Pripremila: Ana Filipović, [email protected]
Prema podacima NielsenIQ, ukupan broj kioska i paviljona u Srbiji, u ovoj godini, iznosi 3.601. Taj broj beleži pad od 1%, u poređenju sa godinu dana ranije, kada ih je bilo 3.646. U 2020. godini, bilo ih je 3.769, a u 2019. godine, broj kioska i paviljona u Srbiji iznosio je 3.963, tako da možemo da zaključimo da se trend pada broja nastavlja iz godine u godinu.
Takođe, podaci ove agencije pokazuju da je vrednosno učešće ovog kanala prodaje, u ukupnoj prodaji na tržištu u 2021. godini ostalo nepromenjeno u odnosu na 2020, i iznosi 12%. Kada govorimo o promeni vrednosne prodaje 2020/2021, kiosci su zabeležili rast od 0,6%, za razliku od prethodno posmatranog perioda 2019/2020, kada je bio jedini kanal prodaje koji je zabeležio pad, u iznosu od 4,9%. U prethodno posmatranom periodu, u 2019. u odnosu na 2018. kiosci su imali rast od 1,5%.
Podaci kompanije NielsenIQ pokazuju da je u 2021, u kioscima i paviljonima ostvaren ukupan promet u iznosu od 708,3 milijardi dinara, a kada se izuzme prodaja cigareta, taj promet je iznosio 144,3 milijarde dinara.
Najbrža i najpraktičnija kupovina
Mali trgovinski objekti, u kojima su se nekada kupovale uglavnom žvake, cigarete, novine i albumi sa sličicama, danas predstavljaju prave male prodavnice i to sasvim različite robe. Od duvana i dnevne štampe, preko pića i slatkiša, do SIM kartica, baterija ili knjiga, kiosci i trafike su radnje u kojima možete da se na najbrži i najpraktičniji način snabdete osnovnim potrepštinama i sitnicama, bez ulaska u velike markete i gubitka dragocenog vremena. Šalterska kupovina i dopuna mobilnih ili BusPlus kartica, cigareta, slatkiša i grickalica, časopisa i magazina, pa čak i igračaka.
Odnos snaga na tržištu
Na tržištu Srbije najveći lanac kioska je Štampa sistem (Moj kiosk) koji je, prema podacima kompanije Dun & Bradstreet, u 2020. ostvario ukupne prihode u iznosu od 13.449.602.000 dinara, što je povećanje u odnosu na godinu pre, kada su prihodi iznosili 12.831.996.000, dinara i zapošljavao je u tom periodu 1.868 radnika. U kompniji je u 2019 prosečno bilo zaposleno 1.780 radnika. Na drugom mestu je Intermezzo System iz Beograda, koji je u 2020. godini istvario prihode u iznosu od 1.814.926.000 dinara, što je povećanje u poređenju sa 1578173.000 dinara ostvarenih u 2019.
Nakon konsolidacije Kiosk grupe i Corner shopa 2016. godine, Corner Kiosk se nalazi na trećem mestu, sa ukupnim prihodima od 1.642.448.000 dinara (u poređenju sa 1.270.600.000 dinara ostvarenih u 2019). Kompanija je i u ovom posmatranom periodu zabeležila neto gunitak u iznosu od 12.665.000 dinara, on je znatno smanjen u odnosu na neto gubitak iz 2019, koji je iznosio 112.362 dinara. Prosečan broj zaposlenih, u 2020. godini, iznosio je 194. U sastavu Corner Kioska su i društvo Tabak Press, društvo Tabak Maxim, društvo Impel, društvo Vetaz Pres i društvo Press Kolporter.
Učestalost kupovine
U daljem tekstu, dajemo pregled rezultata istraživanja agencije Smart Plus Research, koje je sprovedeno u maju 2022. godine, na nacionalno reprezentativnom uzorku, po godinama, polu, regionu i tipu naselja, i obuhvatilo je 1.000 ispitanika, starijih od 18 godina.
Prema rezultatima ovog istraživanja, svaki dan na kioscima kupuje 11,7% ispitanika (14,7% muškaraca i 9% žena), dok je 20% njih izjavilo da nikada ne kupuje u ovom kanalu prodaje (18,5% muškaraca i 21,3% žena).
Među onima koji svakodnevno kupuju na kioscima najviše je mladih, uzrasta od 18 do 29 godina (16,4%). Najviše ih je u regionalnim centrima (Novi Sad, Niš i Kragujevac) sa 16,7%, a ne zaostaje mnogo ni Beograd u kojem živi 15,7% ispitanika koji svaki dan nešto kupe u kiosku. Kada je reč o regionalnoj zastupljenosti, najviše svakodnevnih kupovina na kioscima obavlja se u Beogradu i istočnoj i južnoj Srbiji (po 12,9%).
Ipak, najveći procenat ispitanih, njih 17,4% kaže da na kioscima kupuje dva do tri puta nedeljno. Kao i u slučaju svakodnevnih kupaca, i u ovoj grupi ima više muškaraca (18,5%, dok je osoba ženskog pola 16,4%). Među njima, kao i kod svakodnevnih kupaca, najviše je onih uzrasta od 18 do 29 godina (23%).
Ova frekvencija kupovine je najizraženija među stanovnicima istočne i južne Srbije (21,7%).
Jednom nedeljno na kioscima kupuje 12,6% ispitanika, njih 11,5% kupuje dva do tri puta mesečno, jednom mesečno kupuje njih 7,9%, dva do tri puta u šest meseci na kioscima kupuje 5,9% ispitanika, jednom u šest meseci njih 6,4%, a ređe od toga 6,6%.
Kao što smo rekli, na kioscima nikada ne kupuje 20% ispitanika (18,5% osoba muškog i 21,3% osoba ženskog pola). Oni su u najvećoj meri (35,5%) stariji od 60 godina i nastanjuju pretežno zapadnu Srbiju sa Šumadijom (32,3%).
Šta se najčešće kupuje
Potrošači u Srbiji, u kioscima u najvećoj meri (43,8%) kupuju cigarete – 44,4% muškaraca i 43,3% žena. Cigarete u kioscima najčešće kupuju stanovnici uzrasta od 30 do 39 godina (54,1%), i to češće u malim gradovima (49,31%). Gledano geografski, ovu vrstu proizvoda na kioscima najčešće kupuju stanovnici zapadne Srbije sa Šumadijom (50,6%).
Kako je dalje pokazalo istraživanje iz maja ove godine, na kioscima se kupuju i žvake (38,4%), maramice (37,1%), sladoled (25,1%), novine i magazini (22%), gazirani i negazirani sokovi i vode (20,3%), zatim slane grickalice (10,7%) i čokolade i čokoladice (9,8%). U grupi proizvoda koji se još kupuju na kioscima su i kafa (6,4%) i alkoholna pića (5,78%).
