Poslednja godina bila je nepredvidiva i sada se jasno vidi da su na različite načine određeni sektori pogođeni. Glavni izazov koji je bio i pre godinu dana i sada jeste sačuvati zaposlene.
Turizam, event industrija, usluge, hotelijerstvo su jako pogođeni, ali ima i onih delova privrede čiji je biznis prirodno napredovao, kao što su online trgovina, IT usluge, infrastruktura, zdravstvene usluge. Zajedničko svima je da smo naučili da živimo i radimo novim životom. Banke su uspele da zaista omoguće da se ne zaustavi privredni tok, što je bilo izuzetno važno. Takođe, nismo mogli da predvidimo dužinu trajanja pandemije i oni koji su pravili planove na tri do šest meseci ostali su u velikom problemu, a nažalost mislim da je to većina“, rekao je Dragoljub Damljanović, predsednik SAMa na početku izlaganja na online konferenciji, kojom je moderirao Dejan Ranđić, član UO SAMa.
Damljanović ističe da je država reagovala korektno, a da je potrebno da se ubuduće fokusira na one sektore koji su najviše pogođeni.
Možda je moglo u početku da država bude malo brža, prvih nekoliko nedelja je bila velika neizvesnost, kod malih i srednjih preduzeća pre svega, ali kad je krenulo, bilo je relativno dobro organizovano. Ono što i dalje nedostaje i što nemamo ni sada jeste fleksibilniji radni zakon oko privremenog zamrzavanja statusa radnih mesta. To bi moglo s otvori još više radnih mesta. Ovo je vreme koje će napraviti razliku između onih koji imaju viziju i koji su spremni na restrukturiranje i transformaciju poslovanja i onih koji ne razmišljaju na taj način, dodao je on.
Prema rečima Slodana Đinovića, člana UO SAMa i direktora Orion Telekoma, naša zemlja kasni u razvoju tržišta kapitala: Veliki sam optimista i mislim da ćemo izaći dobro iz ove krize, ali boli me što ne koristimo potencijalne kumuluse da skočimo dva, tri koraka, a ne da idemo progresijom koja nam je zacrtana od finansijskih institucija. Mi smo Robinzonova ekonomija – mala ekonomija i ne možemo da se ponašamo drugačije nego da se otvorimo. Prvu pomoć nismo čekali previše, bila je dobro smišljena i odgovarajuća za prvi talas. Sad dolazimo u situaciju da je ovo zatvaranje obesmislilo pomoć koja je u toku. Kad date tri minimalne zarade i očekujete da neće biti otpuštanja više od 10 odsto, to je nerealno. Naša strategija treba da bude da adekvatno odgovaramo na mere koje donosimo.
Đinović ističe da je u ovom trenutku štednja pogrešna, da prema iskustvu iz kompanije korporativni prihod dramatično raste, što je posledica zahteva za digitalizaciju, da je velika potreba za optičkom infrastrukturom i da su u tom smeru svi pokušaji da se odgovori. To pokazuje da veliki i srednji klijenti kreću u investicioni ciklus da naučeno iz prethodnog perioda implementiraju: Moramo da razmislimo da li kao država želimo tvrdoglavo da se držimo toga da smo odlični jer nam je dug mali ili da se zadužujemo u smeru rasta, nikako u smeru potrošnje. Deluje mi da propuštamo priliku da izađemo iz svega značajno jači. Važno za mala i srednja preduzeća je da neće imati dugo prilike da opet zaposle ljude što bi bilo loše za našu privredu. Mora im se omogućiti sve što su izgubili da bi preživeli ovo. Imamo jako čudnu kulturu da ne pokušavamo sebe da unapredimo u finansijskom smislu.
Banke su prošle godine odmah reagovale, bile likvidne i spremne na moratorijum.
To je značilo da su banke zamrzle oko dve milijarde evra svojih sredstava, što je omogućilo firmama da prežive, da se održi likvidnost, jer je za realizaciju svih poslova to prvi preduslov. Posle drugog moratorijuma, smanjen je broj zahteva, a za treći smo bili jedna od retkih zemalja u kojoj su klijenti morali da se sami javljaju da odbijaju. Moratorijum dvojaku ulogu – da putem njega pokušate da održite stanje kompanije, ali da li će ona preživeti zavisi od strategije i da li se prilagodila. Istovremeno, nas moratorijum stavlja i u maglu jer mora se čekati kraj godine da se vidi situacija. Za sada ne dolazi do velikog gašenja kompanija, ali ćemo tek mesec, dva tri nakon smirivanja pandemije imati uvid u pravo stanje ekonomije, kaže Predrag Mihajlović, CEO, OTP Banka Srbija i predsednik UO Udruženja banaka.
Hotelska industrija je veoma pogođena pandemijom. U Beogradu od 115 hotela koji su radili 2019.godine, danas ima 28 koji su sada otvoreni i to je, prema rečima Živorada Vasića, višeg potpredsednika i regionalnog direktora Delta Holdinga i IHG, zabrinjavajući podatak: Sada vidimo da se za 2023.godinu očekuje da bude kao 2018. što se tiče hotelske industrije, a 2024. kao 2019.godina. Svaki dan u industriji turizma, ne samo u hotelima, 12.000 ljudi izgubi posao i 535 miliona prihoda turizam u svetu generiše manje na dnevnom nivou. Mi treba da se zapitamo gde taj novac ide i koja je šansa za neke druge industrije. Na početku nismo imali adekvatnu pomoć države i ako pogledamo neke druge zemlje u regionu, na prvom mestu Sloveniju, vidimo da je njihova država pomagala iz različitih fondova i tu je bitno biti deo Evropske unije, zato što su fondovi otvorili prostor za adekvatnu podršku. Srbija je dala dve pomoći hotelima, uspeli smo da dobijemo 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi. Nažalost, to je nedovoljno. Beogradski hoteli imaju poslednjih godinu dana 12 odsto zauzeća i nemoguće je preživeti, a moramo da pronalazimo načine. Hotelska industrija se neće brzo oporaviti i čeka nas promena u smeru digitalizacije, gde ćemo imati sve više modernog načina čekiranja gostiju preko ekrana, telefona što će usloviti i stalno smanjivanje broja zaposlenih.
U završnoj reči, Ranđić je ponovio apel učesnika konferencije da se što više stanovnika vakciniše jer je to jedini put ka izlazu iz ove situacije i ka povratku ka što normalnijem životu i privrednim tokovima.
Izvor: InStore
Foto: YT screenshot SAM konferencija
