Pogled „izvan kutije“ u kreiranju izgleda maloprodajnog prostora

Autor: Srđan Aćin, InDesign studio Novi Sad

Organizacija maloprodajnog prostora je godinama, ili možda čak i decenijama, bila bazirana isključivo na funkcionalnosti. Raf, raf, raf, frižider, raf, raf – kasa. Tačka. Ovaj pristup je jednog trenutka morao da se redefiniše jer su svi objekti bili identični, sterilni, dosadni i jednobrazni, a tržišna utakmica je postala nemilosrdna i borba za svakog kupca imperativ. Iskustvo kupovine je postalo mnogo kompleksniji pojam od prostog punjenja korpe po spisku. Kada tome dodamo i nove navike i pogled na svet nadolazećih generacija, više je nego jasno da je uređenje enterijera posao kome se moramo posvetiti veoma detaljno i fokusirano.

FMCG industrija nije izuzetak. Naprotiv. Treba i mora da bude lider.

Najveće promete u trgovini ostvaruju upravo maloprodaje robe široke potrošnje, pa je sasvim logično da je ovde promena krenula među prvima. Nažalost, zbog mnogih faktora ta promena teče dosta sporo. Prilikom uređenja izgleda objekta osnova je u domenu završnih radova u građevinarstvu – kakve ćete podove izabrati, zidne obloge, plafone, izloge; kako ćete optimizovati instalaciju, osvetljenje, ventilaciju; koji model neutralne i rashladne opreme ćete odabrati i na kraju – kako ćete sve to povezati i brendirati. Za stvaranje kompletne priče je izuzetno važno da čitavom poslu priđete kao povezanoj celini, a ne cepkanjem na zasebne delove. Veoma često klijenti krenu sami jer su čitali poznati italijanski magazin za uređenje prostora i zaglave se u nekom koraku jer nisu dobro predvideli sledeći, te nam se onda javljaju u nadi da ćemo prečicom rešiti situaciju, što je uglavnom veoma teško izvodljivo ili postaje izuzetno skup proces u svakom smislu – košta mnogo nerava, vremena i novca. Mnogo više nego da su krenuli sistematično od početka i sa proverenim i dokazanim izvođačima.

Iako deluje pretenciozno, suština je veoma jednostavna – prvi korak je napraviti kvalitetan dizajn enterijera, a potom u njega uključiti sve učesnike. Ključno je da svi saradnici dobro poznaju problematiku predmetnog biznisa i sve specifičnosti koje on nosi i to treba da bude osnova u donošenju odluke o angažovanju, a ne da li angažujemo dizajnera koji ima idealan render bez ikakvog iskustva u realizaciji, molera koji najbrže radi, keramičara koji je radio odličan posao na kancelarijama komšijske firme, lokalnog izvođača za održavanje rashladne opreme „jer je sve to isto“ ili štampara koji ima najnižu cenu folije po kvadratu. Ovaj kriterijum izbora saradnika je logičan kada posmatramo to idealizovanu situaciju da svi oni savršeno rade svoj posao, da dobro poznaju materiju našeg biznisa, da imaju adekvatne ljudske, tehničke i materijalne resurse, da ne kasne i da neće biti kriznih situacija, a u 90% situacija to itekako bude sve samo ne idealno. Na kraju krajeva, nije isto da li otvarate/renovirate  jednu prodavnicu, ili svake nedelje jednu, pa tako mesecima. Tu se igra drastično komplikuje.

Izbor dizajnera enterijera je prvi korak kada pomislite na otvaranje maloprodajnog objekta. Iako na tržištu ima izuzetno mnogo vrhunskih projektnih biroa sa spektakularno dobrim radovima, u ovom regionu zapravo je jako malo profesionalaca koji dobro poznaju specifičnosti maloprodaje i ugostiteljstva. Iskustvo koje ovi ljudi donose je onaj nevidljivi element koji zapravo štedi mnogo vremena, energije i novca – oni vrlo dobro znaju gde treba da stoji rashladna oprema, koji podovi  trpe kretanje paletnog viljuškara, kojim bojama se efektno pokrivaju zidovi da bi se kasnije brendiranje kvalitetno moglo izvesti, koji dobavljač rasvete poznaje maloprodajni biznis i može da uradi optimalno osvetljenje,… Da sve činioce poveže, uključi u proces i dovede ga da on bude sistematski, planiran i sa što manje zastoja i nepredviđenih situacija – kako vremenski, tako i budžetski.

Renoviranja objekata su tek posebna priča – ovde vremenska organizacija i prilagođavanje situaciji koja je nametnuta samim objektom igraju primarnu ulogu. Dok prilikom izgradnje ili pripreme novih objekata imamo situaciju da većinu planiranih rešenja možemo da implementiramo upravo onako kako smo i planirali, kod renoviranja je to zapravo mnogo kompleksnije jer imamo mnogo tehničkih kompromisa koje treba da postignemo. 

Na primer, jako česta situacija je da dizajnerski studio razvije atraktivan koncept enterijera koji je teško izvodljiv jer većinom dizajneri enterijera na ovim prostorima nemaju dodira sa praksom u oblasti maloprodaje prilikom renoviranja. Određene podne i zidne podloge ne mogu da se implementiraju jer iskaču iz budžeta, predugačak je rok isporuke ili postoji loše iskustvo u primeni na objektima sa visokom frekvencijom ljudi. Neutralna, rashladna oprema i klimatizacija su uglavnom standardizovana rešenja koje poznati domaći izvođači vrlo efikasno rešavaju, ali kod izbora dobavljača rasvete i usluge brendiranja često nastaje kapitalni problem jer oni donose konačan izgled objektu. To su poslednji radovi koji dolaze na red pred otvaranje i sve nepravilnosti koje su nastale u ranijim fazama pripreme objekta upravo tu izlaze na videlo, a tada već ima jako malo vremena za reakciju, te su sve naknadne operacije vremenski rizične i lako mogu da dovedu do kašnjenja a znate i sami koliko košta svaki dan zatvorenog objekta. Prilikom izbora dobavljača rasvete i usluge brendiranja objekata je više nego bilo gde drugo važno da osnovni kriterijum ne bude cena već stručnost i iskustvo u ovakvim projektima. 

Dakle, prilikom planiranja procesa renoviranja ili opremanja novog objekta, veoma je važno da dizajnu enterijera i izboru dobavljača priđete otvorenog uma, svesni da inicijalna cena nije i konačna cena, te da inicijalno vreme i tok realizacije nisu i konačno vreme i tok, a da poruka koju želite da prenesete kupcima nije obavezno i ona koju će vaš objekat zaista i preneti na kraju. Ove stručnosti i iskustvo zaista prave razliku.

Foto: InDesign studio