Razgovarala: Milica Milutinović, [email protected]
Njen karijerni put najvećim delom u vezi je sa profesionalnim razvojem u kompaniji Mondelēz International, u kojoj je već 15 godina. Te 2009. godine, timu Mondelēz-a se priključila kao Accountant Analyst za tržište Adria regije u koje spadaju tržišta Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore, Albanije, Kosova i Severne Makedonije: Već tada sam znala da profesionalno želim da budem deo tima prodaje i odmah sam počela da radim u tom smeru. Ubrzo, 2010. prešla sam u sektor kontrolinga kao Controlling Analyst za tržišta Adria regije gde sam pokrivala i odeljenje Interne kontrole za ova tržišta. Godine 2013. već sam bliže sektoru prodaje kada sam promovisana na poziciju Sales Controller za tržišta Adria regije. Konačno, 2014, prelazim u tim prodaje na poziciju Sales Analyst i Category Assistant za tržišta Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije i Kosova. Dosta tržišta za sam početak moje karijere u prodaji. Poziciju sam prihvatila uz veliko oduševljenje apsolutno svesna da je to pravac u kome želim da se profesionalno usavršavam i stičem nova znanja i iskustva. Godine 2015. unapređena sam na poziciju Distributor Development Managera za ista ova tržišta, gde kao glavni zadatak imam razvoj tržišta i distributera. Pet godina kasnije i uz mnogo stečenog iskustva, postajem menadžer prodaje za tržište Bosne i Hercegovine.
Vodeći sva ova tržišta van Srbije, putovala je mnogo i bar dve nedelje mesečno bila na putu. Kako nam kaže, veoma joj se dopao takav način rada - da vodi tržišta koja nisu u njenoj zemlji, jer ne samo da ih na taj način bolje spoznaje i razume, već ima priliku i da radi na njihovom razvoju, ali i stekne prijateljstva u okviru regiona za ceo život.
Zatim je nakon dve godine, 2023. godine stigla pozivnica za Atinu, kada je naša sagovornica, kaže, profesionalno i lično bila spremna za potpuno nove izazove i kada je unapređena na poziciju Country Manager za Kipar. Nedoumica nije bilo i kofere je brzo spakovala: Osećala sam se sjajno! Što sam potajno želela i na neki način radila na tome, to sam i ostvarila. Ceo svoj život želela sam da živim u Grčkoj koju sam stalno posećivala par puta godišnje. I onda, kada se Grčka kao tržište priključila našem regionu Centralno-Južne Evrope i kada su se stvorili uslovi za novu poziciju, mojoj sreći nije bilo kraja. To je bilo to – odluka je doneta lako, bez mesta za bilo kakve nedoumice! Nakon sređivanja celokupne neophodne dokumentacije, za sedam dana sam se spakovala i otišla.
S obzirom na to da je i ranije vodila tržišta van Srbije i često bila na putu, prvi zaključak bi bio da je sada samo lokaciju promenila. Ipak, kako nam kaže, život joj se skroz preokrenuo - od jednog tipično beogradskog ubrzanog načina života, do jednog potpuno mirnog života u Atini: Atina jeste poznata metropola, ali živeći u njoj već skoro godinu dana, nemam taj osećaj da negde jurim. Imam više slobodnog vremena preko vikenda, koje se trudim da maksimalno iskoristim, dok mi je u Beogradu uvek nedostajao taj još jedan dan vikenda. Još nešto - zbog drugačije klime, svakako, više se na vremenske uslove ne žalim.
Sama vrsta posla koji obavlja je slična onome što je radila živeći u Srbiji. Sa druge strane, iako je ista kompanija, veličina organizacije je drugačija, postoje pojedinosti i specifičnosti koje se odnose na to kako funkcioniše sistem, kakvi su procesi i način komunikacije: U početku mi je bilo teško da se naviknem na to, ali potpuno sam svesna da je na meni bilo da se prilagodim novoj sredini. Imala sam tu sreću da su me kolege u Atini sjajno prihvatile i pomogle u celom procesu adaptacije. Postoji još jedna specifičnost koja mi i te kako prija - s obzirom da sam zadužena za tržište Kipra, često obilazim ovo ostrvo i upoznajem ga, ne samo iz ugla biznisa i razvoja tržišta, već i istorijski i kulturološki.
Rad u inostranstvu, po mom mišljenju, jeste definitivno jedno sjajno iskustvo, profesionalno i životno! |
S obzirom na to da radi u internacionalnoj kompaniji, u kojoj je mnogo zaposlenih sa svih strana sveta, zanimalo nas je kako izgleda kada dođe do „sudara“ mentaliteta. Na šta nam je ona odgovorila da je prihvatanje i promovisanje različitosti, jednakosti i inkluzije deo njihove korporativne kulture. Kao olakšica tu je i činjenica da je ona po prirodi vrlo otvorena i komunikativna osoba i uvek polazi od toga da različitost mentaliteta i ljudi koji rade u jednoj organizaciji mogu samo da doprinesu obavljanju nekog posla: Jer, baš zbog tog različitog mentaliteta, načini obavljanja istih aktivnosti se razlikuju, u pozitivnom smislu, a vrlo često možemo i da učimo jedni od drugih. Tokom svoje karijere par puta sam se susrela i sa situacijom kada je različit mentalitet ljudi trenutno otežao obavljanje posla. Ipak, smatram da i pored svih razlika, zahvaljujući timskom radu, profesionalnosti, razumevanju i kolegijalnosti, posao može da bude sjajno obavljen.
Osećaj bez koga je teško prošetati po inostranstvu kada se iselite iz svoje zemlje – nostalgija – prisutna je i kod nje ponekad, najčešće onda kada joj se nešto baš lepo desi pa bi u tim trenucima nekog svog zagrila i podelila tu radost sa najbližima. Priznaje, ipak da u početku nije bilo mesta, niti vremena za nostalgične momente, jer ispunila joj se životna želja, a život u Grčkoj bio je ispunjen samo radosnim i srećnim trenucima, uz upoznavanje novih ljudi i samog tržišta. Verovatno, kao i kod većine naših ljudi koji rade u inostranstvu, pre ili kasnije nastupi period kada postaneš svesnija da si sama u tuđoj zemlji, bez stalnog fizičkog prisustva porodice i prijatelja i mogućnosti da popijete potpuno neplaniranu kafu vikendom. Sećam se da su znali da prolaze dani kada se nisam ni sa kim viđala i kada je bilo zaista teško. A onda se setiš zašto si u stvari tu gde jesi, da si ostvarila svoj san, krenu aktivnosti i dešavanja i počneš da uživaš u tom novom iskustvu. Bude teško ponekad, ali vredi svaki momenat, tvrdi nam Zorana.
Dodaju da joj nedostaju porodica i prijatelji, kolege iz kancelarija u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, ali i ta srpska pozitivna energija, otvorenost ka svima i način radovanja bilo kojim povodom. Kaže da Grci imaju neverovatnu emociju i da ih zbog toga volim kao narod, samo na drugačiji način to pokazuju.
Od neobičnijih stvari sa kojima se srela u Grčkoj, kaže da ju je obilazeći maloprodajne radnje zbog prirode posla, najviše iznenadilo što kada uđe u radnju, mora svakome da se javi, jer se i vama svako javlja od zaposlenih: Uz javljanje ide i razgovor o tome kako si, šta se trenutno dešava i šta je novo. U početku mi je bilo jako neobično što takav razgovor vodim sa svakim zaposlenim u radnji, ali, imajući u vidu prirodu mog karaktera i srdačnost, vrlo brzo sam se navikla na ovakve neplanirane, ali prijatne, produžene boravke u radnji tokom obilaska terena.
Zorana sebe u narednoj deceniji i dalje vidi u Grčkoj, ispunjenu profesionalno i lično. A svima koji se nađu pred prekretnicom nastavka karijere u inostranstvu poručuje da treba dobro da razmisle i sagledaju sve okolnosti pre donošenja odluke: Samo hrabro i bez očekivanja! Rad u inostranstvu, po mom mišljenju, jeste definitivno jedno sjajno iskustvo, profesionalno i životno!
Foto: privatna arhiva