Autor: Antonio Zrilić, osnivač kompanije Logiko
U ovom broju, nastavljamo razmišljanje o tome kako se boriti protiv kompleksnosti u lancima snabdevanja. Budući da tradicionalni napori za smanjenje složenosti nisu dovoljni, potreban je pametniji pristup. Cilj zapravo nije potpuno uklanjanje složenosti, već "pametne inovacije" kroz dizajn.
Platformizacija omogućuje kompanijama da prilagode širok raspon proizvoda kroz dizajniranje iz zajedničkog skupa pametno izrađenih modula. Možemo ju zamisliti kao „lego“ kockice - Modularni blokovi su standardizirani, ali mogu se konfigurisati na milijarde načina za stvaranje skoro svega, od dinosaurusa do Bugattija u prirodnoj veličini.
Dakle, govorimo o dizajnu koji koristi zajednički skup dizajnerskih, inženjerskih i operativnih parametara i maksimizuje korišćenje modularnih ili standardiziranih komponenti u celom portfoliju. Izgradnja modularnih komponenti ubrzava inovacije, a istovremeno omogućuje veću fleksibilnost lanca snabdevanja, posebno kroz odlaganje i prilagođavanje u kasnoj fazi. Cilj je omogućiti raznolikost tamo gde je važna (kupcu) uz strateško minimizovanje njeenog uticja na zadnji kraj (lanac snabdevanja). Dobro sprovedena strategija platformizacije smanjuje troškove i rizik u celom vrednosnom lancu.
Kada malo razmislimo, možemo naći primere u zajedničkim platformama za izradu automobila, gde konkurentski proizvođači rade automobile na istim platformama koje su zajednički razvile umesto da je svako razvija sam za sebe.
Platformizacija je takođe i „hedging“ strategija zaštite od rizika. Svaka kompanija teži dizajniranju portfolija usmerenog na kupca, ali je uglavnom nemoguće predvideti količine svake varijante i trendove sutrašnjice. Korišćenjem zamenjivih komponenti, kompanija može lako da rekonfiguriše nove proizvode na osnovu potreba potrošača.
Načela platformizacije
Neke kompanije, s kojima radimo, u početku veruju da imaju platforme, ali možda ne shvataju u potpunosti prednost svojstvenu istinskoj platformi. Evo nekoliko pokretača koji su ključni za postizanje istinskog uspeha platforme.
• Prelaz na platformizaciju. Ovo je važan korak i nije moguće raditi ga samo usput – morate da mu posvetite određenje resurse. Jedan klijent je posvetio jednog inženjera da godinu dana radi samo na standardizaciji postojećih komponenti. Moramo priznati da tom malom preduzetniku nije bilo jeftino jednog inženjera, koji nije jeftin, izvući iz svakodnevnog posla kako bi radio na razvoju. Dakle, potrebno je shvatiti da je to bitna aktivnost i onda uložiti u nju konkretne resurse.
• Standardizacija. Da bi skalirali platforme, morate usvojiti filozofiju dizajna koja je usresređena na standardizaciju. To znači imati dobro definisane standarde za komponente, zajedničke materijale, razrede materijala, boje, razne arhitekture i ekosisteme. Ponekad standardizacija povećava troškove na nivou SKU-eva, ali i dalje donosi značajne koristi na nivou portfolija. U zadnjih nekoliko godina, na većini supply chain projekata koje sam radio, najpre smo radili klasifikaciju ili novu klasifikaciju i standardizaciju artikala, materijala, profila i sl. kako bi uopšte mogli krenuti u širi projekt koji je bio cilj.
• Iskoristite komercijalnu („off-the-shelf“) tehnologiju. Iskoristite već postojeće tehnologije kao deo platforme. Time se unapred smanjuju troškovi razvoja, troškovi sertifikovanja i često ubrzava vreme do tržišta. Savetujemo inženjerskim timovima da izbegavaju način razmišljanja "ako nije osmišljeno kod nas, onda ne valja", što često dovodi do trošenja nepotrebnog vremena na ponovno otkrivanje „tople vode“ odnosno komercijalno dostupne tehnologije.
• Gradite dok putujete. Platformizacija ne zahteva znatne razvojne napore i kada se radi sa fokusom, rezultati se mogu ostvariti već kroz nekoliko meseci, a ne godina. Treba da se oduprete porivu za izgradnjom cele biblioteke platformi pre lansiranja novih proizvoda. Umesto toga, napravite plan prema fazama i odaberite određene proizvode, lansirajte ih, a zatim kasnije nastavite da dodajete dodatne elemente platforme. Nadalje, platformizaciju ne bi trebalo ograničavati na nove proizvode. Često pomažemo kompanijama da platformizuju proizvode koji su na tržištu, tokom ciklusa osvežavanja proizvoda.
Postizanje ravnoteže
Osmišljavanje uravnoteženog portfolija putem platformizacije samo je pola posla. Jednako je važno održavati disciplinu i sprečiti odumiranje procesa tokom vremena. Sledi pet ključnih zahteva za održavanje prednosti platformizacije.
1. Platforming način razmišljanja. Organizacija se mora prebaciti s razmišljanja "čistog proizvoda" na način razmišljanja platforme. To zahteva promenu u razmišljanju od "moramo graditi..." na "kako možemo iskoristiti...?" Ovaj način razmišljanja počinje na najvišem izvršnom nivou i zatim ga treba kaskadno provesti kroz organizaciju.
2. Upravljanje. Među-funkcionalan tim trebalo bi da nadzire odluke o portfoliju i da odredi parametre za uvođenje novih proizvoda. Tim prati širenje tehnologije i komponenti, izaziva razvojni tim da koristi postojeće elemente platforme i sledi strukturirani postupak odobravanja, pre dodavanja novih sredstava u biblioteku platformi.
3. Organizacijska prilagodljivost. Platformizacija nije samo inženjerski napor. Ona zahteva blisku saradnju s prodajom, marketingom i lancem snabdevanja. Inženjerski tim mora se okretati sa fokusa na proizvode na fokusiranje na platformu i na ključne uvide koji će uticati na odabir dizajna. To uključuje perspektivu potrošača iz marketinga, perspektivu maloprodaje iz prodajnog odseka i perspektivu tržišta ponude iz nabavke.
4. Pridobijanje marketinga. Lideri u platformizaciji imaju marketinške timove koji prihvataju platforming i koriste ga za jačanje identiteta marke. Apple je sjajan primer. Oni koriste zajedničke materijale za stvaranje čistog, vizualneg identiteta u celom svom portfoliju. Marketinški tim jedne kozmetičke kompanije je platformirao ambalažu, koja je uključivala usklađivanje komponenti i prelazak na reciklirane materijale u celom portfoliju. Time su smanjeni troškovi i ostvareni ciljevi održivosti.
5. Biblioteka platformi. Svi dostupni elementi platforme ili imovina trebalo bi da budu kodifikovani u biblioteci kako bi se olakšalo ponovno korišćenje u celoj organizaciji. Elementi bi trebalo da uključuju tehničku dokumentaciju, pravila korišćenja, pa čak i imena i kontakt podatke za "vlasnika" pojedinog modula.
Platformizacija, kao i svaki drugi pristup, uključuje kompromise. Platforma prirodno ograničava izbor, jer unapred određuje varijable kao što su komponente proizvoda ili dimenzije. Međutim, kada su moduli promišljeno dizajnirani, tim ograničenjima može se efikasno upravljati. Uspešna strategija platformizacije jača izbor za potrošača uz optimizaciju fleksibilnosti, troškova i rizika za kompaniju. Krajnji rezultat je veća prodaja i veći profit.
