Autor: Milica Mišković, Managing Partner, ESG Knowledge Hub
Foto: Freepik
Početkom svake godine, skup u Davosu podseća nas na ulogu biznisa u svetu koji je, nažalost, prožet nejednakostima i geopolitičkim tenzijama. Ono što nas kao građane najviše zabrinjava jeste povećanje troškova života, što je i jedan od najaktuelnijih kratkoročnih globalnih rizika, prema nedavno objavljenom Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma. Kada je u pitanju Srbija, prisutni su dodatno, geopolitički, ali i ekonomski rizici koji se odnose na poremećaje na tržištu koji bi mogli da se dese povećanjem cene energenata ili „pucanjem balona“ cena nekretnina. Odgovornost u doba krize povećanja troškova života postavlja dodatni izazov i pred trgovce. Sektor trgovine, koji značajno doprinosi bruto društvenom proizvodu, jasno je, pored snažnog ekonomskog uticaja, ostvaruje značajne uticaje na društvo i životnu sredinu.
Trgovci u ovom kontekstu imaju dodatnu odgovornost ne samo da se suoče sa izazovima povećanja troškova života, već i da aktivno doprinesu rešavanju problema kroz održive prakse i podršku zajednicama u kojima posluju. Demonstriranje društvene odgovornosti naročito u doba kriza i neizvesnosti je ključno, kako bi se podržao održiv ekonomski rast i pravednije društvo. Da bismo izazove uspešno prevazišli, moramo se držati zajedno. Kao građanin i potrošač biram da posetim one trgovce gde me prijatno iznenade sniženja životnih namirnica i higijenskih sredstava, ali i malu trgovinsku radnju na ćošku u kojoj pored vlasnice radi i nekoliko prodavačica, jer znam da tako podržavam opstanak male privrede.
A društvena odgovornost oduvek jeste bila ozbiljna tema i više od lepršave priče – odgovornost je prava kada se biznis bavi temama u kojima ostvaruje najveći uticaj na društvo i životnu sredinu, koje su važne za njegovo poslovanje i njegov lokalni kontekst, i kada osluškuje potrebe svojih potrošača i zajednice.
Odgovornost i transparentnost
A koje su to teme važne za trgovce u Srbiji, u idealnoj situaciji, i na jednom mestu, mogli bismo da saznamo iz nefinansijskih izveštaja. Više od 30 kompanija iz sektora G, koji obuhvata trgovinu na malo i veliko, a koje ukupno zapošljavaju više od 60.000 zaposlenih, su novim Zakonom o računovodstvu postale obveznici nefinansijskog izveštavanja i bile u obavezi da po prvi put, uz svoj godišnji izveštaj o poslovanju za 2021. godinu Agenciji za privredne registre podnesu i nefinansijski izveštaj, koji je u poslovnoj javnosti poznat i kao ESG ili Izveštaj o održivosti.
Ovi izveštaji nisu samo namenjeni stručnoj javnosti, već i svim zainteresovanim stranama, i predstavljaju pravu adresu da se, pored potencijalnih investitora i kreditora, njihovi partneri, potrošači, predstavnici lokalne zajednice, pa i potencijalni zaposleni, detaljno informišu o postojećim praksama kompanije i njenim nastojanjima da kroz stvaranje ekonomske vrednosti ostane i dobar korporativan građanin koji ne čini štetu društvu i životnoj sredini, i pravovremno adresira izazove i zabrinutosti svojih zainteresovanih strana. Iako sada već ulazimo u treću godinu izveštavanja, ovi prvi obavezni izveštaji su šarenoliki, i uglavnom ne pružaju mnogo informacija za svakog potencijalnog čitaoca iz navednenih grupa, što nas navodi na zaključak da postoji dosta prostora za unapređenje. Ovo posebno, imajući u vidu da je nefinansijsko izveštavanje viđeno kao alat koji treba da podrži i podstakne tranformaciju ka održivosti uz uvažavanje stavova i interesa zainteresovanih strana, pre nego što treba da služi ispunjavanju još jedne zakonske obaveze.
Iako su zakonskom obavezom, zasada, obuhvaćene samo kompanije sa više od 500 zaposlenih, potencijalno bi, u sektoru trgovine, ukoliko nastavimo da sledimo put usaglašavanja sa zakonima Evropske unije, u narednoj fazi, obuhvat mogao biti proširen na sve velike kompanije sa više od 250 zaposlenih kojih u ovom sektoru ima 105 prema podacima iz 2022. godine. Sledeći sve veće zahteve, kroz zakonski neobavezujuće i tržišne prakse, broj kompanija koje će imati potrebu za uspostavljanjem nekog vida merenja i izveštavanja o održivosti će najverovatnije biti i znatno veći.
Ipak, ukoliko govorimo na osnovu dosadašnje prakse, teme koje su prepoznate kao relevatne za sektor trgovine, mogu se odnositi na:
Kada su u pitanju programi podrške lokalnoj zajednici, trgovinski lanci u Srbiji, aktivno podržavaju obrazovanje, sport i humanitarne projekte usmerene na najugroženije kategorije stanovništva, ali se takođe u velikoj meri uključuju i u projekte podrške zaštiti životne sredine.
Saradnja i partnerstva
Saradnja i partnerstva sa organizacijama iz lokalne zajednice, oduvek su bili u biti društveno odgovornog poslovanja, a kako se društvo menja i razvija, tako se i značaj pojedinih tema, i načini za ostvarivanje zajedničkih ciljeva postaju jasniji, te saradnja sve više dobija na težini i značaju.
Doniranje viškova hrane
Tema doniranja viškova hrane, jedna je od onih u kojima trgovninski lanci imaju veliku ulogu. Sama tema nije nova, ali je svakako aktuelna, podjednako je važna i za smanjenje uticaja na životnu sredinu – „E“ delić slagalice u ESG konceptu, i za pozitivan uticaj na smanjenje siromaštva kod naših najugroženih sugrađana – „S“ deo ESG slagalice.
Iako tema doniranja hrane, nije nova, konstantno je potrebno raditi na iznalaženju održivih rešenja, jer je put donacija ove hrane protkan brojnim izazovima. Najpre, da bi jedna takva inicijativa bila efikasna, potrebna su snažna partnerstva sa lokalnom zajednicom, kao i osnažene lokalne organizacije koje mogu delovati kao posrednici između proizvođača, trgovaca i krajnjih korisnika. Takvih organizacija, kao što su banke hrane, na sreću, u Srbiji ima i njihov rad se zasniva na velikoj posvećenosti, volonterizmu i humanosti. Ovo partnerstvo osigurava efikasnu distribuciju hrane do onih kojima je najviše potrebna, osiguravajući da se donacije koriste na najefikasniji način. Efikasnosti značajno doprinosi i razvoj platformi kojima se automatizuje povezivanje lokacija na kojima hrtana može da se preuzme i posrednika koji u datom trenutku mogu da je preuzmu i distribuiraju krajnjim korisnicima. Inovacije na ovom planu uspešno su implementirane putem platforme „FoodShare“ koju je pokrenuo FoodScale Hub.
Međutim, da bi efekti bili veći, potrebno je obezbediti podsticajni regulatorni okvir koji bi omogućio da što više hrane, koja bi svakako bila poslata na uništavanje jer je višak na tržištu, završi na trpezi najugroženijih koji ne mogu da je priušte – u tom smislu, najvažnija pitanja odnose se na pravila u vezi sa rokovima upotrebe određenih vrsta namirnica i obračun PDV-a na hranu koja se poklanja. Ovo su pitanja u kojima usklađivanje sa propisima Evropske unije tek sledi, i prilika da se u narednom periodu stanje unapredi. U Srbiji, Srpski filantropski forum, kao pokretač promena u oblasti donacija hrane, zajedno sa Koalicijom za dobročinstvo, nastavlja da se bavi ovim pitanjima i okuplja sve zainteresovane strane na iznalaženju konstruktivnih predloga za unapređenje propisa.
Na kraju, važno je i da kao zajednica prepoznajemo napore onih koji čine iskorake, pa su tako tradicionalna priznanja najvećim donatorima hrane i organizacijama koje doprinose razvoju ekosistema doniranja hrane dodeljena na CSR&ESG Forumu u decembru. Među najvećim donatorima hrane u Srbiji, godina unazad prednjače trgovinski lanci, među kojima su Delhaize Serbia, Lidl Srbija, Mercator-S, dm drogerie markt.... Kroz ovo godišnje priznanje, Forum za odgovorno poslovanje i Srpski filantropski forum dodatno nastoje da podstaknu kompanije da prepoznaju važnost donacija hrane i aktivno doprinose zajednicama u kojima posluju.
Inkluzija, pravičnost i raznolikost
Još jedna od tema u „S“ spektru održivosti odnosi se na inkluziju i raznolikost. Iako ni ova tema nije nova, čini se da tek sa promenom društveno-ekonomskog konteksta sve više dobija na značaju u poslednjih nekoliko godina i da biznis tek sada otkriva sve snage, potencijalne i pozitivne uticaje koje razvoj praksi u ovoj oblasti donosi.
Suočene sa nedostatkom radne snage i potrebom za privlačenjem talenata, kompanije postaju svesne da integrisanjem principa inkluzije, pravičnosti i raznolikosti u radno okruženje stiču konkurentsku prednost, sa sve većim dokazima koji sugerišu da su organizacije koje sprovode ove principe i programe, otpornije i prilagodljivije u vremenima kriza. U prilog tome, istraživanja pokazuju da kompanije koje se aktivno bave inkluzijom imaju četiri puta veću verovatnoću da će imati lidere koji pre svega razumeju, a onda i deluju na promenljive potrebe i perspektive svojih kupaca, kao i tri puta veću verovatnoću da će angažovati i zadržati vrhunske talente.
Foto: Freepik
I u ovoj oblasti, trgovinski lanci pravili su pomake i intenzivno radili na kreiranju programa za zapošljavanje onih kategorija stanovništva za koje je uključenost na tržišta rada bio pre izuzetak nego pravilo, a sasvim sigurno ovo je tema koja će zavređivati pažnju i u narednom periodu. U tom kontekstu, partnerstvo i saradnja sa različitim organizacijama, koje mogu da pruže podršku i posredništvo u procesu zapošljavanje, kao što je Forum mladih sa invaliditetom, od neprocenjivog je značaja. To su prepoznale i kompanije iz sektora trgovine koje su pristupile prvoj i jedinstvenoj Mreži poslodavaca za zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja okuplja kompanije koja prepoznaju značaj zapošljavanja osoba sa invaliditetom, sprovode aktivnu politiku zapošljavanja i doprinose unapređenju položaja osoba sa invaliditetom.
Da su prakse kod trgovaca u ovoj oblasti dosta razvijene, govori u prilog i to da je upravo jedan trgovinski lanac u decembru prošle godine, osvojio novouspostavljenu Nagradu za najinkluzivnijeg poslodavca. Ovu nagradu dodeljuje Forum za odgovorno poslovanje kompanijama usmerenim na stvaranje radnog okruženja u kome svi zaposleni imaju jednake mogućnosti za napredovanje i osećaju se uključeno i prihvaćeno u svim sferama rada, a na bazi kriterijuma koji uključuju strateški pristup, integrisanost principa u politike i procedure i sprovođenje konkretnih programa i praksi.
Rodna ravnopravnost
Foto: Freepik
U bliskoj vezi sa ovim temama je i rodna ravnopravnost na koju se odnosi Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je početkom ove godine počeo da se primenjuje. Zakon je za kompanije koje broje više od 50 zaposlenih uspostavio obavezu donošenja internih akata usmerenih na rodnu ravnopravnost, upostavljanje evidencija i dostavljanje dvogodišnjih izveštaja. U Evropi, gde će trenutnim tempom, biti potrebno čak 67 godina da se potpuno eliminišu nejednakosti između žena i muškaraca, otišlo se i korak dalje, kroz uvođenje obaveze da se razlika u platama između izvršilaca muškog i ženskog pola za isti opis i obim posla analizira, te da se uvedu korektivne mere ukoliko je taj odnos veći od 5%.
Čak i kada je zastupljenost žena u ukupnom broju zaposlenih visoka, žene se i dalje suočavaju sa preprekama u napredovanju na više i bolje plaćene pozicije. Slična situacija je i u lancima dobavljača. Istraživanje kompanije Lidl Srbija i Fondacije Ana i Vlade Divac, ukazuje na to da je u Srbiji i dalje mali broj žena u preduzetništvu – tek nešto više od trećine (33%) od ukupnog broja preduzetnika čine žene, a samo 25% preduzeća u Srbiji je u vlasništvu žena.
Društvena odgovornost važna za potrošače
Prakse koje se odnose na zaposlene, imaju veliki uticaj na društvo, i upravo su ovo teme koje su sve više pod lupom analize u lancu vrednosti. Na kompanijama je da se založe za stvaranje radnih mesta koja podržavaju raznolikost, pravičnost i inkluziju, fer nadoknade za rad i mogućnosti za razvoj potencijala svih zaposlenih.
Ujedno, ovo su teme koje su podjednako važne za potrošače. Velika većina, 76% potrošača bi pre kupila proizvod od kompanije koja je posvećena unapređenju „S“ praksi, prema istraživanju koje je na globalnom nivou sproveo PwC, u junu 2021. godine. Potrošači su takođe, u velikoj meri spremni da podrže odgovorne prakse koje se odnose na zaštitu životne sredine, gde se 80% potrošača izjasnilo da bi pre kupilo od kompanije koja je posvećena unapređenju životne sredine. S druge stane, sve veći broj potrošača spreman je i da bojkotuje određene proizvode ili kompanije, ukoliko se utvrdi da su u pitanju neosnovane ili obmanjujuće tvrdnje. Ako je do pre neku deceniju i moglo da dođe do neobaveštenosti o praksama rada u globalnim lancima snabdevanja, za proizvode kao što su čokolada ili kafa, u današnjim tržišnim uslovima, to je nedopustivo. U svetu, gde potrošači sve više vrednuju etičke prakse, trgovci imaju priliku ne samo da izgrade profitabilan biznis, već i da postanu katalizatori pozitivnih promena u društvu.
Kroz transparentnost, inkluzivnost i održivost, trgovci postavljaju temelje za odgovorno poslovanje koje ne samo da ispunjava očekivanja potrošača već i gradi bolje, pravičnije društvo.
