Summi1
Summit2

EIB: Novi podsticaj za inovacije

AKTUELNO

Srbija

23.11.2023

Autor: Alessandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva EIB za zapadni Balkan, učesnik predstojećeg događaja CEO Summit


Foto: vecstock/Freepik

Svet je na ivici nove ere. Čak i u ovom trenutku vidljiv je ogroman jaz između rastuće populacije i smanjenih resursa, ekstremnih vremenskih prilika i neotporne infrastrukture, ubrzane digitalizacije i nedostatka digitalnih veština. Zajedno sa pandemijom i invazijom na Ukrajinu, kaskadni uticaj ovih događaja sažet je u reči „permakriza“, koja je skovana 2022. kako bi se opisalo stanje produžene neizvesnosti. Stanje koja očigledno zahteva nove pristupe i rešenja, gde će se  život na koji smo navikli dubinski menjati.

Inovacije bi mogle odigrati ključnu ulogu u toj transformaciji. Kao ozbiljan globalni igrač u ovoj oblasti, Evropske unija se nalazi pred izazovom da zadrži, ali i poboljša sadašnju poziciju u odnosu na druge napredne ekonomije. S obzirom da i dalje beleži ulaganja u istraživanje i razvoj ispod ciljanih 3% BDP-a, potrebno da je da poveća udeo produktivnih investicija kako bi sustigla SAD i druge globalne igrače.

Povećanje i korporativne potrošnje u ove oblasti takođe je jedan od prioriteta EU. Prema izveštaju EIB o investicijama 2022/2023, finansiranje rizičnog kapitala EU u 2020. bilo je sedam puta manje nego u Sjedinjenim Državama, što je dovelo do stvaranja mnogo manjeg broja takozvanih ’jednoroga’ (mladih kompanija vrednih preko milijardu dolara). Čini se da usled averzije prema rizicima, evropski investitori usvajaju oprezniji stav koji podrazumeva čekanje da se vidi ishod. Podaci iz Ankete o investicijama EIB-a pokazuju da je manja verovatnoća da će kompanije iz EU inovirati ili usvojiti nove tehnologije nego američke firme, upravo usled nedostatka ulaganja i rizičnog kapitala.

Globalni lider u zelenim inovacijama

Pozitivno gledano, Evropa je trenutno na čelu kada su u pitanju zelene inovacije. Njena prednost leži u oblastima održive mobilnosti, pametnih mreža i energije vetra, dok je barabar sa Sjedinjenim Državama i Kinom u skladištenju energije. Da bi ostala konkurentna, EU će morati da konsoliduje svoju poziciju i proširi učešće u najsavremenijim inovacijama, kao što je tehnologija vodonika.

Plan Evropske komisije za istraživanje i inovacije 2020-2024 vidi modernizaciju ovog sektora kao zamajac zelene i digitalne tranzicije, sa potencijalom za otvaranje do 320,000 novih visokokvalifikovanih radnih mesta do 2040. godine. Horizont 2020, program EU za finansiranje istraživanja i inovacija,  nastavlja se još ambicioznijom strategijom za period 2021-2027. Novi plan pod nazivom Horizont Evrope obezbediće budžet od 95 milijardi evra, posebno za oblasti prilagođavanja klimatskim promenama, sektore zdravstva i hrane. Između ostalog, predviđa i nove resurse za start-up kompanije kako bi razvili svoje revolucionarne inovacije i proširile se globalno, što je do sada retko bio slučaj.

Značaj prodora međunarodnih tehnologija

Osim novoosnovanih preduzeća, program Evropske komisije fokusira se i na jačanje istraživačke i tehnološke saradnje sa partnerima sa Zapadnog Balkana. Anketa EIB-a o preduzećima ukazuje na veću integraciju regiona u globalni lanac vrednosti u poređenju sa sličnim regijama, posebno zahvaljujući srpskim i makedonskim firmama. Štaviše, vidi se jasna veza izmežu inovacija i izvoza. Udeo inovativnih firmi među izvoznicima i učesnicima u globalnim industrijskim lancima dvostruko je veći od onih koje nisu uključene u trgovinu (60% naspram 33%).

Međutim, novi proizvodi i usluge ne razvijaju se interno u firmama na Zapadnom Balkanu, nego nabavljaju od drugih firmi i tržišta. Drugim rečima, regionalne kompanije su sklonije usvajanju inovacija nego samostalnom vođenju samog procesa. Kada se istražuje glavni pokretač inovacija, rezultati istraživanja EIB-a naglašavaju ključnu ulogu korišćenja tehnologija licenciranih od strane kompanija u stranom vlasništvu, potvrđujući važnost prodora međunarodnih tehnologija i inovacija za razvoj lokalnog tržišta.

Modernizacija digitalne infrastrukture, sistema obrazovnja i profesionalno usavršavanje su takođe preduslov za stvaranje uspešnog visoko tehnološkog ekosistema. Ovi procesi su takođe važni za ekonomsku konvergenciju i prelazak sa „fabričke“ na „matičnu“ ekonomiju koja bi donela i veće prihode i bolji životni standard za ljude u regionu.

Rušenje investicionih barijera

Izveštaj EIB-a o investicijama za 2022. pokazuje da pooštravanje uslova kreditiranja usled aktuelnih ekonomskih turbulencija stvara još veću neizvesnost kod kompanija i nevoljnost da se upuste u nove projekte i ulažu u obrazovanje i obuku. Grupacija Evropske investicione banke (EIB) pomaže rušenju investicionih barijera i podstiče zemlje EU i one u procesu pridruženja da preuzmu vođstvo u sledećem talasu inovacija. Od 2000. godine, EIB je investirala više od 220 milijardi evra u inovacije i veštine, takođe i kroz finansijske instrumente koji apsorbuju neke od rizika koje banke i drugi investitori preuzimaju kada finansiraju neizvesne, inovativne poduhvate.

Program InvestEU i Evropski fond za strateška ulaganja (EFSI) su u velikoj meri podržali inovacijski pejzaž u Evropskoj uniji, takođe omogućavajući EIB da razvije nove instrumente, kao što je InnovFin. Oni su omogućili kombinaciju dugoročnih kredita sa modelom nagrađivanja zasnovanim na učinku kompanije. Na taj način, Evropski investicioni fond, deo Grupacije EIB, podržao je skoro polovinu evropskih jednoroga uglavnom u ranim fazama njihovog razvoja, kao što su Skipe, Skiscanner, WeTransfer, Spotifaj, Rovio i Zalando.

Namenski finansijski instrumenti za inovativne kompanije i startapove

Kada je reč o Srbiji, EIB Global, namenski ogranak banke za aktivnosti van EU, obezbedio je 200 miliona evra za modernizaciju naučnih institucija, kao i izgradnju Naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. To je doprinelo boljem pozicioniranju Srbije na globalnom tehnološkom tržištu. Najnoviji dodatak inovacionoj infrastrukturi je zgrada Instituta BioSense u Novom Sadu, sa blizu 7000 kvadratnih metara najsavremenije opremljenog prostora za specijalizovana istraživanja u oblastima poput ćelijske poljoprivrede, veštačke inteligencije, mikro i nanotehnologije.

Međutim, inovacije zahtevaju stalna ulaganja, kreiranje odgovarajućih platformi, smanjenje administrativnih barijera i izgradnju nove infrastrukture kroz namenske finansijske instrumente. Nove tehnologije kao što su veštačka inteligencija, kvantno računarstvo i napredna proizvodnja već menjaju sastav globalne konkurencije. Neuspeh u sustizanju ovih trendova može da ugrozi sposobnost neke zemlje da se dugoročni takmiči u globalnoj high-tech trci. Mere politike za podsticanje investicija biće imperativ za budući napredak.

EIB Global može pomoći Srbiji, kao i celom regionu, da iskoriste mogućnosti novog Plana rasta za Zapadni Balkan, koji je nedavno objavila Evropska komisija sa ciljem da procesu pristupanja EU pruži dodatnu finansijsku i tehničku podršku za unapređenje ključnih reformi i vitalne infrastrukture. To će doprineti poboljšanju poslovne klime, veština, digitalizacije i stvaranju novih mogućnosti za inovacionu zajednicu u bolje povezanom i ekonomski integrisanom regionu Zapadnog Balkana.