To je najveće pojeftinjenje od novembra 1986. Nasuprot tome, cene su prošle godine povremeno rasle i za više od 30 odsto, pre svega cene energenata i sirovina zbog napada Rusije na Ukrajinu.
Zato statističari sadašnje pojeftinjenje objašnjavaju pre svega takozvanim baznim efektom, naime velikim prošlogodišnjim rastom cena.
Taj efekat se odražava na uvoz energenata, koji su u avgustu bili 54 odsto jeftiniji nego pre godinu dana. Međutim, u odnosu na jul ove godine energenti iz uvoza bili su 4,1 odsto skuplji.
Koliku težinu energenti imaju kao deo ukupnog uvoza, pokazuje činjenica da su uvozne cene ostale robe u odnosu na 2022. pale za svega 3,4 odsto.
Cene uvoza utiču i na potrošačke, na osnovu kojih Evropska centralna banka vodi monetarnu politiku. U nastojanju da suzbije inflaciju ECB je od prošlog leta znatno povećala glavne kamatne stope. ECB, koja brine za stabilnost evra, nedavno je, međutim, nagovestila da se bliži kraj podizanju tih kamatnih stopa.
Izvor: dpa
Foto: Roland Weichrauch/dpa
