Piše: Sebastian Rennack, međunarodni retail analitičar
Tokom protekle dve godine tržišta Evrope u razvoju su dobila na značaju u bilansima međunarodnih trgovaca na malo. Međutim, za razliku od prošlosti, rast tržišnog udela će sve manje dolaziti od istiskivanja tradicionalnih trgovaca. Koncentracija će se takođe povećati kroz fokusirane akvizicije manjih igrača. Diskonteri koriste svoju prednost u troškovima tako što primoravaju druge igrače da ulažu u cenu. Ulaganja u inicijative za produktivnost će dodatno povećati jaz u profitabilnosti između maloprodajnih igrača i ubrzati konsolidaciju tržišta.
Centralna i jugoistočna Evropa u fokusu
Relevantnost centralne i jugoistočne Evrope (CSEE) za međunarodne prodavce prehrambenih proizvoda raste. U prošlosti, iznadprosečne profitne marže i nizak nivo konsolidacije učinili su region maloprodajnim Eldoradom Evrope. Dvocifrene stope rasta u protekle dve godine za mnoga tržišta čine da međunarodni trgovci ponovo daju prioritet ovom regionu. Uprkos najvišim stopama inflacije na kontinentu, devizni kursevi za najveće ekonomije u oblasti sa domaćom nacionalnom valutom, ostali su relativno stabilni u poslednje dve godine.
Od početka 2022, češka kruna je izgubila 1,8% u odnosu na evro, iako je krajem 2022. inflacija hrane u zemlji dostigla vrhunac od 25,5%. Sličnu sliku vidimo i u Rumuniji, gde je rumunski lej do danas devalvirao samo 0,4% pri čemu je inflacija hrane pre godinu dana dostigla vrhunac od 22,1%. Poljski zlot se vratio na nivoe pre pandemije i sada je jači za 6,1% u odnosu na evro, u uporedivom periodu inflacija hrane je dostigla maksimum od 21,5% pre godinu dana. Samo mađarska forinta nastavlja svoj dugoročni opadajući trend i trenutno je 8% slabija nego pre početka inflacije. Generalno, u čitavom regionu od Baltika do Jadrana, tržišta robe široke potrošnje u CSEE imaju primetno veću težinu u bilansima evropskih prehrambenih proizvoda baziranih na evrima, nego pre pandemije.
“Istiskivanje” tradicionalne trgovine
Međutim, postizanje rasta ubuduće biće mnogo teže nego u prošlosti. Do sada organizovana maloprodaja mogla bi da raste na pozadini tradicionalne trgovine, istiskujući nezavisne porodične prodavnice. Trenutno dvocifrene stope rasta ostavljaju sve manje praznih mesta na odgovarajućim nacionalnim maloprodajnim mapama. Prema britanskom institutu za distribuciju prehrambenih proizvoda IGD, tradicionalni kanal prodaje u najvećoj privredi regiona – Poljskoj, činiće samo 15,6% ukupne prodaje robe široke potrošnje u 2026. Odgovarajuća vrednost u 2021. godini je i dalje bila 25,9%. Za drugu po veličini zemlju, Rumuniju, analitičari predviđaju pad na 31%, što je pad sa 37,9% u istom periodu. Prema metodologiji istraživača tržišta, tradicionalni segment trgovine sadrži i manje regionalne lance. Moranje da se osvoji tržišni udeo od drugih organizovanih, u većini velikih međunarodnih konkurenata sa visokim nivoom stručnosti, znači opipljivo ubrzanje u dinamici konkurencije.
Povećana polarizacija
Više stope inflacije ne samo da su dovele do iznadprosečnog rasta vrednosti na tržištima prehrambenih proizvoda CSEE, već su i izvršile ogromne troškovne pritiske na operativne modele različitih trgovaca. Nije iznenađenje da su diskonteri i lokalni heroji iz jedne zemlje, koji zauzimaju nišu, pobednici poremećenih lanaca snabdevanja i vrtoglavih troškova. U 2022. godini, visoke inflacije, za koju su zvanični finansijski podaci dostupni za sve trgovce, ova dva segmenta mogu da porastu primetno iznad stope inflacije hrane. Trgovci velikih formata nalaze se na donjem kraju skale.
Diskonteri povećavaju prednost
Prema podacima lokalnog bilansa stanja, Biedronka - format diskontera lanca Jeronimo Martins u Poljskoj, prema fleksibilnim kursevima povećao je svoj neto prihod za 25,2%, na 18,1 milijardu evra u 2022. Takođe, za 2023. trgovac bi mogao da nastavi trend, povećavajući svoj neto prihod u evrima za 22,3%. Lidl, sa prisustvom u deset zemalja, u 2022. porastao je za 20,6% na 23 milijardi evra. Bilansne cifre Penija iz nemačke Reve grupe pokazuju neto prihod od plus 22,9% na 4,5 milijarde evra, a podaci Aldija su plus od 19,8% na 2,3 milijarde evra – obe sa prisustvom u tri zemlje.
Lokalni heroji koriste nišne strategije
Samo lokalni heroji koji se fokusiraju na tržišne niše koje nisu u direktnoj konkurenciji sa diskonterima mogu izvesti bolji razvoj od njih. Poljski tradicionalni trgovac Dino povećao je svoju gornju liniju za 48,2% na 4,2 milijarde evra, dok je lider tradicionalne trgovine Žabka zabeležio plus od 24,1% na 3,4 milijarde evra. Ruralni operater Profi u Rumuniji porastao je za 21% na 2,5 milijardi evra.
Trgovci velikih formata u donjem delu skale
Svi maloprodavci velikog formata našli su se na donjem kraju skale, a Kaufland je na vrhu ovog segmenta, dostigavši 12,3 milijarde evra (+12,1%), Tesco na 5,3 milijarde evra (+9,7%), Auchan (bez Ukrajine) je došao do 7,9 milijardi evra (+7,4%) i Carrefour na 4,2 milijarde evra (+5,1%).
Strateške akvizicije pokreću koncentraciju tržišta
Konsolidacija tržišta je, takođe, ubrzana zbog sve većeg broja strateških akvizicija. Francuski trgovac Carrefour, broj 4 u Rumuniji, u oktobru prošle godine završio je preuzimanje nacionalnog operatera broj 10, velikog trgovca Cora. Istovremeno, rumunski lokalni maloprodajni format Mega Image, kompanije Ahold Delhaize, najavio je ugovor o kupovini trećeg po veličini maloprodajnog lanca Profi, statistički podižući lokalne operacije holandskog trgovca na vodeću poziciju.
Takođe, u jugoistočnoj Evropi manji igrači napuštaju maloprodajnu mapu. Slovenački tržišni lider Mercator krajem prošle godine najavio je ugovor o preuzimanju broja 5 na tržištu, Tuš supermarkete. Već u prvoj polovini prošle godine, multiformatni trgovac je zaključio sličan posao sa crnogorskim operaterom Franca. Preko granice, u Hrvatskoj, lokalni heroj Studenac je u protekle dve godine “pokupio” pola tuceta regionalnih lanaca. U Poljskoj je to Stokrotka, podružnica litvanske Maxima grupe, koja je kupila desetak regionalnih prodavnica od početka inflacije. Takođe, poljski diskontni operateri Netto i Aldi razmatraju rast putem strateških akvizicija.
Ratovi cenama se inteziviraju
Profitabilnost za sve maloprodajne operatere je pod pritiskom. U pitanju su diskonteri kao i lokalni heroji, čiji su ratni sanduci dobro opremljeni za borbe cenama (pogledajte grafikon). Vrednost je i dalje na prvom mestu za većinu potrošača, tako da izgleda da Lidl, Biedronka & Co. nastoje da cene konkurenciju sa tržišta. Posebno Lidl, koji u regionu ima zaradu veću od milijardu evra pre oporezivanja, počeo je da ide u ofanzivu direktnim ratovima cena u nekoliko zemalja. U Poljskoj, gde se sukob na vrhu između Schwarz-diskontera i Biedronke, poslednjih nedelja zaoštrava, članovi manjih trgovinskih lanaca optužili su oba maloprodajna giganta za nelojalnu konkurenciju i obratili se poljskoj agenciji za konkurenciju UOKiK.
Smanjen prostor za strateške investicije
Strateško obrazloženje iza neometanog fokusa na vrednost može prevazići očigledan cilj povećanja tržišnog udela. Što više novca konkurencija mora da uloži da bi održala cenu, to će manje budžeta ostati za strateška dugoročna ulaganja u tehnologiju. Diskonteri, takođe, pojačavaju srednjoročne mere produktivnosti, kao što su uvođenje samouslužnih kasa i elektronskih etiketa na policama, kao i automatizovano naručivanje. Sve ove inicijative će pomoći povećanju profitabilnosti u bliskoj budućnosti i dodatnoj izgradnji finansijske izdržljivosti. Jaz između onih koji „imaju“ i „neimaju“ će se još više proširiti.
Foto: Sebastian Rennack
