Efikasno upravljanje lancem snabdevanja - strateški prioritet

Autor: Boban Mladenovski, menadžer za transport, Tesco, [email protected]  

Jedan od najboljih načina na koji kompanije mogu dobro da opslužuju ​​svoje klijente jeste efikasno upravljanje njihovim lancem snabdevanja, što bi trebao da bude strateški prioritet. Šta je upravljanje lancem snabdivanja? Jednostavno rečeno, upravljanje lancem snabdevanja nadzire sve procese koji integrišu dobavljače, kako bi efikasno radili na premeštanju proizvoda od proizvodnje do kupca. Uzimaju se u obzir ponuda i potražnja. Konačni fokus lanca snabdevanja je da ispune vrednosnu ponudu potrošača, isporuče proizvod na željenu lokaciju u obliku koji žele s jedinstvenim karakteristikama koje žele. 

Pojam lanac snabdevanja obuhvata nekoliko značenja, uključujući: 

• Koncept lanca snabdevanja; 
• Industrija, uključujući prevoznike i propise; 
• Funkcija koja je praksa upravljanja operativnim, logističkim i nivoima zaliha kao deo koordinacije kupaca i dobavljača. 

Ovi procesi i funkcije, kada se dobro izvode, mogu dodati vrednost bilo kojoj industriji, zbog čega bi upravljanje lancem snabdevanja trebalo da bude bitna komponenta poslovne strategije. Upravljanje lancem snabdevanja proces je integracije ponude i potražnje, ne samo unutar organizacije, već i preko svih različitih članova i kanala tako da rade zajedno. Postoji pet osnovnih komponenti u sistemu upravljanja lancem snabdevanja: 

1. Planiranje - kako bi zadovoljili zahteve kupaca, menadžeri lanca snabdevanja moraju da planiraju unapred. To znači predviđanje potražnje; 
2. Usmeravanje - odabir dobavljača koji će osigurati robu, sirovine ili usluge koje čine proizvod kritična je komponenta ovog lanca. Kao deo strateškog pronalaženja izvora, menadžeri moraju da nadgledaju procese naručivanja, primanja, upravljanja zalihama i autorizovanja plaćanja faktura za dobavljače; 
3. Stvaranje proizvoda - rukovodioci lanaca snabdevanja, takođe, treba da pomognu u koordinaciji svih koraka uključenih u stvaranje proizvoda. To uključuje pregled i prihvatanje sirovina, proizvodnju proizvoda, ispitivanje kvaliteta i pakovanje; 
4. Distribucija – potrudimo se da proizvodi dođu do kupaca. To uključuje koordinaciju narudžbina, planiranje isporuka, slanje, fakturisanje i primanje plaćanja. Generalno, za isporuku proizvoda mora se upravljati flotom vozila - od brodova koji prevoze proizvod proizveden u drugoj zemlji do kamiona flote i službi dostave; 
5. Povrat proizvoda - rukovodioci lanca snabdevanja, takođe, treba da razvijaju mrežu koja podržava povrat proizvoda. Ova mreža mora biti osetljiva i fleksibilna kako bi podržala potrebe korisnika. 

Temelj za svaku od ovih komponenti je čvrsta mreža koja može efikasno da prati informacije u celom lancu snabdevaanja i da osigura usklađenost sa zakonima i propisima. To uključuje širok raspon odeljka: ljudske resurse, IT, osiguranje kvaliteta, finansije, dizajn proizvoda i prodaju. 

Upravljanje lancem snabdevanja ključno je za svaku organizaciju, jer može doneti nekoliko koristi organizaciji. Loše upravljanje može dovesti do vrlo skupih kašnjenja, problema s kvalitetom ili štete za ugled. U nekim slučajevima, loše upravljanje lancem snabdevanja, takođe, može uzrokovati pravne probleme ako dobavljači ili procesi nisu usklađeni. Napredak tehnologije otključao je ogroman potencijal za upravljanje lancem snabdevanja. Omogućio je menadžerima da budu potpuno povezani, u stvarnom vremenu, s članovima lanca snabdevanja. U saradnji s menadžerima, kompanije mogu postići sledeće: 

• Predvideti probleme; 
• Na vreme korigovati cene; 
• Poboljšati zalihe i performanse. 

Efikasno upravljanje lancem snabdevanja pruža tri primarne koristi organizaciji: smanjenje troškova, povećanje prometa i pravilno korišćenje imovine. 

Distributivni centri – važna karika u snabdevanju 

Distributivni centri smatraju se specijalizovanim, strateški smeštenim skladištima. Oni igraju ključnu ulogu u lancu snabdevanja, posebno u pomaganju da se narudžbine kupaca ispune brže i tačnije, dok povezane troškove drže na najnižem mogućem  nivou.

Distributivni centri mogu se voditi i upravljati zаvisno od potreba ili strukture poslovanja. Na primer, neke maloprodajne kompanije grade i upravljaju vlastitim distributivnim centrima, dok se neke udružuju s logističkim kompanijama ili trećim stranama. 

Može se postaviti pitanje: Zašto distributivni centri, a ne magacini ili skladišta? Koja je razlika između njih? Robu skladištenu u magacinima/skladištima obično skladištuju proizvođači ili trgovci, a ne direktno potrošači. Distributivni centri više su kao sveobuhvatne logističke operacije, skladištenje, spremanje robe, pakovanje, za ispunjavanje narudžbina kupaca koji mogu biti maloprodajna mesta ili direktni poedinačni potrošači. 

U poređenju sa skladištima, distributivni centri uglavnom se ne fokusiraju na dugoročno skladištenje, već na protok robe. Time se uspostavljaju procesi koji mogu ubrzati operacije i smanjiti troškove. Distributivne centre treba smestiti na strateška mesta koja bi smanjila troškove i vreme potrebno da proizvod stigne do krajnjeg odredišta. 

Bez obzira na industriju, dobavljači ili proizvođači obično šalju svoje proizvode direktno u odgovarajuće distributivne centre, gde ih primaju i skladište. Kada dođe vreme za otpremu, zaposleni upravljaju potrebnim logističkim procesima. Drugim rečima, odgovarajuća roba uzima se iz inventara, pakuje i šalje svaki put kada kupac naruči. 

Manje kompanije mogu odlučiti da njihove distributivne mreže servisira posebna logistička organizacija, dok će veća preduzeća verovatnije posedovati i upravljati vlastitim distributivnim mrežama dizajniranim za prevoz robe od proizvođača ili veletrgovaca do trgovaca na malo ili potrošača. Velike kompanije mogu da imaju nekoliko distributivnih centara smeštenih strateški, gde svaki centar opslužuje određeni broj trgovina ili određenu geografsku regiju. 

Izazovi distributivnih mreža 

Distributivni centri nisu bez svojih nedostataka. Sve operacije moraju se izvesti brzo i tačno kako bi se osigurao efikasni rad. Svaki izostavljeni mali detalj potencijalno može uzrokovati nepredviđene probleme i kašnjenja, a time i povećati troškove. Pogrešna komunikacija oko pripreme i pakovanja robe može dovesti do problema u ispunjavanju plana, a neorganizovani rasporedi mogu značajno otežati rad radnika. 

Distributivni centri obrađuju proizvode koji stižu od proizvođača ili veletrgovaca, organizuju ih i dostavljaju na krajnja odredišta, što je brže moguće. To zahteva pažljivo praćenje nivoa zaliha kako bi operacije poput prijema robe, skladištenja i pripreme narudžbina, bile što efikasnije. 

Otvaranje distributivnog centra može biti skupo kratkoročno, ali dugoročne koristi obično nadmašuju početne troškove. To je zato što ovi centri imaju za cilj maksimiziranje efikasnosti kada je u pitanju primanje, skladištenje, pakovanje i distribucija robe.