Događaj nudi priliku za izlaganje proizvoda i povezivanje domaćih i regionalnih predstavnika industrije voća i povrća sa ključnim kupcima, vodećim distributerima i maloprodajnim lancima i to putem individualnih sastanaka u okviru B2B zone.
Pored izložbenog i B2B segmenta, sajam nudi i konferencijski program koji pokriva važne teme za industriju. Učesnici će imati priliku da se upoznaju sa aktuelnim tržišnim trendovima, prognozama za 2025. godinu, zahtevima kupaca, dostupnim izvorima finansiranja i drugim važnim informacijama.
Sajam će okupiti kupce iz Švajcarske, Velike Britanije, Rumunije, Mađarske i drugih zemalja Evrope, a dolazak je potvrdio i značajan broj regionalnih kupaca uključujući i maloprodajne lance.
Dolaze nam odlični kupci koji su već jako dugo na tržištu voća i povrća, neki čak i više decenija. Distributeri voća i povrća iz Švajcarske traže profesionalne proizvođače sveže paprike, šljive i bobičastog voća. Zbog sve većih uticaja klimatskih promena na proizvodnju, zainteresovani su za proširenje baze dobavljača i to iz Jugoistočne Evrope. Ponovo nam dolazi i kupac iz Rumunije koji već posluje sa najvećim tržištima i ima veoma iskusan tim, a zainteresovan je za naše bobičasto voće. Takođe i distributer svežeg i prerađenog voća iz Velike Britanije, najavio je Vladimir Živanović, direktor Agro Belgrade sajma.
Voće i povrće, uključujući i preradu, učestvuje sa oko 4% u srpskom izvozu, odnosno sa oko 22% u izvozu srpskog agrara, što iznosi oko milijardu evra vrednosti izvoza. Najznačajniji srpski izvozni artikal u ovoj oblasti je smrznuta malina, koje je izvezeno oko 320 miliona evra u 2023. godini, što je pad od blizu 25% uslovljen padom cena i potražnje na evropskom i svetskom tržištu, kao i značajnom konkurencijom iz Ukrajine, Poljske, Maroka i drugih zemalja. Od svežeg voća još uvek najveći obim u izvozu čine sveže jabuke sa nekih 130 hiljada tona i vrednošću od preko 90 miliona evra, iako je on skromniji nego ranijih godina, jer je opao izvoz u Rusiju, ali se zato otvaraju neka nova tržišta poput Indije, Saudijske Arabije i Bliskog Istoka uopšte. Lep trend rasta beleže sveže borovnice koje su poslednjih 5 godina porasle u izvozu za čak 5 puta i trenutno izvoz iznosi 6 hiljada tona, tj. 33,5 miliona evra. Svake godine Srbija izveze i između 40 i 50 miliona evra smrznutog povrća, ali je bitan i izvoz sušenog povrća sa blizu 30 miliona evra i pečuraka – skoro 22 miliona evra.
Po mišljenju prof. dr Nenada Magazina, dekana Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, ovaj sektor definitivno ima značajan potencijal za rast, ali i prostora za unapređenje.
Izneti podaci nam jasno pokazuju da je možda i najznačajnije unapređenje koje je potrebno domaćim proizvođačima i trgovcima efikasniji pristup tržištu. U nekim oblastima srpske firme i proizvođači su prisutni na najznačajnijim svetskim sajmovima gde dolaze u kontakt sa kupcima. Ipak veliki broj naših manjih firmi, proizvođača, udruženja ne uspeva da na ovaj način svoje proizvode izlaže i promoviše, te je veoma značajno pružiti im priliku da to urade na domaćem terenu - da se povežu sa kupcima, saznaju više o zahtevima inostranih tržišta i prilagode svoju ponudu, rekao je Magazin.
Partneri Agro Belgrade sajma su USAID kroz Projekat Velika mala privreda, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Sekretarijat za poljoprivredu grada Beograda i Privredna komora Srbije, dok je prijatelj sajma Budimka.
Izvor: InStore
Foto: Agro Belgrade
