Razgovarala: Milica Milutinović, [email protected]
Kako biste opisali današnji srpski vinarski sektor?
Ovaj sektor je doživeo tektonske promene u relativno kratkom vremenskom periodu. Za vreme SFRJ smo bili jedan od najvećih svetskih izvoznika vina, ali jeftinog i rinfuznog. Raspadom SFRJ i uvođenjem sankcija Srbiji nanete su nenadoknadive štete u vidu zapuštenosti i krčenja zasada, pada proizvodnje vina i preusmeravanje potrošnje na druga pića. U periodu 2005 - 2010. započeo je oporavak, ali to su dugotrajni procesi. I sami potrošači treba da prođu kroz transformaciju u vidu privikavanja i vraćanja na konzumaciju vina i navikavanja na nove stilove vina. Teret revitalizacije srpskog vinogradarstva i vinarstva je pao na pleća sitnih individualnih proizvođača, entuzijasta i velikih zaljubljenika u vino, jer veliki biznisi i država u tome, tada, nisu sagledali svoj interes. Današnja pojava elitizma zapravo samo šteti srpskom vinarstvu. Nametnula se mala klika ljudi koji su ušli u ovaj sektor i „guše“ prave proizvođače.
| Ono gde leži povećanje prodaje su s jedne strane edukacija domaćih potrošača, širenje vinske kulture i povećanje potrošnje vina per capita, gde smo još uvek daleko ispod zemalja u okruženju, i s druge strane izvoz, kroz promociju Srbije kao vinske zemlje. |
Koje biste dobre primere iz prakse izdvojili?
Mađarski filozof Bela Hamvaš je sve zemlje sveta podelio na plemenite, tj. one koje gaje vinovu lozu i prave vina, i varvarske, koje, logično, to nemaju. Mi imamo fascinantnu tradiciju, počev od rimskog doba. Potom, Car Dušan je imao vinovod, jedino ikad igde na svetu napravljeno arhitektonsko čudo dugačko 27 km koje je sprovodilo vino od Velike Hoče do Prizrena. Nosioci srpskog vinogradarstva i vinarstva danas su i dalje mali proizvođači i entuzijasti, ljudi koji nisu potekli iz sektora građevinarstva i drugih unosnih biznisa. Pune su ih Fruška gora, Župa, Krajina. Država treba to da prepozna i nađe načina da ih zaštiti. Ekonomske prilike u Srbiji su takve da oni neće moći još dugo da opstaju.
Koji su, prema vašem mišljenju, problemi u vinskoj industriji na našem tržištu?
Kao najbitnije bih izdvojila parcijalno sagledavanje vinskog sektora. Kvalitetno vino se dobija samo ako postoji kvalitetna sirovina tj. grožđe. Proizvođači tog dobrog vina mogu opstati samo ako prodaju, i naplate to svoje vino, po ceni višoj od cene koštanja.
Na primer, jedna od značajnih mera Vlade RS su subvencije za sadnju vinograda, što je sjajna mera. Međutim, mi u Srbiji imamo veoma nesređen segment sertifikovanog sadnog materijala, posebno kad su u pitanju naše autohtone sorte. Dalje, trenutno u Srbiji ima više od 400 zvanično registrovanih vinarija. Ne postoje precizni podaci koliko vinskih etiketa uvozimo, ali količinski uvozimo oko 27 miliona litara vina. Treba uzeti u obzir i uvoz grožđa, mahom iz Makedonije. Sve to čini da su proizvođači vina prepušteni sami sebi na jednom veoma nesređenom i dinamičnom tržištu, te država indirektno ne čuva svoju investiciju. Ono gde leži povećanje prodaje su s jedne strane edukacija domaćih potrošača, širenje vinske kulture i povećanje potrošnje vina per capita, gde smo još uvek daleko ispod zemalja u okruženju, i s druge strane izvoz, kroz promociju Srbije kao vinske zemlje.
Vidimo mnoge ad hoc i parcijalne inicijative, ali izostaje jedan ozbiljan sveobuhvatni i sistemski pristup ovom sektoru.
| Ono što bi bilo potrebno i poželjno to je više vina srpskih vinarija u maloprodajnim sistemima, u restoranima, klubovima, na protokolarnim, zvaničnim događajima, u medijima. |
Postoji li neki proizvod iz vaše industrije, koji još nije stigao na naše tržište, a voleli biste da se uskoro nađe i na policama srpskih trgovina?
Generalno srpski vinari danas itekako prate trendove, čemu svedoče i mnoge nagrade na uglednim međunarodnim takmičenjima. Pošto u svetu generalno opada potrošnja vina, a potrošači sve više uslovno rečeno „izvoljevaju“ pojavljuju se određene hibridne forme poput bezalkoholnog vina, plavog vina, vina u limenci i slično, koje gube vezu sa suštinom i bićem onoga šta je vino, i za te forme mi je i drago da nisu prisutne na našem tržištu. Potcenili smo značaj mladog vina. To je jedan od segmenata koji je zapostavljen, a vrlo je značajan za privlačenje novih ljubitelja vina. Osim mladog, zapostavljena su i specijana vina kao što je npr. suvarak, pasito, ledena vina i sl.
Ono što bi bilo potrebno i poželjno to je više vina srpskih vinarija u maloprodajnim sistemima, u restoranima, klubovima, na protokolarnim, zvaničnim događajima, u medijima.
Za kraj, koja bi bila vaša poruka kolegama iz industrije – kako unaprediti sektor?
U svim razvijenim i uspešnim vinskim regijama koje sam posetila postoji nešto što je kod nas još u povoju, a to je – udruživanje. Zadruge doživljavamo kao relikt socijalističkog sistema, a one su zapravo rezultat krajnje racionalnog i efikasnog pristupa poslovanju. U ovom poslu inicijalne investicije su izuzetno visoke, i krajnje je racionalno deliti trošak za neke skupe a neophodne mašine. Zatim, udruženi vinari mogu izdejstvovati povoljnije uslove kako pri nabavci repromaterijala, tako i prilikom prodaje kod velikih kupaca i u zemlji a posebno u inostranstvu, na ruskom i kineskom tržištu.
