U ovom globalnom istraživanju učestvovalo je više od 150.000 ispitanika iz čak 188 zemalja širom sveta, a njegov fokus je bio na razumevanju stavova radnika o pitanjima kao što su spremnost za preseljenje u inostranstvo zbog posla, preferencije u vezi sa odabirom zemalja za rad, kao i očekivanja od potencijalnih poslodavaca u novim radnim sredinama.
Iz Srbije je učestvovalo 3.439 ispitanika, među kojima je više od 50% zaposleno za stalno, 20% je nezaposleno, dok 17% čine studenti.
Analiza podataka celokupnog istraživanja ukazuje na to da je London i dalje najprivlačniji grad za preseljenje, što se delom može pripisati engleskom jeziku i izuzetnoj globalnoj poslovnoj mreži koju nudi. Na drugom mestu se nalazi Amsterdam, a zatim sledi Dubai. Osim toga, uočeno je da svaki četvrti ispitanik aktivno razmatra mogućnosti zapošljavanja u inostranstvu.
Više od 60% ispitanika globalno spremno na preseljenje
Podaci o spremnosti ispitanika da se presele u inostranstvo zbog posla dosta su se promenili tokom godina. Dok je 2018. zabeležena ukupna spremnost na odlazak iz zemlje i preseljene u drugu državu od čak 78%, u 2020. godini ta brojka opada na 66%. Međutim, prema najnovijim podacima iz 2023, zadržao se i dalje visok nivo spremnosti od 63%.
U globalu, Srbija se ove godine rangira na 106. mestu po atraktivnosti zemalja, dok se Beograd kao glavni grad nalazi na 101. mestu. Zanimljivo je i to, da najveći broj ljudi, koji bi razmatrali doseljenje u Srbiju radi posla, dolazi iz regiona, posebno iz zemalja kao što su Slovenija i Bosna i Hercegovina.
Kada je reč o globalnim podacima, ispitanici ističu nekoliko ključnih razloga za razmatranje preseljenja i rada u inostranstvu. Na prvom mestu su dobre poslovne mogućnosti, dok se na drugom mestu nalazi kvalitet života. Zatim slede bolja zarada, porezi i troškovi života, bezbednost, stabilnost i sigurnost, kao i kultura dobrodošlice i inkluzivnost. Naročito je interesantno da oni koji su izabrali Srbiju kao potencijalnu destinaciju za rad, pre svega navode kulturu dobrodošlice i inkluzivnost, okruženje pogodno za porodicu i kvalitet života.
Što se tiče spremnosti za rad u inostranstvu, trendovi pokazuju da ona među radnicima u Srbiji opadala tokom proteklih godina. Naime, u 2018. godini 20% ispitanika izrazilo je spremnost da radi u inostranstvu, dok je ta brojka pala na 15% u 2020. godini. Dalje, u 2023, zabeležen je još veći pad, pa je samo 11% ispitanika navelo da je rešeno da radi van zemlje.
Za Srbe najatraktivnije zemlje zapadne Evrope
Analiza istraživanja jasno pokazuje da ispitanike iz Srbije najviše zanima da rade u inostranstvu u nekoliko oblasti, uključujući zelene poslove i održivost, digitalizaciju, nauku o podacima i veštačku inteligenciju, zanatske poslove, ručne i fizičke poslove, kao i inženjering i tehničke profesije. Naši ljud, bez dileme, posebno žele da rade u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Takođe, što se tiče zemalja iz regiona, Slovenija se izdvaja kao popularna destinacija za potencijalno zapošljavanje među radnicima iz Srbije.
Kada se radi o očekivanjima kandidata od poslodavaca u inostranstvu, postoji nekoliko ključnih aspekata koje traže. To je prvenstveno smeštaj, podrška oko papirologije, vize i pravnih pitanja, kao i organizovanje obuke za jezik i finansijske savete. Što se tiče planiranja trajanja boravka, ispitanici iz Srbije imaju različite preferencije. Na primer, 36% njih planira dugoročni boravak, dok je 28% neodlučno. Takođe, postoje oni koji preferiraju srednjeročni (17%), kratkoročni (11%), ili privremeni boravak (8%).
Razlozi za napuštanje Srbije su raznovrsni, ali većina ispitanika (83%) ističe finansijske i ekonomske faktore kao primarni motiv. Takođe, 70% navodi bolji kvalitet života kao ključni osnov. Ponuda konkretnog posla opredeljuje 55% ispitanika, dok je 53% naglasilo bolji društveni sistem i zdravstveno osiguranje. Osim toga, 40% anketiranih vidi bolje karijerne mogućnosti kao razlog za napuštanje zemlje.
Sa druge strane, razlozi za ostajanje u Srbiji su nemogućnost odlaska članova porodice ili partnera, emotivna vezanost za domovinu i nedostatak poznavanja stranih jezika.
Izvor: Instore
Ilustracija: Infostud
