Razgovarala: Milica Milutinović, [email protected]
Kako biste opisali današnju srpsku prehrambenu industriju?
Raznovrsnost i atraktivnost srpske hrane nadaleko je poznata. Trendovi se neprekidno menjaju, a sve veći broj ljudi okreće se ishrani koja je bazirana na voću i povrću. Ovaj koncept postaje sve popularniji, odražavajući potrebu za zdravijim načinom života i očuvanjem životne sredine. Primetno je da sve više proizvođača hrane u Srbiji prilagođava svoje proizvode i ponudu ovim zahtevima tržišta, nudeći zdrave alternative. Prateći tradiciju, mi u Bakinoj Tajni već godinama primenjujemo filozofiju po kojoj voće i povrće sa lokalnih njiva i voćnjaka pakujemo u teglice i tako stvaramo hranu sa dušom. Imamo sreće da je osvešćenost u ovom pogledu sve veća, tako da savršeno balansiramo između modernog i tradicionalnog.
| Gajiti domaću kulturu je imperativ, ukoliko želimo da očuvamo tradiciju, kulturu i ukuse koji su deo nas. |
Koje biste dobre primere iz prakse izdvojili?
Definitivno to je tradicionalna hrana, ali u novom ruhu. Jedan od najboljih primera jeste ajvar, koji nije samo popularan u Srbiji, već i van granica naše zemlje. Po ajvaru pamtimo detinjstvo, ovaj proizvod je simbol tradicije, ali se istovremeno prilagođava potrebama potrošača, budući da odgovara trendu ishrane bazirane samo na povrću. Bakina Tajna je sa ajvarom učestvovala na različitim festivalima i malo je reći da su ljudi oduševljeni punim ukusom i osećajem koji pruža svaki zalogaj ovog tradicionalnog specijaliteta. Interesatno je i to da je naš tradicionalni ajvar zvezda na veganskim festivalima. Njegova popularnost svedoči o tome da hrana može biti spona između prošlosti i sadašnjosti i to ne samo u vidu kompromisnog rešenja, već kao prvi izbor, koji pritom odgovara svim standardima zdrave ishrane.
Koji su, prema vašem mišljenju, problemi u vašoj industriji na našem tržištu?
Možemo da se zadržimo na primeru ajvara i da kažemo da u našoj industriji ne postoje jasne regulative, koje određuju standarde po pitanju proizvodnje ovog i sličnih proizvoda. Na primer, za naš ajvar mi papriku pažljivo biramo, pečemo je, baš kao što su i naše bake radile i to se prepoznaje u ukusu. Koristići tradicionalan način pripreme, uz recepte stare godinama, mi pravimo prepoznatljiv ukus i kvalitetan proizvod i samim tim poštujemo naše potrošače, koje ovim ukusom vraćamo u slatko detinjstvo, a novije generacije učimo da od malena razviju pozitivne navike i osećaj da prepoznaju ono što je dobro. Mislim da bi svi iz industrije trebalo da teže tome i upravo zbog toga su nam i potrebne regulative.
| Nedostaje nam jedno udruženje proizvođača proizvoda od voća i povrća, koje će pored prirodnih dobara gajiti i zajedničke interese. |
Postoji li neki proizvod iz vaše industrije, koji još nije stigao na naše tržište, a voleli biste da se uskoro nađe i na policama srpskih trgovina?
Naši džemovi, ajvar, pinđur i slatko definitivno su nešto najbolje od srpske tradicije. Sa druge strane koliko god oni oslikvali tradiciju, ti proizvodi svojim sastavom dozvoljavaju širenje u pogledu različitih inovacija. Voće i povrće koje uspeva na našim prostorima pruža inspiraciju u svakom pogledu. Prošle godine smo na primer lansirali limitirano izdanje Bakina Tajna džemova sa rakijom – džem od šljive sa šljivovicom i džem od kajsije sa kajsijevačom. Spojili smo dva izrazito tradicionalna proizvoda i stvorili nešto sasvim moderno i novo, što niko do sada nije imao priliku da proba. Nastavljamo u tom pravcu, odnosno nastavljamo sa korišćenjem našeg najboljeg i pakujemo ga u teglice sa puno ljubavi.
Za kraj, koja bi bila vaša poruka kolegama iz industrije – kako unaprediti sektor?
Za velike promene potrebni su konkretni koraci i potrebno je zajedništvo. Ako želimo da unapređujemo sektor, onda treba i da se udružimo. To konkretno znači da nam nedostaje jedno udruženje proizvođača proizvoda od voća i povrća, koje će pored prirodnih dobara gajiti i zajedničke interese. Potrebni su otvoreni stolovi, kvalitetne diskusije, osluškivanje korisnika i njihovih potreba, kao i dobra volja da celu ovu priču zajedno razvijamo. Gajiti domaću kulturu je imperativ, ukoliko želimo da očuvamo tradiciju, kulturu i ukuse koji su deo nas.
