Priredila: Ana Filipović, [email protected]
Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, u Javnoj bazi benzinskih stanica, koja je ažurirana 17. jula 2023, nalazi se ukupno 1.526 ovih objekata. Ako ovaj broj uporedimo sa 2022. godinom, možemo da zaključimo da je došlo do pada broja benzinskih stanica, jer ih je te godine, 15. jula, kada je baza ažurirana, bilo 1.566.
Poredak prve tri kompanije, kada je broj benzinskih stanica u pitanju, ostao je nepromenjen, u poređenju sa prethodnom godinom. Na prvom mestu je i dalje Naftna industrija Srbije (NIS) sa 322 benzinskih stanica (od kojih su dve bila u rekonstrukciji na dan ažuriranja baze), što je za dve više nego prethodne godine. Drugo mesto, pripada kompaniji Lukoil sa 114 stanica, dve manje nego prethodne godine. Na trećem mestu je Knez Petrol sa 100 stanica, što je za pet više nego 2021, kada ih je u mreži ove kompanije bilo 95. Ovakav poredak prvi tri kompanije bio je i 2021. godine.
Spisak svih kompanija, koje u svojoj mreži imaju deset i više benzinskih stanica (kao i promena u broju objekata, u poređenju sa prethodnom godinom), dat je u tabeli 1.
Izvor: Javna baza benzinskih stanica/Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
Prodaja FMCG robe
Prema podacima NielsenIQ, u prethodnih 12 meseci, u periodu od aprila 2022. do maja. 2023, na benzinskim stanicama, kada govorimo o prodaji robe široke potrošnje, a ne računajući prodaju goriva i gastro dela (restorana), ostvaren je promet od 6,96 milijardi dinara, a kada se uključi prodaja cigareta, taj promet je iznosio 25,1 milijardi dinara.
Convenience kanal raste vrednosno
Prema podacima agencije RetailZoom, u Srbiji convenience kanal, koji čine kiosci i benzinske stanice, i dalje pada numerički u broju objekata (-5%), ali raste vrednosno stopom od +8,2% i dostiže apsolutnu procenjenu vrednost prodaje za prehrambene i neprehrambene kategorije koja prelazi 107 milijardi dinara. Uzet je u obzir MAT TY (odnosno period od maja 2022. godine do aprila 2023. godine) u odnosu na isti period prethodne godine (od maja 2021. godine do aprila 2022. godine). Prodajne količine su stabilne i na sličnom nivou kao prethodne godine (+0,2%), pa je i ovde primetan uticaj inflacije koji iznosi +7,9% u ovom periodu.
U posmatranom periodu, i dalje su najprodavanija grupa kategorija cigarete sa 75,6% vrednosne prodaje, zatim slede pivo (2,8%), bezalkoholna/alkoholna pića (2,6%), mineralna voda (1,7%), sladoled (1,5%), energetska pića (1,4%), žvakaće gume (1%) keksi (0,8%), kafa (0,8%), čokoladni barovi (0,8%), sokovi (0,8%) ukupne vrednosne prodaje.
Učestalost kupovina
Prema podacima agencije Smart Plus Research, najveći broj ispitanih benzinske stanice posećuje dva do tri puta mesečno (25,5%), za razliku od prošle godine, kada su na prvom mestu bili oni koji su benzinske stanice posećivali jednom nedeljno i češće (22,5%). Kada je reč o polnoj strukturi, među onima koji benzinske stanice posećuju dva do tri puta mesečno ima 32,4% muškaraca i 19,1% žena. Kada je starosna struktura u pitanju, najveći broj njih je uzrasta između 30 i 39 godina, dok su na drugom mestu ispitanici uzrasta od 40 do 49 godina sa 33,5%. Kada govorimo o regionalnoj zastupljenosti, ovom učestalošću (dva do tri puta mesečno) najpre dolaze stanovnici istočne i južne Srbije (28,4%), dok u ostalim regionima to čini oko četvrtine ispitanika.
Na drugom mestu, sa 15,41%, je grupa ispitanika koja benzinske stanice posećuje jednom nedeljno i češće (21,6% osoba muškog pola i 9,7% osoba ženskog pola). Ovom frekvencijom, u najvećoj meri (22,7%), dolaze stanovnici zapadne Srbije sa Šumadijom, a kada govorimo o starosnoj strukturi, ovde su najaktivniji uzrasta od 40 do 49 godina – 25,7%.
Jednom mesečno na benzinske stanice odlazi 8,7% ispitanika (9,5% žena i 7,9% muškaraca). U najvećem broju su stanovnici Vojvodine (9,7%) i imaju od 30 do 39 godina (10,2%).
Jednom u dva do tri meseca na benzinske stanice odlazi 4,3%% ispitanika, jednom u šest meseci poseti ih 1% a ređe od jednom u šest meseci 6,4%, dok je prošle godine ovakvih ispitanika bilo znatno manje (1,9%).
Od ukupnog broja ispitanih, 38,7% se izjasnilo da nikada ne posećuje benzinske stanice, što je manje u poređenju sa 2022, kada ih je bilo 43,8%. Ovde treba imati u vidu činjenicu da su istraživanjem bile obuhvaćene i osobe starije od 60 godina, a znamo da su, pogotovo starije žene ređe vozači i ređe posetioci benzinskih stanica.
Inače, istraživanje je sprovedeno u maju 2023. godine, na nacionalno reprezentativnom uzorku, po godinama, polu, regionu i tipu naselja, i obuhvatilo je 1.000 ispitanika, starijih od 18 godina.
Šta se najčešće kupuje
Kao najčešći razlog zbog kojeg posećuju benzinske stanice, sasvim razumljivo, 82,3% navodi sipanje goriva. Da bi sipali gorivo, na pumpe dolazi 85,5% osoba muškog pola i 78,2% osoba ženskog pola. Sipanje goriva je u najvećoj meri glavni razlog za posetu benzinskim stanicama osobama koje žive u istočnoj i južnoj Srbiji (91,2%), i uzrasta 50-59 godina (88,4%).
Kao drugi najčešći razlog odlaska na benzinske stanice 25,3% ispitanika je navelo odlazak u WC, dok se na trećem mestu, sa 21,4% ispitanika, nalazi provera pneumatika. Ovaj razlog češće navode osobe muškog pola (26,2%), nasuprot 15,4% osoba ženskog pola. Uzrast koji preovlađuje je od 50 do 59 godina (271%), a ispitanici koji iz ovog razloga posećuju benzinske stanice u najvećem procentu (22,1%) nastanjuju zapadnu Srbiju sa Šumadijom.
Na četvrtom mestu, kao razlog, navodi se kupovina jelkica, osveživača, sijalica i slične dodatne opreme za auto, koju navodi 18,6% ispitanika. Dodatno, aktivnosti koje se tiču automobila, a mogu se korstiti i na benzinskim stanicama, su autoperionice, koje 14,9% navodi da koristi.
Benzinske stanice, kao mesto kupovine cigareta i drugih duvanskih proizvoda, navodi 17,4% ispitanika. Ove artikle će pre kupiti muškarci (18,7%) od žena (15,8%), uzrasta od 30 do 39 godina (18,7%) koji žive u regionu Beograd (26,9%).
Nakon, cigareta i duvanskih proizvoda, najbolje plasirana FMCG kategorija na benzinskim stanicama je kafa, koju u ovom kanalu kupuje 16,7%. Još neki od razloga koje ispitanici navode je i kupovina vode (134%), energetskih pića (8%), zatim kupovina gaziranih i negaziranih sokova (7,4%), slanih grickalica (6,9%), kupovina čokoladica, keksića i drugih slatkih grickalica (6,7%).
