Autor: Dijana Kladar, advokat, Chief of Regulatory Affairs, Vision Compliance
Foto: Freepik
Održivost više nije samo nešto što je poželjno, postala je neophodnost za poslovni svet. Vlade, regulatorna tela i potrošači sve više vrše pritisak na kompanije da se pozabave rizicima vezanim za okolinu, društvenim pitanjima i upravljanjem (ESG rizicima). Pritisak na kompanije potiče iz rastuće zabrinutosti zbog klimatskih promena, društvene pravde i jednakosti.
Klimatske promene jedno su od najvećih pitanja našeg vremena. Rekordne temperature, smrtonosne poplave i razorni požari sve su češći i snažniji. Ti događaji ne samo da ugrožavaju ljudske živote i izvore prihoda, nego i remete lance snabdevanja i uzrokuju značajne finansijske gubitke za kompanije. Preduzimanjem adekvatnih mera za održivost, kompanije mogu da smanje izloženost klimatskim rizicima i stvore otpornije poslovanje.
Osim ekoloških problema, raste i osećaj za društvene probleme, pravdu i jednakost. To uključuje osiguravanje pravednog tretmana zaposlenih, podršku različitosti i inkluzivnosti, kaoi i rešavanje pitanja ljudskih prava u njihovim lancima snabdevanja.
Koje su koristi od održivosti za kompanije? Prvenstveno, postoji finansijska korist. Održive prakse mogu dovesti do smanjenja troškova i ušteda u područjima poput upravljanja energijom i otpadom. Takođe, privlače poreske olakšice i podsticaje i čine kompanije privlačnijim za investitore koji sve više traže održive investicije.
Osim toga, održivost može pružiti marketinšku prednost. Nedavno istraživanje pokazalo je da bi dve trećine severnoameričkih potrošača bilo spremno da plati više za održive proizvode. Promovisanjem svojih održivih praksi, kompanije se mogu razlikovati od svojih konkurenata i izgraditi jače odnose s potrošačima, koji imaju izgrađenu svest o okolini.
Kriterijumi ESG i održivost
ESG kriterijume možemo podeliti na zaštitu životne sredine, društvenu odgovornost i ciljeve upravljanja, a oni postaju sve važniji faktori na tržištu. Kako sve više potrošača i investitora postavlja održivost i etičke prakse na prvo mesto, kompanije koje daju prioritet ESG standardima i uvode održivije poslovne modele, konkurentnije su i daje im se prednost prilikom odabira investicija, ali i njihovih proizvoda i usluga krajnjim korisnicima. Kompanije koje uspešno usmeravaju svoje poslovanje prema ciljevima održivosti mogu se bolje pozicionirati u tom novom okruženju.
Ciljevi životne sredine odnose se na uticaj kompanije na prirodno okruženje, uključujući njen ugljenični otisak, energetsku efikasnost i upotrebu resursa. Ciljevi društvene odgovornosti odnose se na uticaj kompanije na društvo, uključujući njen tretman zaposlenih, dobavljača i kupaca, kao i njenu uključenost u zajednicu. Ciljevi upravljanja odnose se na unutrašnje upravljanje i procese donošenja odluka u kompaniji.
Kako uključiti ESG u poslovanje?
Postoje različiti načini na koje kompanije mogu da uključe ESG ciljeve u svoje poslovanje. Jedan od pristupa je razviti ESG politike i ciljeve koji se uklapaju u ukupnu misiju i vrednosti kompanije. Drugi pristup je integrirati ESG u procese donošenja odluka i metrike izvršavanja, poput procene i izvršenja zaposlenih i kriterijuma odabira dobavljača.
ESG investicijski boom
ESG investiranje sve više dobija na popularnosti, a postoji nekoliko trendova koje je vredno pratiti u tom kontekstu. Sve više kompanija stavlja naglasak na ESG pitanja, a ulagači su sve više zainteresirani za ulaganje u takve firme. Anketa je pokazala da sada 89% institucionalnih ulagača uzima u obzir ESG faktore, pri donošenju investicijskih odluka, što je porast u odnosu na 84% u prethodnoj godini.
ESG ulaganje zasniva se na ideji da se investitori moraju fokusirati ne samo na finansijske izglede kompanije, već i na njenu sposobnost da odgovorno deluje u društvu. To uključuje sposobnost da deluje u skladu s regulatornim propisima o zaštiti okoline, da bude društveno odgovorna i da ima efikasan sistem upravljanja.
Greenwashing i lažna održivost
Greenwashing je praksa preterivanja o ekološkim aspektima proizvoda ili usluga, čime se stvara utisak da su ekološki prihvatljiviji nego što u stvarnosti jesu. Ta praksa može biti zbunjujuća za potrošače koji žele da naprave održiv izbor, ali ne znaju kako da prepoznaju zavaravajuće tvrdnje.
Norveško udruženje dodelilo je nemačkom online prodavcu, kompaniji Zalando, prvu nagradu za greenwashing, a u Nemačkoj su novinari otkrili kako varaju svoje kupce. Kompanija je kupcima lažno promovisala svoju održivost, tvrdeći da će postati prva održiva online platforma, te da povrat robe i isporuka robe postaju klimatski neutralne. Ispostavilo se da to nije tako, već da robu za koju su tvrdili da će je „pažljivo tretirati i vratiti u prodaju“, zapravo odvoze na deponije.
EU i zakonodavni okviri
Evropska unija nastoji da uspostavi regulatorni okvir za ESG kako bi se osiguralo da su korporacije odgovorne prema svojim deoničarima i okolini u kojoj posluju.
Novi regulatorni okvir, koji je uveden u julu 2021, uključuje uredbu o usklađenosti s održivim ulaganjima (SFDR) i direktivu o objavljivanju informacija o održivosti (CSRD). SFDR ima za cilj da obezbedi da fondovi, rukovodioci imovine i drugi investitori pružaju informacije o tome kako su njihovi investicioni proizvodi usklađeni s održivim ciljevima. CSRD zahteva da korporacije objave podatke o njihovim ESG performansama, kao i o uticaju njihovih aktivnosti na okolinu i društvo.
Ta nova regulativa stavlja veći pritisak na korporacije da budu transparentne u svojim poslovnim praksama, te da se bave pitanjima poput klimatskih promjena, ljudskih prava i diverziteta. Osim toga, regulatorna promjena potiče korporacije da uključe ESG u svoje poslovne modele kako bi se osiguralo održivo poslovanje.
Osim toga, EU je razvila standarde za izveštavanje o održivosti (ESRS), kako bi kompanijama pomogla da izveštavaju o svojim praksama održivosti i ESG-u na standardizovan i transparentan način. ESRS standardi pokrivaju širok raspon tema, uključujući klimatske promene, bioraznolikost, ljudska prava i upravljanje. Kompanije koje posluju u EU ili imaju značajne operacije u EU biće obvezne da izveštavaju o svojim praksama održivosti.
Ključne prednosti primene ESRS-a
Povećana transparentnost: ESRS standardi pomažu kompanijama u objavljivanju jasnih i preciznih informacija o njihovim praksama održivosti i ESG-u.
Uporedivost: ESRS standardi omogućuju uporedivost između kompanija u istoj industriji ili sektoru.
Povećana vrednost za učesnike: Kompanije koje se fokusiraju na ESG prakse mogu ostvariti dodatnu vrednost za svoje aktere, poput boljeg imidža i povećane verovatnoće dobijanja podrške ulagača.
Upravljanje rizikom: ESRS standardi mogu pomoći kompanijama da bolje razumeju i upravljaju rizicima povezanim s praksama održivosti i ESG-om.
Iako ESRS standardi trenutno nisu obvezujući, Evropska unija očekuje da će se oni uskoro pretvoriti u zakonske obveze. Kompanije će, iz toga razloga, morati da se prilagode novim zahtevima izveštavanja o održivosti u narednim godinama.
