Razgovarala: Milica Milutinović, [email protected]
Profesionalnu karijeru sam započeo u P&G-u u Beogradu kao Key Account Manager, gde sam vodio household i baby deo portfolija u drogerijskom kanalu u Srbiji. Moram da priznam, kao neko ko nije planirao da radi u prodaji, imao sam zaista fantastično iskustvo gde sam učio od prvog dana na poslu. Osnove prodaje, marketinga, komercijalne strategije, pregovaranja i efektivnog prezentovanja sam upravo naučio ovde. U 2019. godini sam se preselio u London i odlučio sam da karijerni put nastavim u kompaniji Reckitt Benckiser (sada Reckitt), gde sam nastavio u priličnoj sličnoj oblasti, ali sada radeći sa drugačijim kupcima, prvestveno diskonterima, kao što su Aldi, Lidl, Wilko i Iceland. Nakon dve godine ovde, osećao sam potrebu da promenim okruženje i industriju, te sam prešao u Johnson & Johnson (sada Kenvue), gde sam i danas. Počeo sam kao Account Manager za J&J beauty portfolio u drugom najvećem lancu supermarketa u Velikoj Britaniji (Sainsbury’s), zatim sam prešao u svet komercijalne strategije i planiranja kao Commercial Strategy and Planning Manager za deo naših Self Care brendova (Benylin, Sudafed, Zarbee’s and Benadryl), gde sam radio na celokupnoj 4P strategiji za tržište Velike Britanije. Od februara ove godine sam Senior Commercial Strategy Manager i Essential Health Lead što podrazumeva vođenje tržišne strategije za neke od naših globalno najvećih brendova, kao što su Listerine, Johnson’s Baby, Carefree i Aveeno Baby. Svaka od kompanija u kojima sam radio je drugačija i svaka je značajno doprinela mom profesionalnom usavršavanju, ispričao nam je Siniša.
Njegov odlazak iz Srbije se desio iz porodičnih razloga. Tek nakon što se preselio u Englesku, na red je došla odluka gde nastaviti karijeru, a dvoumio se da li da nastavi sa nečim što već poznaje, ili da se upušta u potpuno novu avanturu. Iako je Srbija relativno malo tržište za P&G globalno, senior leadership je učinio sve što je u njihovoj moći da mu omoguće nastavak karijere u engleskoj kancelariji. Ipak sam se odlučio da je vreme za promenu i još veće napuštanje komfort zone. Odluka da idem van Srbije nije bila bez nedoumica, ali s obzirom na to da sam kroz svoj život i studije živeo od Bosne, Nemačke, Austrije i Italije, i da sam se nekako navikao na selidbe, mislim da mi je bilo lakše nego većini ljudi. Pogotovo kada vas ljubav i porodica vode u tom pravcu, dodaje on.
| Smatram da je čak i moj karijerni uspeh ovde jednim velikim delom vezan za to što imam možda drugačiji mentalitet, iskustvo i viđenje. |
Našalio se sa nama i upoređujući nekadašnji i sadašnji život. Kaže, novi mu je kada je došao, bio oblačniji, ali ne figurativno. Trebalo mu je par meseci da se navikne na sivo nebo i mogućnost kiše u svakom momentu, ali kao neko ko voli 30+ temperature isključivo na plaži, brzo je zavoleo englesko vreme: Šalu na stranu, mislim da mi je život dosta sličan onom kojem sam vodio u Srbiji, s obzirom na to da smatram da su Beograd i London slični u tome da se „živi brzo“. Svakako, smatram da je odavde lakše da se otputuje negde i osećam da imam više opcija šta raditi u slobodno vreme. Rekao bih da Britanci nisu pretežno topla nacija (možda zbog vremena!) ali su u mom iskustvu uvek prijatni, ljubazni i nastojaće da pronađu rešenje za bilo kakav problem. London, kao jedan od najmultikulturalnijih gradova na svetu ima zaista nešto za svakoga, a za mene, kao neko ko uživa u hrani na primer, činjenica da mogu isprobati najrazličitije kuhinje na svetu je svakako plus!
Kada poredi engleski i srpski korporativni svet, kaže da su veoma različiti, i da je možda to upravo nešto za šta mu je trebalo najviše vremena da se navikne. Njegovo mišljenje je da odnosi između poslovnih partnera u Srbiji dosta prisniji, pogotovo u industrijama kao što su FMCG, gde se ciklus prodaje obnavlja konstantno: Iz mog iskustva, postoji više fleksibilnosti i vrlo često je moguće pregovarati van nekih definisanih okvira i normi ukoliko je odnos između partnera na visokom nivou i gde postoji obostrana poslovna korist. Ovde je to drugačije, gde je odnos između dobavljača i kupca veoma profesionalan, jasno definisan godišnjim biznis planovima od kojih se retko odstupa. Svi pregovori i odluke se donose na osnovu jasnih podataka i detaljnih istraživanja. Iako je bliskiji odnos između kupca i dobavljača moguć, malo je verovatno da će to biti ključ u bilo kojoj odluci, koliko god taj odnos bio blizak.
Smatra da bi balans između ova dva sveta bio upravo nešto čemu bi trebalo da težimo - za nijansu više prijateljski i srdačniji pristup između poslovnih partnera u Engleskoj, i više strukture, definisanih planova, istraživanja i podataka u Srbiji.
Ono što je meni bilo zanimljivo kada sam počeo da radim ovde jeste da je Velika Britanija za bilo koju multinacionalnu korporaciju skoro uvek jedno od najvećih i najbitnijih tržišta, te se iz ovog razloga oseti veća raspoloživost internih resursa, kako finansijskih, tako i po pitanju podrške cross-funkcionalnih timova (nabavke, marketinga, razvoja kategorije, finansija itd). S tim dolazi i veća odgovornost i veći pritisak za ostvarivanje uspešnih rezlutata i targeta, dodaje Siniša.
Takođe, kaže da činjenicu da radi u Londonu i u internacionalnoj kompaniji smatra ogromnim plusom. Radeći sa dosta ljudi iz različitih delova sveta, iako je posao definisan, svi oni doprinose nekako drugačije, da li kroz različite mentalitete ili različita iskustva. Svaka internacionalna kompanija će uvek imati jasno definisanu viziju, ciljeve i „korporativni kodeks“ te će se od zaposlenih očekivati da rade u skladu sa ovim, bez obzira odakle dolaze. Mislim da je to veoma bitna stvar jer smo svi slobodni da razmišljamo drugačije, da razmenjujemo mišljenja, ideje i iskustva, ali se to radi na jedan prijatan i konstruktivan način. Smatram da je čak i moj karijerni uspeh ovde jednim velikim delom vezan za to što imam možda drugačiji mentalitet, iskustvo i viđenje. Različitosti i „outside the box thinking“ su veoma bitni i cenjeni, kaže nam on.
Na pitanje da li se naš svet kotira kao kvalitetna i vredna radna snaga, Siniša nam kaže da u njegovoj industriji nije imao priliku da sretne mnogo ljudi sa naših prostora. Misli da je London prilično specifičan, u smislu da je ljudima uglavnom nebitno odakle ste: Mislim da Britanci nisu baš sigurni gde je Srbija uopšte, tako da su moje prve dve rečenice kad upoznam nekog novog uglavnom da Srbija nije isto što i Siberija i da nemamo pingvine. Ali sa druge strane, za razliku od možda Nemačke, Austrije, Italije, mislim da ovde ima mnogo manje „očekivanja i predrasuda“ čime ćete se baviti i koliko možete da napredujete na osnovu toga odakle dolazite. Svakako, ovo je slučaj prvenstveno u Londonu i verujem da je u drugim krajevima Velike Britanije i manjim mestima potencijalno drugačije.
| Nostalgija Iako imamo jedan vrlo dobro snadbeven srpski supermarket, te u mom stanu ne manjka plazme, ajvara i eurokrema, jedan nivo nostalgije je uvek tu. Kao što sam pomenuo ranije, ja sam navikao na selidbe kroz život, pa mi možda nije toliko teško kao nekom ko po prvi put ode iz Srbije, ali svakako da mi prevenstveno nedostaju prijatelji i porodica koji su u Srbiji i Bosni. Iako ovde ne manjka mesta za izlazak, vrlo često bih zamenio mračan pub sa sunčanom terasom ili „fish & chips“ sa roštiljom! U svakom slučaju, smatram da je u današnje vreme s obzirom na globalizaciju to nekako manje izraženo i da je mnogo lakše „skoknuti“ do domovine. Iz Londona imamo tri leta dnevno za Beograd, što je više nego broj autobusa koje sam imao od svog rodnog mesta do Novog Sada za vreme osnovnih studija! |
Ono što mu najviše prija u Engleskoj i što ga oduševljava su, kaže nam, različitosti, izbor i prespektiva na život u globalu: Mislim da su prve dve prilično jasne, ovde svako može da bude šta god poželi, upoznajem veliki broj ljudi iz različitih delova sveta sa različitom pozadinom i životnim iskustvima u različitim industrijama i interesovanjima. Veliki je izbor aktivnosti i verovatno ukoliko bih želeo da se bavim npr. treniranjem skakanja na jednoj nozi bez čarapa, pronašao bih mesto koje to nudi. Što se tiče prespektive na život, mislim da su ovde ljudi mnogo više okrenuti sopstvenoj porodici i prijateljima, te su razgovori uglavnom bazirani na planovima za budućnost i poboljšanju kvaliteta života, a manje ka tome šta drugi ljudi misle o vama i generalno negativnim stavovima. Negativna strana života u Londonu (ne mogu reći da sam baš bio iznenađen) jesu cene svega. Iako se posledice inflacije osećaju globalno, da bi se zaista uživalo u životu ovde i u svemu što London pruža, smatram da primanja moraju biti poprilično visoka, mada tako je valjda svuda u svetu.
| Za razliku od možda Nemačke, Austrije, Italije, mislim da ovde ima mnogo manje „očekivanja i predrasuda“ čime ćete se baviti i koliko možete da napredujete na osnovu toga odakle dolazite. |
Kada razmišlja o budućnosti, sebe i dalje vidi u Engleskoj za početak, jer je tu srećan i tamošnji život mu odgovara. Želi da nastavi da gradi karijeru, da se dalje usavršava i stiče nova iskustva. Kenvue kao kompanija mu upravo pruža takve mogućnosti, ima opciju i da radi u drugim sektorima i veruje da će uz konstantan rad na sebi i trud usledeti nova unapređenja i nove odgovornosti. Za sada tako, ali ja stvarno verujem u „nikad ne reci nikad“ – ne isključujem mogućnost da se nekad vratim u Srbiju ili možda završim u potpuno novoj zemlji, iskren je on.
Njegova poruka za sve poslovne ljude koji dobiju priliku da svoje karijere grade van Srbije je jasna: Ne propustite priliku! Absolutno mi je jasno i nomalno da ne želi svako da karijeru nastavi van Srbije, ali smatram da ne može mnogo da se izgubi ukoliko se proba. U svakom slučaju imaćete još jedno životno iskustvo iza sebe, gde ćete svakako naučiti nešto novo o sebi i o svetu u kom živimo. Da li to iskustvo rezultiralo vraćanjem u Srbiju i potvrdom da je to gde želite da budete, ili permanentnom promenom adrese u nekom drugom delu sveta – biće vam to veliki korak napred i pozitivno iskustvo kako profesionalno tako i privatno.
Foto: privatna arhiva
