Pripremila: redakcija InStore magazina
Foto: Jakov Simović/Trag fondacija
Cilj korporativne filantropije je doprinos opštem dobru zajednice i društva. To ne predstavlja samo finansijski doprinos, već i strateško partnerstvo između poslovnog sektora i neprofitnih organizacija u cilju transformacije zajednica nabolje. Iz godine u godinu beleži se veće učešće poslovnog sektora u filantropskim inicijativama u oblastima za koje su potrebna dugoročna ulaganja, kao što su obrazovanje, kultura, zaštita životne sredine. Nadam se da da ćemo u narednom periodu sve ćešće svedočiti primerima strateške i razvojne podrške i drugim oblastima, poput nauke, rodne ravnopravnosti, osnaživanja žena i devojčica, ljudskih prava, koje su do sada bile izvan fokusa, izjavila je Marija Mitrović, direktor programa filantropije Trag fondacije, koja je ove godine 17. put dodelila VIRTUS nagradu za filantropiju.
Sa kojim ciljem je ustanovljena VIRTUS nagrada za filantropiju?
Glavni motiv za pokretanje VIRTUS nagrade bio je prepoznavanje i javno isticanje, najpre kompanija i preduzeća, a kasnije i pojedinačnih darodavaca, koji strateški i dugoročno podržavaju razvoj zajednica, i na taj način daju najbolji primer drugima. Ništa manje važan, jedan od ciljeva nagrade bio je, i još uvek jeste, promocija i podsticaj filantropije u našoj zemlji kako bi se što veći broj kompanija i pojedinaca u budućnosti uključio u slične, višestruko korisne programe ili akcije. Nagrada daje mogućnost i samim kompanijama, ali i pojedincima, da dobiju veću podršku javnosti za projekte u koje veruju i kojima istinski doprinose. Tokom godina došlo je, ne samo do porasta svesti građana o važnosti davanja za opšte dobro, nego i do pomaka u razumevanju ideje filantropije. Naime, filantropija ne podrazumeva samo humanitarnu pomoć, već i delovanje za opšte dobro kojim se ukazuje na probleme u društvu i doprinosi njihovom sistemskom rešavanju.
Koje su to oblasti u kojima poslovni sektor može najviše da doprinese razvoju zajednica u kojima posluje?
Kroz korporativnu filantropiju, kompanije pokazuju svoju posvećenost društvu i zajednici kako bi ispunile svoje etičke i moralne odgovornosti predstavljajući vrednosti za koje se zalažu. Korporativna davanja nisu samo finansijski doprinos, već to predstavlja strateško partnerstvo između preduzeća i neprofitnih organizacija u cilju transformacije zajednica na bolje.
U okviru filantropskih aktivnosti, većina kompanija ima definisane oblasti i grupe korisnika za podršku. Pomoć se najčešće usmerava ka mladima, starijim sugrađanima, ugroženim grupama, a više se pažnje poklanja lokalnom stanovništvu i onima u ruralnim područjima, kojima se doniraju finansijska sredstva i volonterski angažman zaposlenih. Kada je u pitanju podrška lokalnim zajednicama, poslovni sektor je najaktivniji u donacijama opreme, kao što su IT oprema za škole, medicinska oprema namenjena zdravstvenim ustanovama i druga oprema.
| Država može da pruži delotvorniju i snažniju podršku razvoju filantropije kroz dalje unapređenje zakonodavnog okvira u cilju stvaranja podsticajnog okruženja za davanja |
Prema izveštaju Fondacije Katalist Balkans, kompanije su u 2022. godini donirale iznos veći od 7,6 miliona evra. Kompanije su bile najveći korporativni donator, predstavljajući više od 72% svih korporativnih donacija. Mala i srednja preduzeća doprinela su sa gotovo 22%, dok su korporativne fondacije činile više od 5,5%. Korporativne donacije su uglavnom bile upućivane direktno i najčešće su podrazumevale podršku zdravstvu.
Koliko je zastupljen koncept društveno odgovornog poslovanja u sektoru malih i srednjih preduzeća?
Sektor malih i srednjih preduzeća sve više razvija društveno odgovorne strategije kao rezultat prepoznavanja značaja odgovornih poslovnih praksi u svim industrijama. Na taj način oni podstiču pozitivan društveni uticaj i jačaju svoju konkurentsku poziciju na tržištu.
CSR inicijative mogu značajno poboljšati imidž preduzeća u javnosti, tako što će ga postaviti povoljno u očima potrošača, regulatora i investitora. Istraživanja u svetu pokazuju da potrošači očekuju da brendovi koje podržavaju budu društveno odgovorni, a čak 70% potrošača želi da zna šta brendovi koje podržavaju rade na rešavanju društvenih i ekoloških pitanja.
Društveno odgovorna preduzeća su konkurentnija, privlače lojalne kupce i zadržavaju zaposlene angažovane na poslu. Mala i srednja preduzeća mogu koristiti društveno odgovorno poslovanje kako bi uskladili svoj brend sa relevantnim društvenim pitanjima koja su bitna njihovim partnerima i široj zajednici.
Kompanije često osnivaju sopstvene fondacije. U kojim oblastima korporativne fondacije mogu najviše da doprinesu?
Osnivanjem posebnog entiteta posvećenog filantropiji, kompanije mogu da usmere svoje resurse i stručnost ka rešavanju specifičnih društvenih pitanja. Ove fondacije imaju za cilj da naprave značajnu razliku u različitim oblastima strateškim usmeravanjem svojih resursa, saradnjom sa relevantnim zainteresovanim stranama i sprovođenjem uticajnih inicijativa.
Nekoliko je uobičajenih oblasti koje predstavljaju fokus korporativnih fondacija. Jedna od njih je obrazovanje, gde se daje podrška programima stipendiranja, obezbeđuje pristup kvalitetnom obrazovanju i unapređuja obrazovna infrastruktura. U oblasti zdravstvene zaštitu, fondacije mogu finansirati medicinska istraživanja, podržavati zdravstvene ustanove ili promovisati inicijative javnog zdravlja. Kada je u pitanju zaštita životne sredine, inicijative mogu uključiti pošumljavanje, projekte održive energije i promovisanje ekološki prihvatljivih praksi. Kada govorimo o smanjenju siromaštva, ključne inicijative za mnoge korporativne fondacije kreću se od mikrofinansijskih programa do obuke veština i podrške preduzetništvu. Za razvoj zajednice, aktivnosti mogu biti usmerene na finansiranje infrastrukturnih projekata ili kulturnih događaja koji neguju društvenu koheziju i inkluzivnost. U oblasti kulture, raspon je od finansiranja projekata restauracije kulturnih znamenitosti i istorijskih lokaliteta, do inicijativa koje promovišu umetnički izraz, kreativnost i kulturnu raznolikost.
Koja su najbolja sistemska rešenja, koja mogu da podstaknu veća izdvajanja kompanija za filantropske inicijative?
Država može da pruži delotvorniju i snažniju podršku razvoju filantropije kroz dalje unapređenje zakonodavnog okvira u cilju stvaranja podsticajnog okruženja za davanja. Neophodno je da država omogući izgradnju sveobuhvatnog, sistemskog pristupa i unapredi zakonodavni okvir za davanja, kako bi se filantropija praktikovala, ne samo kroz sporadične akcije, već, pre svega, kroz svrsishodne, promišljene i strateške aktivnosti, da bi takav sistem postao dugoročno održiv. Uz rad na unapređenju regulatornog okvira (uključujući i poresku politiku), važan je i rad na doslednijem poštovanju postojećih regulativa u praksi i striktnija primena aktuelnih propisa.
U kojoj meri su teme rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena zastupljene u okviru filantropskih inicijativa kompanija?
Prema istraživanju koje su zajedno objavili Trag fondacija i Fondacija Katalist Balkans, poslednjih godina korporativna podrška osnaživanju žena neprekidno raste. U periodu od 2015. do 2021. godine, kompanije, preduzeća i korporativne fondacije u Srbiji su donirale više od 560.000 evra u svrhu osnaživanja žena. Dok je u prvoj posmatranoj godini, donirana suma iznosila tek nešto manje od 20.000 evra, u poslednjoj godini ovog longitudinalnog istraživanja je zabeleženo više od 200.000 evra donacija za ovu temu. Kada se dodatno posmatra i učestalost donacija, primetno je da je pitanje osnaživanja žena sve češće deo agende društveno odgovornog poslovanja kompanija. Davanja za osnaživanje žena su najčešće bila usmerena na oblast borbe protiv rodno zasnovanog nasilja, ali je najviše prikupljenih sredstava bilo namenjeno ekonomskom osnaživanju ženskog dela stanovništva. U proseku, svaka donatorska akcija u svrhu prevencije i tretiranja posledica rodno zasnovanog nasilja je generisala 1.780 evra, a za svrhu ekonomskog osnaživanja žena donirano je još 2.800 evra. Potom slede teme poput ženskog zdravlja, podrške ženama u sportu, umetnosti, obrazovanju, izgradnje ženskih pokreta i ostale oblasti koje su bile zastupljene u manjoj meri. Ipak, koliko god da smo tokom prethodnog perioda bili svedoci pozitivnog trenda, valjalo bi istaći da je udeo ženskog pitanja u filantropskim aktivnostima kompanija ostao nedovoljno veliki. Drugim rečima, tek jedna u 100 donacija je usmerena ka osnaživanju žena, dok je udeo doniranih sredstava za ovu oblast još manji.
