Autor: Vladan Šćekić, programski direktor, Centar za unapređenje životne sredine
Da li je moguće doći do održivog rešenja za plastične kese? Kada bi odgovor bio ne, sigurno da ne biste sada čitali ovaj tekst. Međutim, rešenja su, gotovo, nadohvat ruke. U narednih nekoliko godina veliki su izgledi da će kese od petrohemijske plastike postati prošlost, i ostati na „đubrištu“ istorije – tamo gde i pripadaju. Sigurno se pitate šta će biti zamena za ove kese.
Sve je počelo sa idejom
Ako se vratimo, ne tako daleko u prošlost, i setimo se prve plastične kese koja je osmišljena i napravljena u laboratorijama švedske kompanije Celloplast, negde sredinom 60-ih godina 20. veka, priznaćemo da je tada nastala prava revolucija u načinu poimanja plastike. Ta, prva plastična kesa je napravljena da zameni papirne kese i time bude smanjena seča šuma za potrebe izrade ovih svakodnevnih pomoćnih artikala. Sten Gustaf Thulin, inženjer koji stoji iz nastanka prve polietilenske kese, imao je ambicioznu ideju – jedna kesa koja može da se koristi godinu dana. Pokazale su se kao vrlo praktična zamena postojećim rešenjima, i njihova masovna upotreba se raširila munjevitom brzinom.
Zadovoljstvo je bilo opravdano. Ovakva, polietilenska kesa, delovala je kao „magično rešenje“ pružajući lakoću i fleksibilnost upotrebe i dostupnost u gotovo svakoj radnji. Mogla se koristiti stotinama puta i bili smo bezbrižni što čuvamo šume ovako jednostavnim rešenjem.
Naravno, bilo je iluzorno ne očekivati dalji razvoj ove tehnologije. Nove polietilenske kese su nam donele pregršt novih veličina, boja i debljina, nove mogućnosti upotrebe i, očekivano ili ne, nove probleme. Prošlo je dosta vremena dok nismo to shvatili, a plastične kese su postale prvi jednokratni proizvod u masovnoj upotrebi. Opet smo na teži način shvatili da je naše „idealno“ rešenje otišlo u potpuno drugom pravcu. Prema trenutnim procenama koristimo oko PET HILJADA MILIJARDI KESA godišnje, na globalnom nivou.
I danas, uobičajeni procesi reciklaže uspešno zaobilaze ovaj materijal. Razloga ima više, ali dva se posebno ističu: kese se ne sakupljaju odvojeno već su najčešće pomešane sa komunalnim otpadom, i materijalna vrednost pojedinačne kese je veoma mala. Samo par procenata godišnje bude reciklirano, a ostatak završi na deponijama ili u prirodi čekajući da smislimo – kuda dalje?
Mislili smo da imamo bolje rešenje
Sa razvojem novih hemikalija i aditiva, negde početkom prve dekade 21. veka, činilo se da smo našli način da opet „rešimo“ problem i uvedemo aditive za bržu biološku razgradnju. To je u praksi rešeno dodavanjem oksodegradabilnih aditiva koji ubrzavaju razgradnju i time onemogućavaju dugačak životni vek plastične kese kada joj prestane namena. Sada kese više neće zagađivati prirodu – razgradiće se bez tragova i ući u ciklus kruženja materije. Tako su nas naveli da verujemo – ispostaviće se, pogrešno.
Dodavanjem oksodegradabilnih aditiva smo opet napravili novi problem. Sada kese više nisu zimski ukrasi na ogolelom drveću, ne lete po gradovima kada duva vetar, ali rade nešto potpuno novo. To definitivno nije biološka razgradnja već prosto usitnjavanje na manje komade – makro i mikro plastiku. Ono što je nekada bila jedna plastična kesa je odjednom postalo hiljade i desetine hiljada sićušnih, čak mikroskopskih, delova koji sada nesmetano ulaze u vodu, zemlju, i posledično, lanac ishrane svih živih bića, uključujući i čoveka bez sumnje. Ovakve kese su, zbog svog negativnog uticaja, zabranjene u Evropskoj uniji od jula 2021. godine, dok su u Srbiji proglašene „biorazgradivim“ i njihovi proizvođači su zbog toga izuzeti od plaćanje naknade za zaštitu životne sredine.
Petrohemijska industrija se već godinama suočava sa padom potražnje nafte i naftnih proizvoda za proizvodnju energije, i drugi najbolji plan koji je na stolu je proizvodnja petrohemijske plastike za jednokratnu upotrebu. Sve je počelo sa plastičnim kesama, a sada imamo stotine, ako ne i hiljade proizvoda koji su namenjeni isključivo za jednokratnu upotrebu. A kese? One su i dalje tu, sa nama.
Zato je vreme da se vratimo na pitanje sa početka teksta: „Da li je moguće doći do održivog rešenja za plastične kese?“.
Osim petrohemijske, razvijala se i industrija koja radi na proizvodnji materijala zasnovanih na biopolimerizaciji. Razvoj ove druge industrije nije pratio brzinu razvoja petrohemijske industrije – tu se, još uvek, ne obrću milijarde dolara na godišnjem nivou. Isto tako, ni direktori za stolovima upravnih odbora naftnih kompanija i njihovi deoničari ne planiraju da odustanu od ove multimilijarderske industrije, ali nešto im ipak može pokvariti planove.
Šta je idealna kesa i da li je ima?
Rešenje postoji i ubrzo ćemo postati svedoci jedne prelepe transformacije ka stvarnom održivom razvoju. Zamislite plastičnu kesu koju možete da koristite šest meseci i ne morate da kupujete novu. OK, to nije teško. A sada zamislite kesu, koju, kada više ne želite da upotrebite bacite u prirodu. I to nije teško zamisliti, to se već sada dešava. Hajde i treći put da zamišljamo, ali malo drugačije. Ovaj put zamišljamo idealnu kesu!
Kakva je idealna kesa?
Neškodljiva, netoksična, istinski biorazgradiva, bez ostataka mikroplastike, nije pretnja za ljude i prirodu, potencijalna je hrana za biljke, može se kompostirati u kućnim uslovima, izdržljiva je kao i obična kesa. Zvuči savršeno? I jeste tako.
A kada bih vam rekao da se ovakve kese prave od otpada od hrane i da je možemo rastvoriti i njome zaliti cveće? To već zvuči kao naučna fantastika, zar ne?
Srećom, sve više se čini da živimo ta naučno fantastična vremena.
Ovakva kesa, odnosno materijal, već postoji i uskoro će započeti masovne proizvodnja kesa od ovog materijala. Ali, krenimo redom.
Kompanija Eko Bio Invest, sa sedištem u Beogradu, vlasnik je patenta koji omogućava proizvodnju upravo ove, naše idealne, kese. Sirovina koju je potrebna za proizvodnju je otpad od hrane koji sadrži velike količine skroba. Već na prvom koraku ovakav materijal osvaja idejom da se otpad od hrane i negativna svojstva jednokratne plastične kese mogu poništiti, ili barem značajno umanjiti, apsolutno zdravim i neškodljivim materijalom.
Netoksičnost je drugi važan princip koji promoviše ova kompanija kroz materijale koje će proizvoditi. Ovo je važan aspekt koji ne smemo zanemarivati, pogotovo što već svi znamo koliko je jednokratna plastika, kao i plastika generalno, štetna. Već ovde možemo zaključiti da ova priča ukazuje na jasan zaokret koji nam je više nego potreban.
Fizička svojstva ovog materijala se ne razlikuju od klasičnih kesa – izdržljive su, čvrste, mogu poneti nekoliko kilograma i koristiti se veliki broj puta.
Ubrzavanje istinske razgradnje ovog materijala je omogućeno jednostavnim stavljanjem u vruću vodu. Za samo nekoliko trenutaka voda dobija mlečnu boju, a kesa nestaje.
U razgovoru sa Marinom Cvejanović direktorkom ove kompanije, imao sam prilike i da rastvorim i popijem kesu od njihovog materijala. Instinkt mi je ukazivao da to možda i nije najbolja ideja, ali - da, doslovno sam je popio, i ostao živ. Čak je ostalo ovog „rastvora“ i za cveće. I ono je i dalje zdravo.
Kompostiranje u kućnim uslovima je još jedan od bitnih parametara ovog materijala koji je „ovenčan“ evropskim sertifikatom „OK Compost HOME“ koji potvrđuje da se ovaj materijal potpuno biološki razgrađuje i da nije prepreka za stavljanje u kućni kompost.
Važno je reći i da se ovakva kesa neće raspasti ako je koristite po kiši, možda će se malo naborati, ali ćete svakako moći da donesete teret bez bojazni. Dodajmo tome i činjenicu da se ovaj materijal ne topi kao plastika – možete ga, bukvalno, peglati, a ukoliko se zapali onda gori kao papir, bez kapljica plastike kao obična kesa i naravno – bez „mirisa“ plastike.
Eko Bio Invest se, doduše, neće baviti proizvodnjom kesa, već biopolimerskog granulata potrebnog za proizvodnju naše idealne kese. Oni su već sada na samom kraju priprema, i u narednim mesecima će krenuti masovna proizvodnja, revolucija u ovoj oblasti i nadamo se prva zvanična plastika koja nam zaista može pružiti jedinstveno rešenje za problem jednokratnih kesa.
I za proizvođače koji već prave „bio-based“ imamo dobre vesti – oni će moći da koriste ovaj materijal za proizvodnju kesa na postojećim proizvodnim linijama, bez bilo kakve potrebe za prilagođavanjem ili kupovinom novih mašina. Vlasnici linija za proizvodnju klasičnih plastičnih kesa će ipak morati da prilagode svoju proizvodnju, ukoliko žele da se u doglednoj budućnosti i dalje bave ovim poslom.
Put u sigurno
Jedan proizvod koji konzumira globalna zajednica, bez zadrške, promišljanja i sagledavanja posledica će neizostavno dobiti svoje održivo, cirkularno rešenje, koje nam je neophodno u svakodnevnom životu. Biće to kese koje ćemo jednostavno voleti da koristimo, zato što će sa sobom nositi miris bolje budućnosti na Planeti.
Danas, doslovno, stojimo na pragu nove, bolje, čistije i zdravije budućnosti, ma kako se ona zvala – cirkularna ekonomija, održivi razvoj ili resursna efikasnost. To je pravac koji moramo da prigrlimo ukoliko želimo da opstanemo i sačuvamo ne samo nas, već i sav živi svet oko nas, od koga hteli ili ne, u potpunosti zavisimo.
