Jedan od centralnih trenutaka događaja bilo je predstavljanje izveštaja „Stanje i potencijal zelenih tehnologija u Srbiji”, koji obuhvata 151 provajdera zelenih tehnologija – uključujući 130 kompanija i 21 projekat – iz oblasti precizne poljoprivrede, cirkularne ekonomije i digitalnih rešenja. Najzastupljenija pojedinačna tehnologija su pametni senzori za nadzor useva, a Beograd i Novi Sad se izdvajaju kao glavni centri inovacija.
Prema istraživanju, više od 45% firmi navodi da njihove tehnologije već funkcionišu na najvišem nivou tehnološke zrelosti (TRL 9), dok dodatnih 15% dostiže TRL 8 na osnovu odgovora iz upitnika. Ipak, sektor se suočava sa izazovima – od slabe povezanosti nauke i industrije, preko nedostatka tržišne podrške, do ograničenog pristupa finansiranju.
Analiza je pokazala i značajne praznine – nijedan provajder nije identifikovan u oblasti naprednih materijala i hemikalija, dok više od 2.900 studenata svake četiri godine završava neki od 127 univerzitetskih „zelenih“ programa, ali se njihovo uključivanje u inovacioni sistem kroz zapošljavanje, povezivanje sa firmama ili razvoj sopstvenih rešenja pokazalo kao ograničeno..
Na osnovu istraživanja predloženo je sedam strateških intervencija – među njima i osnivanje nacionalne greentech platforme, razvoj specijalizovanog investicionog fonda i pokretanje pilot-projekata sa domaćim kompanijama. Cilj je da se stvori održiv i konkurentan ekosistem zelenih tehnologija u Srbiji, usklađen sa evropskim zelenim planovima.
Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Hub-a, istakao je da GreenUp Hub ne nastaje samo iz potrebe da se zabeleži stanje, već da se omogući konkretna promena: Pokrenuli smo GreenUp Hub uz istraživanje koje po prvi put daje celovit uvid u stanje i zrelost zelenih tehnologija u Srbiji, sa željom da podstaknemo bolje povezivanje aktera iz inovacionog i preduzetničkog ekosistema u oblasti održivosti. Međutim, kroz naš rad sa kompanijama – od velikih sistema do startapa – vidimo da, iako svi nominalno podržavaju ideju održivosti, u praksi se često izostaju konkretne investicije, posebno u trenutnim ekonomskim uslovima. Najčešći pokretač promena u privatnom sektoru i dalje dolazi kroz regulativu.
Dodao je da će naredni koraci projekta biti fokusirani na podršku konkretnim firmama koje razvijaju zelene inovacije: Na osnovu podataka iz istraživanja, radićemo targetirano sa nekoliko domaćih kompanija kako bismo ih podržali da pređu put od pilot faze do tržišnog plasmana. Projekat nije ograničen na Beograd – radimo širom Srbije, jer zelene inovacije ne smeju biti privilegija samo jednog centra.
Tomislav Knežević, menadžer programa u GIZ-u, naglasio je važnost regulative i sistemske podrške za održivu tranziciju privrede: Regulativa je danas glavni podsticaj, ali i izazov za mala i srednja preduzeća. Zbog toga kroz razvojnu saradnju radimo na strateškim dokumentima koji će pomoći privredi da odgovori na zahteve tranzicije – od industrijske politike do strategije za MSP sektor. Zelena tranzicija nije samo pitanje obaveza, već i prilika. Srbija ima inovativne timove koji mogu razviti rešenja relevantna i za domaće i za globalno tržište, ali im je potrebna sistemska podrška – i regulatorna i kadrovska.
GreenUp Hub postavlja temelje za dugoročno jačanje greentech sektora u Srbiji – ne samo kroz mapiranje postojećih aktera, već i kroz konkretne korake koji slede u nastavku projekta. Uvođenjem sistemskih intervencija, osnaživanjem domaćih inovatora i stvaranjem prostora za saradnju između nauke, biznisa i javnog sektora, ova inicijativa ima za cilj da zelenu tranziciju pozicionira kao pokretača održivog privrednog razvoja. Ova mapa i analiza sada su dostupni svim akterima – od kompanija do javnog sektora – kao osnova za bolje odluke i ulaganja.U vremenu kada klimatske i regulatorne promene sve snažnije oblikuju poslovanje na globalnom nivou, ovakav pristup predstavlja priliku da Srbija zauzme aktivnu i stratešku ulogu u novoj industrijskoj realnosti, navodi se u saopštenju.
Izvor: InStore
Foto: ICT Hub
