Autor: Jelisaveta Obradović, HR menadžerka, dm drogerie markt Srbija
Šta je (samo)disciplina?
Termin disciplina potiče iz latinskog i znači nešto poput „poštovanje određenih propisa, uklapanje u poredak grupe, zajednice“, ali i „ovladavanje sopstvenom voljom, sopstvenim osećanjima i sklonosti „da se nešto postigne“. Kao sinonimi često se navode i red i disciplina. Pa nije ni čudo kako ovaj pojam izaziva asocijacije na vežbanje, pravila, pa čak i vojsku.
Kada danas govorimo o disciplini obično govorimo o njoj u kontekstu jedne od osobina koja nam je potrebna za ostvarenje ciljeva, i time za postizanje ličnog zadovoljstva. Dobra vest je da je disciplinu moguće naučiti praktikovanjem iznova svakog dana. Nije slučajna izreka „Za uspeh preko noći potrebno je 10 godina rada“, jer upravo ta izreka krije osobine poput samodiscipline, vrednog rada, posvećenosti i istrajnosti.
Dakle, kada nešto želite da ostvarite za 5 ili 10 godina počnite da se bavite time već danas – svakog dana po malo, za godinu dana napraviće mnogo. Dobar motivator mogu biti i biografske ili autobiografske knjige mnogih uspešnih ljudi (Benžamin Franklin, Viktor Frankl, Mendela i sl.).
Kako da postanemo samodisciplinovani?
U teoriji dobro zvuči, postavimo jedan veliki cilj koji želimo da ostvarimo, potom nekoliko podciljeva koji će nam dati pravac kretanja i čijim ostvarenjem idemo ka većem cilju. Kada smo to odredili definišemo dnevne aktivnosti koje nam pomažu da ostvarujemo podciljeve i vode nas napred.
Evo i jednog primera koji to lepo oslikava: u narednoj godini želim da naučim osnovnu komunikaciju na španskom jeziku (to je veliki cilj), a da bih to ostvarila podciljevi su mi dva kursa jezika osnovnog nivoa koji će mi u tome pomoći. A dnevne aktivnosti koje mi pomažu na tom putu su nove reči koje učim svakog dana ili kratka emisija na španskom jeziku koju slušam svakog dana i pokušavam da razumem, i tako dalje. Ovom metodom i ovakvom disciplinom sigurno je da ćemo za 365 dana imati značajan pomak u znanju španskog jezika – ali ovo je idealan scenario.
Šta je ono što se dešava u praksi i zašto?
Svaki početak je entuzijastičan, daje nam novu energiju i snagu i elan, voljni smo da se promenimo i tako radi krenemo u neku novu aktivnost. Vremenom se srećemo sa različitim izazovima: nedostatak vremena, umor, posao počinjemo da preskačemo ove aktivnosti ili sa druge strane ne vidimo dovoljno veliki pomak i odustajemo. Ovaj scenario je verovatno dobro poznat svakome od nas, i barem smo ga jednom ponovili – normalno je, ljudi smo.
Međutim poslednjih godina sve više autora bavi se pojmom samodiscipline i pokušava da ga široj publici približi na što jednostavniji način. Tako i Klir u svojim „Atomskim navikama“ navodi da je na putu do cilja, od samog cilja mnogo važniji sistem, odnosno način kako taj cilj ostvarujemo – autor nas poziva da svakog dana uradimo samo jednu stvar, a to je dnevno oko 1%. Isprva ne deluje da smo mnogo uradili i napredovali, ali ako te promene računamo na godišnjem nivou, to je značajan lični ili profesionalni napredak.
I upravo kada je najteže i kada nam poboljšanja nisu primetna, tada samodisciplina stupa na scenu – naša snaga volje da uprkos teškoći ne odustanemo, da i pored svih dnevnih obaveza ne zaboravimo i tu jednu novu stvar koju želimo da obavimo – jer za svaki rezultat potrebni su vreme, posvećenost, kontinuitet i disciplina. Te male stvari koje ponavljamo svakog dana postaju naše navike i ponavljajući ih (bez preskakanja) daju nam unutrašnju motivaciju i zadovoljstvo da nastavimo i dalje.
| Samodisciplina nije ništa drugo nego stvaranje navika, zamena starih navika novim – jer mi smo ono što su naše navike. |
Evo jednog adekvatnog svakodnevnog primera: čitanje. Svi znamo da je odgovor na pitanje „Koja ti je omiljena knjiga?” – Nemam vremena da čitam. Ukoliko želimo da napravimo ličnu promenu i više čitamo, možemo probati na ovaj način: odvojimo jedan vremenski interval za čitanje (npr. 20 minuta svakog dana) i čitajmo koliko god da je to stranica, ali čitajmo svakog dana. Nakon mesec dana mi već možemo govoriti o tome da smo kreirali jednu novu naviku, a posle šest meseci možemo biti i zadivljeni rezultatima koji smo postigli (dve, tri ili pet knjiga – i sve je bolje nego ni jedna), a 20 minuta dnevno zaista nije puno.
Dolazimo do suštine – samodisciplina nije ništa drugo nego stvaranje navika, zamena starih navika novim – jer mi smo ono što su naše navike. Mi ih kreiramo i odgovorni smo da one budu ili ne budu u našu korist. Svaki naš dan je suma malih navika koje ponavljamo – a samodisciplina (i naučene navike) su one koje će nam pomoći da te navike budu u našu korist.
Koje knjige mogu da vam budu saveznik?
Kada govorim o ovoj temi ne mogu da ne pomenem dve knjige koje su mi bile izuzetno korisne i pomogle na ličnom putu samodiscipline i koje su bile inspiracija za ovaj tekst. Njih sam najčešće pominjala na treninzima na temu ciljeva i motivacije, koje sam održala u toku prethodne godine.
Prva knjiga je „Atomske navike“ Džejmsa Klira. Bila je jedna od obaveznih preporuka svim učesnicima koji su imali želju da rade dublje na svom napretku i da postanu posvećeniji. Tako je bilo sve dok nedavno nisam pročitala knjigu domaćeg autora, Branislava Maričića, osnivača izdavačke kuće Finesa, po imenu „Samodisciplina“ i verujem da je domaći pandan Klirovim navikama (jedna ne isključuje drugu – obe zajedno su pun pogodak).
Kako sam primetila da se "Atomske navike" puno pominju i o njima se puno piše i priča (što je sjajno jer ova tema postaje zaista značajna), odlučila sam da ovde sa vama podelim rezime i kratak osvrt na knjigu „Samodisciplina“, jer:
● Sjajna je zbog načina na koji autor koristi metafore da približi podsvesne mehanizme koji nas podržavaju ili sabotiraju na putu samodiscipline;
● Sadrži veliki broj korisnih vežbi koje se rade u ograničenom vremenom periodu na određeni način, pa su odlične za samo-refleksiju i promišljanje;
● Pisana je u formi priručnika jednostavnim jezikom;
● Obiluje lepim (motivišućim) citatima;
● Sjajan je alat za unapređenje veštine samodiscipline;
● Građena je postepeno tako da kroz svaki deo knjige (ukupno četiri dela) ulazite dublje u temu kako biste na kraju krenuli u akciju.
A kako sam autor kaže – na nama je samo da donesemo odluku da želimo da steknemo ovu veštinu, i to onda kada budemo spremni za promene.
Za kraj, ali ništa manje bitno, ono što je važno da pomenem – osim knjige biće vam potrebno da imate jednu svesku i olovku, kako biste mogli da pratite vežbe (jer samo primena i iskustvo donose rezultate, a knjiga dobro angažuje mozak). Kako obiluje informacijama, preporučujem da knjigu čitate sa punom pažnjom i izdvojite dovoljno fokusa i vremena. Na taj način će čitanje i vežbe imati svoj pun efekat.
Čitala sam je dva puta i zato verujem da je potrebno, s vremena na vreme, čitati je i podsećati se iznova, jer Đavolak (a otkrićete u knjizi na koga se to odnosi) ne voli samodisciplinu i uvek će se truditi da vas na putu ka ostvarenju ciljeva i stvaranja samodiscipline po malo sabotira, a vi naučite da mu to ne dozvolite.
Želim vam puno sreće u kreiranju novih navika i ostvarenju ciljeva.
| Tekst preporučila organizacija HR World, zajednica HR profesionalaca Adria sa više od 2.000 članova. Cilj zajednice je transformacija HR funkcije iz nekadašnje kadrovske u savremenu, inovativniju i humaniju poslovnu funkciju sa strateškim uticajem. |
