Autor: NielsenIQ
Osvežavajuća bezalkoholna pića danas predstavljaju veoma široku grupu napitaka i zauzimaju značajno mesto u ishrani savremenog doba. Ponuda ovih proizvoda u našim prodavnicama veća je nego ikada pre, pa je zbog svega pomenutog važno videti i kakva je prodaja bezalkoholnih pića – sokova i energetskih napitaka – u Srbiji iz godine u godinu, a upravo o tome govore podaci o prodaji robe široke potrošnje agencije NielsenIQ (NIQ).
Sokovi
Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period od aprila 2022. do marta 2023. godine, u Srbiji je uočljiv rast vrednosne prodaje sokova u odnosu na prethodno posmatrani period 15,9%, količinski 0,8% i komadno 1,8%, pri čemu najveći rast beleži vrednosna prodaja sokova (17,8%) Vojvodina i (17,5%) Beograd.
Značajno je pomenuti da je, u vezi sa kanalima preko kojih sokovi stižu do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa i supermarketa, velikih, srednjih i malih prodavnica i trafika, povećana njihova prodaja u svim formatima. Vrednosno, hipermarketi i supermarketi beleže rast od 14,9%, velike i srednje prodavnice rast od 17,2%, male prodavnice 14,2%, dok su najveći pad prodaje sokova pretrpeli kiosci i paviljoni sa 18,7% u odnosu na isti period godinu dana pre.
Posmatrano prema regionima Srbije, vrednosna prodaja sokova najveća je u Vojvodini 26,8%, u Beogradu iznosi 25,8%, u jugoistočnoj Srbiji je 25,8%, a najmanja u centralno-zapadnoj Srbiji 21,6%.
Ako posmatramo kanale preko kojih sokovi stižu do potrošača, a to su hipermarketi i supermarketi, velike prodavnice, srednje prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovih proizvoda prodato je u srednjim i velikim prodavnicama 41%, slede, hipermarketi i supermarketi sa učešćem od 29%, male prodavnice 24,3%, dok je najmanje ovih proizvoda prodato u trafikama 5,6%.
Kada govorimo o najvećim proizvođačima sokova, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći proizvođači (po abecednom redu): Fresh & Co, Fruvita, Knajz Miloš, Nectar, Rauch koji kumulativno čine 82,8% ukupne prodaje sokova u Srbiji.
Za analizu prodaje sokova važna je, takođe, njihova podela po segmentu na fruit drinks, fruit juices 100%, fruit nectars, sok od povrća – 100% povrće (vegetable juices 100%), napici od povrća i nektari (vegetable drinks & nectars). U Srbiji je, u analiziranom periodu, prodato najviše voćnih sokova – vrednosno 54,4% i količinski 64,4%, a slede ih voćni nektari sa 32,2% vrednosnog i 28,1% količinskog učešća.
Važna za analizu prodaje sokova jeste njihova podela po ukusu. I pored veoma velikog spektra ukusa gotovo sveg voća i najrazličitijih mešavina voćnih ukusa, na srpskom tržištu najprodavaniji su sokovi sa ukusom: pomorandža (orange) sa 16,8% vrednosnog učešća, jabuka (apple) sa 16,4% vrednosnog učešća, breskva + jabuka (peach + apple) sa 11,1%, mešavina više voća (multi fruit) 7,4%, višnja 1,4%.
Ako posmatramo količinu voća u pomenutim sokovima, najveće učešće imaju sokovi sa 50% voća sa 24,1% vrednosnog učešća.
Takođe, važna za analizu prodaje sokova jeste i podela prema veličini pakovanja. Ubedljivo najveću prodaju – vrednosno 35,8% ‒ beleži pakovanje od 1.500 g/ml, a na drugom i trećem mestu su pakovanja od 1.000 g/ml i 2.000 g/ml, potom slede sokovi od 0,5ml sa 8,5% učešća u ukupnoj prodaji sokova u Srbiji.
Energetski napici
Kada je, pak, reč o energetskim pićima, na osnovu analize tržišta koja obuhvata period od aprila 2022. do marta 2023, na srpskom tržištu je zabeležen trend rasta prodaje ovih proizvoda u odnosu na isti period prošle godine po prodajnim kriterijumima – vrednosno 27.4%, po broju komada 16.1% i volumenski 17.2%.
Vezano za kanale prodaje preko kojih energetski napici stižu do potrošača, a uključeni su objekti hipermarketa i supermarketa, velikih, srednjih i malih prodavnica i trafika, u svim prodajnim kanalima ovi proizvodi beleže povećanu prodaju po svim kriterijumima, a najveći rast beleži volumenska prodaja u trafikama (27,7%).
Ukoliko posmatramo vrednosnu prodaju energetskih pića prema regionima Srbije, na prvom mestu je Vojvodina sa 33,6%, sledi Beograd sa 25,6%, potom jugoistočna Srbiji sa 20,7%, dok je najmanja vrednosna prodaja ovih proizvoda u zapadnoj Srbija 20,1%.
Ukoliko analiziramo kanale preko kojih energetski napici stižu do potrošača, a to su hipermarketi i supermarketi, velike prodavnice, srednje prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovih proizvoda prodato je u velikim i srednjim prodavnicama prema sva tri kriterijuma (19%, 19,7% i 14,6%), zatim u malim prodavnicama, a najmanje u trafikama.
Kada govorimo o najvećim proizvođačima energetskih napitaka, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći proizvođači (po abecednom redu): Hell Energy, Knjaz Milos, Monster Beverage Company, Nectar i Red Bull. Ovih pet proizvođača zauzimaju 95,9% vrednosnog i 95,2% količinskog udela u ukupnoj prodaji energetskih napitaka na srpskom tržištu.
Za analizu prodaje energetskih napitaka važna je njihova podela po tipu pakovanja na, limenke/konzerve (tins/can), boce/flaše (bottles). Na srpskom tržištu u analiziranom periodu prodato je najviše energetskih pića u limenkama – na njih otpada 97,8% vrednosnog i 97,5% količinskog udela u ukupnoj prodaji.
Još jedna važna podela, uključena u analizu, jeste njihova podela u zavisnosti od toga da li su sa šećerom ili bez. Energetski napici sa šećerom čine 94,5% ukupne prodaje, dok na one koji su bez šećera otpada 5,5%.
Na kraju, za analizu prodaje ovih proizvoda važna je podela po veličini pakovanja. Na prve tri pozicije po vrednosnoj i količinskoj prodaji su pakovanje od 250 ml sa 59,5% vrednosnog učešća, potom sledi pakovanje od 500ml sa 36,7% i 0,33ml sa 2,7% učešća u ukupnoj prodaji energetskih napitaka u Srbiji.
| NielsenIQ (NIQ) retail audit NielsenIQ retail audit se zasniva na praćenju prodaje ka krajnjim potrošačima koristeći elektronske podatke, gde se pored prodaje u okviru nacionalnih i lokalnih maloprodajnih lanaca izveštava mesečna prodaja kompletnog tržišta na osnovu podataka reprezentativnih uzoraka prodajnih mesta za kanale koji se prate. Konstantno praćenje ovih informacija omogućava izveštavanje o obimu i vrednosti maloprodaje, učešću na tržištu, prosečnoj ceni kao i ostalim podacima značajnim za proizvođače, distributere i prodavce. Prikupljeni podaci se koriste za pregled trendova FMCG tržišta i prikaza ponašanja potrošača. Kanali čiju prodaju NIQ prati su: hipermarketi, supermarketi, velike, srednje i male prodavnice, drogerije, diskonteri, kiosci, paviljoni i benzinske stanice. |
