih proizvoda FAO-a porastao je za 1,9%, uglavnom zbog viših cena sira i putera, dok su cene mleka u prahu opale. Suprotno opštem trendu, FAO-ov indeks cena mesa pao je za 0,3%, pre svega zbog nižih cena svinjskog mesa u zapadnoj Evropi, gde su povećane stope klanja usled slabije domaće i međunarodne potražnje. Cene živinskog mesa blago su pale, cene ovčijeg mesa ostale su stabilne, dok su cene goveđeg mesa umereno porasle zbog jače međunarodne potražnje.
Izvor: InStore
