Piše: Jelena Vasić, analitičar podataka Privredne komore Srbije
Najveći broj pitanja koja nam domaće kompanije upućuju, od početka pandemije Kovid 19 i tokom aktuelnih sukoba u Evropi i na Bliskom Istoku odnose se na kretanje cena sirovina i energenata na međunarodnom tržištu, kao i informacije o aktuelnoj stopi inflacije. Potrebni podaci za donošenje poslovnih odluka zavise od vrste poslovnih aktivnosti, a najčešće dobijamo upite o domaćem i međunarodnim tržištima, o makroekonomskim indikatorima (aktuelni i očekivani privredni rast, struktura radne snage, strane direktne investicije u pojedinim industrijama, bruto zarade u lokalnim samoupravama, promet, izvoz…) kao i o sektorski specifičnim pitanjima (broj teretnih vozila na graničnim prelazima, proizvedena sirovina u konditorskoj industriji, izvozni potencijal za industriju nameštaja…). Česta su pitanja i komentari koji se tiču celokupne privrede, mada privrednici iznose i pojedinačne probleme sa kojima se suočavaju u svakodnevnom poslovanju, a za čije prevazilaženje im je neophodna podrška kroz udružene inicijative. Izdvajaju se pitanja iz oblasti opterećenja zarada, poreske politike, nedostatka radne snage i ekonomske migracije stanovništva.
Podaci nam pomažu da sagledamo trendove i bitne informacije za donošenje odluka, jer svako odlučivanje prati neizvesnost pošto ne postoji alat koji će nam jasno pokazati budućnost. Efikasno korišćenje podataka nam pomaže da sagledamo i razumemo trendove koji nisu primetni ukoliko pratimo samo dnevna dešavanja. Zbog toga je za svakog pojedinca, bez obzira na to da li donosi odluke za privatne ili poslovne potrebe, izuzetno korisno poznavanje izvora i analitike podataka. To obezbeđuje da se tema sagleda iz više uglova, da se lakše shvate detalji, posebno kada uočimo grešku ili vidimo da se ciljevi ne ostvaruju. Ovo posebno dolazi do izražaja pri donošenju odluka u firmama tokom razvijanja alata za izveštavanje i redovno praćenje promena.
Važno je da zaposleni budu upućeni u to koje podatke i indikatore prate, gde ih mogu preuzeti, na koji način ih upoređuju i koriste za donošenje poslovnih odluka bilo da se radi o javno dostupnim podacima domaćih ili međunarodnih institucija ili o prikupljanju podataka o poslovnim operacijama. Važno je znati i koji su izvori merodavni za iste ili slične vrste indikatora, kao i koja je dinamika objavljivanja podataka. Zbog toga je jednako važno prikupiti i obraditi različite podatke o poslovanju koji su nam dostupni kao i edukovati zaposlene i korisnike o načinima kako, zašto i koji podaci se prikupljaju i obrađuju. Zbog toga treba ulagati u savremene poslovne procese prikupljanja, obrade i vizualizacije podataka jer tako razvijamo sistem za donošenje odluka na osnovu dostupnih informacija, a smanjuje se mogućnost ponavljanja grešaka i donošenje odluka na osnovu intuicije. Poznavanje izvora podataka, kreiranje indikatora i pravilno tumačenje - znanje je za kojim će potražnja na tržištu rada u budućnosti sve više da raste.
| Podaci nam pomažu da sagledamo trendove i bitne informacije za donošenje odluka, jer svako odlučivanje prati neizvesnost pošto ne postoji alat koji će nam jasno pokazati budućnost. |
Efikasna analiza podataka daje mnogo razvijeniju predstavu o faktorima koji utiču na donošenje odluke. Važan deo ovog procesa je vizuelizacija podataka, koja dodatno pojašnjava trend i strukturu. Aktuelan je razvoj interaktivnih kontrolnih tabli, zahvaljujući kojima se jednostavnim izborom filtera skup sagledava do najsitnijih detalja. Ipak, ovakvi prikazi često neće pokazati celu sliku jer je vizuelizacija ograničena kvalitetom podataka koji su na raspolaganju pošto nije lako obezbediti savršen skup podataka.
I preduzetnici i predstavnici velikih kompanija svesni su važnosti prikupljanja, obrade i korišćenja podataka u poslovnim procesima. I to ne samo interni podaci o prodaji, kupcima, dobavljačima već i informacije o domaćem i međunarodnom tržištu, kretanju cena na svetskim berzama, kamatnim stopama, i brojne druge. Podatke koje samostalno prikupljaju, kompanije koriste za redovnu analitiku poslovanja i sagledavanje mogućnosti za unapređenje konkurentnosti. Ukrštanje, na primer, istorijskih podataka o prodaji i zalihama može se koristiti za planiranje proizvodnje i zaliha u skladu sa sezonalitetom prodaje i za optimizaciju lanca snabdevanja. Zbog toga zaposleni sagledavaju mogućnosti za praćenje i istraživanje podataka unutar organizacije u kojoj posluju. To otvara nove investicije u digitalne tehnologije, koje obogaćuju sistem izveštavanja. Iako se najčešće optimizacija prodajnih rezultata ističe kao prioritetni cilj, opstanak u današnjem okruženju podrazumeva jasnoću u kontekstu društveno odgovornog poslovanja, etičnosti, korisničkog iskustva, zaštite životne sredine i brojnih drugih oblasti eksterne i interne organizacije poslovanja i korporativnog upravljanja.
Ako vam se tema čini poznatom i često ste u nedoumici koje ekonomske indikatore da koristite i koje izvore preporučujem da pogledate sektorske biltene koje pripremamo u saradnji sa aktivnim članicama PKS i koje smo poslali predstavnicima kompanije sa početka ove kolumne kako bi skratili proces istraživanja.
I podsetnik za sve koje ova tema zanima: u svetu i kod nas je aktuelan razvoj eko-sistema otvorenih podataka, podstiče se upoznavanje sa otvorenim podacima, kao i promovisanje primera upotrebe i koristi koju javnost može imati od njih. Oni su javno dobro koje povećava efikasnost i transparentnost javnih institucija, produktivnost, inovativnost privatnog sektora, naučnoistraživačkih organizacija i obrazovnih institucija, kao i opštu informisanost. Rad na njima kreira nove usluge za građane, nova radna mesta, otvara prostor za nove poslovne modele i omogućava razvoj malih kompanija i tehnoloških startapova. Otvoreni podaci utiču na bolјe funkcionisanje javne uprave, akademskog sektora, privrede i medija i omogućavaju uspeh specifičnim inicijativama poput odgovora na krizne situacije. Dovoljno je da ukucate ključne reči u pretraživač na vašem računaru i istraživanje može da počne!
