Nešto sporiji rast u prvom tromesečju usled novog talasa pandemije i zatvaranja velikog broja evropskih zemalja trebalo bi da bude nadoknađen od drugog tromesečja, pri čemu bi dobar tempo vakcinacije u našoj zemlji i svetu mogao godišnju stopu rasta da približi nivou od 6%, navodi se u novom, februarskom Izveštaju o inflaciji NBS.
U centralnoj banci očekuju da će rast biti vođen domaćom tražnjom i izvozom, za šta je neophodan i privredni rast zone evra, koji se u ovom trenutku procenjuje na oko 4% u 2021.
Rastu će, napominje NBS, doprineti i pravovremen i adekvatan odgovor nosilaca ekonomske politike u Srbiji i po tom osnovu obezbeđeni povoljni uslovi finansiranja i očuvani proizvodni kapaciteti i radna mesta. Isti faktori, prema našoj oceni, obezbediće u narednim godinama stabilnu srednjoročnu putanju privrednog rasta Srbije od oko 4,0% godišnje, dodaje se u izveštaju.
Iz NBS kažu da su rizici po ove projekcije za 2021. godinu simetrični i da se u najvećoj meri odnose na tok pandemije i efikasnost njenog suzbijanja.
Deficit tekućeg računa platnog bilansa Srbije smanjen je prošle godine za 37,3% u odnosu na 2019, i iznosio je 4,2 procenta bruto domaćeg prozivoda, što je bolji rezultat nego što je prvobitno projektovano, pokazuje Izveštaj NBS.
Manji tekući deficit, rezultat je manjih rashoda po osnovu dohodaka od stranih direktnih investicija, smanjenja deficita robne razmene, kao i rasta suficita u trgovini uslugama, navodi NBS.
Uz manji uvoz, kako dodaju, smanjenju robnog deficita doprineo je rast investicija u izvozno orijentisane sektore iz prethodnog perioda, zbog čega je, u uslovima pada bruto domaćeg proizvoda zone evra od oko 7%, robni izvoz Srbije u 2020. godini smanjen za svega 2,3%.
NBS procenjuje da će oporavak lične potrošnje i investicija dovesti do nešto bržeg rasta uvoza i pogurati tekući deficit u ovoj godini na oko 5,0% BDP-a, dok za naredne godine očekuje postepeno smanjenje tekućeg deficita na oko 4,0% BDP-a.
Centralna banka ukazuje da je znatan priliv kapitala ostvaren i po osnovu emisija evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu, pri čemu je najveći deo sredstava prikupljenih po osnovu druge emisije u 2020. godini (1,2 milijardu dolara) iskorišćen za prevremeno vraćanje dela duga po osnovu obveznica emitovanih 2011, koje dospevaju u septembru ove godine.
Narodna banka Srbije očekuje da će inflacija ostati niska i stabilna i da će se kretati u donjoj polovini ciljanog raspona: Inflacija u Srbiji je osmu godinu zaredom čvrsto pod kontrolom, na niskom i stabilnom nivou.
Iako je nova projekcija, kako kažu, na nešto višem nivou u ovoj godini zbog rasta cena električne energije i naftnih derivata, uslovljenih rastom cene nafte na svetskom tržištu, i dalje se očekuje da će se inflacija u narednom periodu kretati u donjoj polovini ciljanog raspona.
Izvor: eKapija/Tanjug
Foto: Pixabay
