U naredne dve godine, polovina (51 odsto) malih i srednjih preduzeća predviđa da će se njihovo poslovanje prebaciti na bezgotovinsko, dok četvoro od 10 kupaca smatra da će, takođe, preći na ovakav način plaćanja, pokazala je globalna studija „Back to Business”, koju kompanija Visa sprovodi već sedmu godinu zaredom.
U rastućoj globalnoj ekonomiji, digitalna plaćanja postala su ključni pokretač biznisa, te tako više od trećine malih i srednjih preduzeća (35 odsto) smatra da je prihvatanje novih oblika plaćanja prilika da ove godine privuku nove kupce. Pored zadovoljenja potreba potrošača, trgovcima ovaj vid plaćanja nudi mogućnost unapređenja konkurentnosti svojih usluga i proizvoda. S druge strane, za potrošače plaćanje karticom, mobilnim novčanikom ili satom znači sigurnu, jednostavnu i brzu trgovinu, saopštili su iz kompanije.
A, podaci „Back to Business“ studije potvrđuju značajno interesovanje preduzeća baš za takve načine kupovine u budućnosti. Od ponuđenih opcija, ispitanici tvrde da će se u narednom periodu prvenstveno okretati mobilnim aplikacijama (55 odsto), a potom i digitalnim novčanicima (50 odsto) i beskontaktnim karticama (36 odsto).
U kompaniji Visa, kontinuirano pratimo oporavak malih i srednjih preduzeća u postpandemijskim okolnostima, a ono što primećujemo iz poslednjih diskusija je njihova tranzicija iz režima preživljavanja u režim rasta, koja se odvija upravo zahvaljujući digitalnim plaćanjima. Ona im donose efikasnost u poslovanju, otvaranje ka novim ciljnim grupama i preduslov za prosperitet u današnjem sve digitalnijem svetu, izjavila je Dženi Mundi, globalni direktor za prodaju u kompaniji Visa.
Mundi je dodala da su ranije samo velike kompanije mogle da šire svoje poslovanje kako bi pristupile potrošačima širom zemlje ili sveta, međutim, danas čak i vlasnici malih biznisa mogu poslovati praktično bez granica.
Visa „Back to Business“ istraživanje osvrnulo se i na to koja je ključna delatnost koju potrošači obavljaju digitalnim putem i odgovor je - kupovina. Osam od deset kupaca danas (82 odsto) svaku drugu nabavku plaća beskontaktno (58 odsto), dok više od polovine njih (55 odsto) izražava stav da će koristiti ovaj način plaćanja u narednoj godini. U analizi faktora koji su 59 odsto potrošača odvratili od kupovine i uslovili da napuste prodavnicu ističe se nemogućnost digitalnog plaćanja kao jedan od faktora.
Da ceo svet postaje jedno tržište, potvrđuje i podatak da 79 odsto ispitanih firmi kao fokus za rast navodi proširenje na nova geografska područja. Kada je reč o potrošačima, veliki broj (72 odsto) je istakao da se već oseća komforno prilikom kupovine van granica svoje zemlje.
Kako na globalnom tržištu, tako i u Srbiji, mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnici predstavljaju okosnicu razvoja lokalne privrede gde učestvuju sa 57,7 odsto u BDP-u, a njihova tranzicija na digitalnu ekonomiju u velikoj meri zavisi od podrške javnog i privatnog sektora.
Imajući u vidu ove podatke sasvim je jasno zašto postoji sve veće interesovanje za POS program koji je pokrenula Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje “Bolji način”, čiji je glavni cilj osnaživanje savremenog poslovanja u MSP sektoru i stvaranje boljih uslova za razvoj i podsticanje svih vidova bezgotovinskog plaćanja u privatnom i javnom sektoru. Mala i srednja preduzeća već su prepoznala značaj prihvatanja digitalnih plaćanja, te su se prijavila za besplatnu instalaciju i korišćenje za skoro 2.000 POS terminala i ecommerce rešenja.
Drago mi je što smo, uz ostale partnere, i mi podržali projekat „Bolji način“ i time dali konkretnu podršku daljem unapređenju lokalnih preduzetnika. Raspodela dodeljenih POS terminala je ravnomerna u svim delovima Srbije, što je posebno važno za nerazvijenije delove Srbije. Polovina uređaja je postavljena i prosečni promet po uređaju na mesečnom nivou je premašio 110.000 dinara. Vrednost prometa raste iz meseca u mesec, što nam praktično i potvrđuje da građani sve više koriste bezgotovinsko plaćanje, poručio je Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu.
Izvor: InStore
Foto: Visa arhiva