Razgovarala: Milica Milutinović, [email protected]
Kao kordinator magacina za voće i povrće, i dalje s osmehom pristupa zadacima, a tu je i da mlađe kolege često podseti na vreme kada je sve počelo, na početke građenja Univerexport grupe, ali i na vrednosti koje ih i dalje vode, kao kompaniju.
Postao sam deo Univerexporta 1996. godine. Prvih nekoliko meseci radio sam na pripremi robe za otpremu u centralnom magacinu, ali je moja posvećenost poslu vrlo brzo primećena i unapređen sam u kontrolora. To što sam imao podršku na počecima i što sam znao da se svaki trud ceni veoma mi je značilo, jer mi je pružena mogućnost da uvodim novine, kao i da se posvetim razmišljanju o unapređenju posla. Počeli smo sa formiranjem timova ljudi i kako je rastao posao, rasli smo i mi sa njim. Kroz razgovore, praćenje ljudi kako rade, počela je da se oblikuje ekipa, ali i sektori u magacinu. Svako je imao šansu, ljudi su napredovali zahvaljujući svom radu i zalaganju, a tada je sve bilo na ljudima jer savremena tehnologija nije bila toliko dostupna kao danas, započeo je priču sa nama čika Rajko, kako ga u ovoj kompaniji zovu iz milošte.
| Niko ne voli svađe, pa zbog toga dok ste na poslu treba da se trudite da održite kolegijalnost, lepu reč, podsticanje, motivisanje, sve ono što biste želeli da i vama neko pruži |
Kako još dodaje, smatra da je zbog toga svako mogao da pokaže u čemu je dobar i da istakne svoje individualne kvalitete. Sve su pisali ručno, redovno održavali sastanke sa šefovima sektora i tada zapravo gradili neki sistem rada i funkcionisanja: Vlasnici su bili direktno uključeni u posao i jako su dobro razumeli njegovu suštinu, te sam mnogo toga moga da naučim od njih, počev od toga kako se radi, kako se organizuje posao i kako se grade odnosi u kolektivu. Oni su bili kolektivni pokretač svih nas i to je na sve nas jako dobro uticalo. I nakon mnogo godina radnog veka kada je došao dan za penziju, želeo sam da nastavim da radim, jer rad u Univerexportu je ono što me i dan danas pokreće. Moja velika želja je bila da nastavim sa radom, ali i da dam prostora nekim mlađim kolegama koji tek treba da se pokažu. Zbog toga danas, iako u penziji, pružam punu podršku i znanje mladima kroz koordinisanje rada u magacinu ViP.
Jedan od velikih projekata, na kojima je radio, bila je izgradnja Univerexport-ove trgovine “021“, koja je tada u to vreme otvorena kao prvi objekat nalik savremenim koje poznajemo danas. Taj objekat je tada imao najširu belu liniju, opremljen i isplaniran po ugledu na tadašnje italijanske prodavnice, a Rajko je učestvovao u građenju i planiranju tog objekta od samog početka.
Naš sagovornik nam kaže da je najviše ponosan na to što zna da je svakog dana davao svoj maksimum. Kaže, dolazio je prvi, a odlazio poslednji iz firme zajedno sa vlasnicima. Mnoge mlade ljude je uveo u posao, učio ih, radio sa njima, trudio se da ih zainteresuje i da im pruži motivaciju: Ponosan sam što sam deo stabilne firme, koja stalno raste i napreduje. Danas je to mnogo veća firma nego ona u kojoj sam počeo da radim i čast je biti deo tako velike priče. Ponosan sam na poverenje koje sam kroz godine posvećenog rada stekao, to su moji i ljudski i stručni uspesi.
Kada se osvrne unazad i uporedi vreme s početka karijere i ovo danas, kaže nam da su neke stvari bile teže, a neke lakše. Poslovni procesi su značajno unapređeni i olakšani zahvaljujući napretku tehnologije i zbog toga je, smatra, svakako lakše poslovanje danas. Sa druge strane, nekada je bilo više prostora da se istakne pojedinac sa svojim idejama odnosno sposobnostima da se prevaziđe prepreka, izazov… Jednostavno sve je bilo na ljudima i zbog toga je bilo više prostora da se pojedinci istaknu, njegov je stav.
Istim putem bi išao ponovo i radio bi istim tempom. Voleo bi, kaže, da je još više doprineo, da se još više trudio, da je imao još ideja: Ipak, to je bilo najbolje što sam u datom trenutku mogao i verujem da sam doprineo postizanju rezultata i uspeha. Zameram sebi ukoliko nekad nisam na vreme prepoznao potencijal nekog mladog čoveka i ako se nekome nisam dovoljno posvetio.
Mlađim kolegama uvek govori da poverenje koje dobiju treba da ih motiviše i vodi ka napred, a da bi trebalo da se potrude da to poverenje ne izgube. Kad krenete da radite, ugledajte se na svog rukovodioca, na svoje kolege. Ja sam krenuo od najniže pozicije, a svojim trudom, radom i istrajnošću penjao sam se sve više i više na lestvici uspeha. To je pokazatelj da svako ko želi da radi može i da uspe ako iskoristi svoju šansu. Takođe, niko ne voli svađe, pa zbog toga dok ste na poslu treba da se trudite da održite kolegijalnost, lepu reč, podsticanje, motivisanje, sve ono što biste želeli da i vama neko pruži, preneo je lepe savete naš sagovornik za kraj razgovora.
Foto: Privatna arhiva/Univerexport
