Autor: Enisa Selmanović Salkić, [email protected]
Kada nam treba neka pomoć, ili rešenje, često smo skloni da je tražimo napolju. Kad to kažem, mislim da u pretraživač upisujemo željeni pojam na engleskom i molimo se internetima i algoritmima da nam nađu neko rešenje koje će nam ponuditi preko potrebno spasenje. Što je ok.
Ono što nije uredu je da idemo sa pretpostavkom da takvog rešenja nema u našem dvorištu ili pod našim krovom. Što baš i nije najbolja opcija, jer znamo šta kaže stara kineska poslovica o pretpostavljanju. Neću lajati, ovo je pošten časopis, ali znate na šta mislim.
Pre nekog vremena sam bila govornik i gost na jednoj sjajnoj konferenciji. Čak i ja koja sam veliki lokal-patriota, pozitivno sam se iznenadila količinom hrabrosti, proaktivnosti i inovacija koje sam čula – sve od ljudi u BiH i firmi iz BiH. Nisam išla sa predrasudom, imala sam neka očekivanja, ali ovi ljudi su ih prevazišli.
I onda nešto mislim, kada firme treba da popune neku značajnu poziciju unutar organizacije, prva reakcija je da traže neku „zverku“ van svoje organizacije. Ne nužno van zemlje, nego van njihove firme. Jer, tamo negde je trava zelenija, menadžeri su menadžerčine i lova se bere na drveću. I svi su bolji, brži i pametniji. I imaju odela i kravate i brze naočare. Full paket.
I onda dovedu tu zverku, plate je mučki i onda se to tako nekako sve i završi – mučki, a ponegde i u suzama. Ok, razumem da je ovo malo radikalno i nije sve tako crno.
Ali, samo ali – šta bi se desilo da je pristup bio skroz drugačiji? Da ste pogledali šta ima u vašem dvorištu. Da ste prepoznali da imate u svojim redovima neku zverku u nastajanju.
Nekoga ko odlično radi, živi vrednosti firme, sipa ideje na svakom koraku i u krajnjoj liniji – želi da izraste.
Ključno je ovo da želi, jer ako ne želi, a ima sve ove karakteristike – ne dirajte ga. Neka bude sjajan tu gde jeste, ako ga budete terali da bude nešto što ne želi – izgubićete ga.
A, može izrasti uz malo vode, sunca i malo pažnje. Pa izraste u najljepši cvet ili veliko razgranato stablo sa najlepšim plodovima i korenjem koji su čvrsto i duboko usađeni u zemlju.
Da prevedem ove hortikultura metafore – prepoznate ga, razvijate, a on vam to vrati na najljepši mogući način – uspehom.
Da, rast i cvetanje traje dugo i brže je naći nekoga preko pretraživača i na engleskom. A, i skuplje je. Ma, da li je?
Skuplje je praviti greške koje se mogu izbeći. Skuplje je grdnim parama i počastima zasipati nekoga ko je došao da prezimi. Najskuplje je kada ovaj koji se mogao razvijati – lepo ode. Da, ode bespovratno. Nije blesav, vidi da mu ljubav nije uzvraćena i da nikada neće biti prepoznat. Pa ode negde gde će se to sve desiti. Ili mu bar obećaju da hoće. Možda se i zezne, ali otišao je i to je sad njegova briga.
A, vi ostanete sa rupetinom i u organizaciji i u budžetu.
Uvek se prvo okrenite domaćem. Uvek prvo pogledajte pod vaš krov i u vaše dvorište. Možda baš tu, negde u ćošku, sija dijamant koji niste videli. Možda i ne sija. I to je u redu, nećemo romantizovati. Ali, kada pregledate pod svojim krovom, pa utvrdite da nema nikoga ko bi mogao ili ko bi želeo, e onda tražite dalje i napolju.
Pogotovo sada, u ovom momentu, kada je ceo svet u nekoj tranziciji, menja se sve oko nas, važnije je nego ikada da sačuvate vašu bazu. I da se uvek prvo njoj okrećete. Bazi koju ste gradili godinama ili decenijama. Toliko se investirali u tu gradnju. Zašto onda gledati okolo?
Prvo domaći čovek, onda sve ostalo.
