Kako se navodi u saopštenju NALED-a, ovo su pokazala najnovija istraživanja percepcije građana i privrede o sivoj ekonomiji, koja je, za potrebe Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje, sproveo Ipsos. Prema podacima, najveći deo privrednika ne opravdava rad na crno, a čak dve trećine kaže da im je eFiskalizacija znatno olakšala poslovanje.
Kada je reč o e-fiskalizaciji, to je, svakako, veoma korisna reforma, posebno u kontekstu smanjenja sive ekonomije. Novi sistem pozitivno doprinosi boljoj naplati poreza, ali za sada ne bih izlazila sa brojkama, jer još uvek analiziramo efekte. Naglasila bih i da poreski sistem Srbije trenutno prolazi kroz brojne druge reforme, i ovo je jedna od oblasti u kojoj tehničku podršku Srbiji pružaju stručnjaci MMF-a, rekla je Julija Ustjugova, šef kancelarije MMF-a u Srbiji, na juče održanoj sednici NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju, koja je održana uz podršku inicijative Bolji način.
Istraživanje je pokazalo da privrednici kao glavne razloge za poslovanje u sivoj zoni vide visoko poresko opterećenje zarada i parafiskale, a ocenjuju i da je nelojalna konkurencija danas prisutnija. Samo 34% misli da neregistrovanih preduzeća nema u njihovoj delatnosti, a petina da konkurencija prijavljuje sav prihod. Predsednik Saveza za fer konkurenciju Zoran Daljević pozvao je zato na uspostavljanje sveobuhvatnog registra neporeskih nameta, brži povraćaj pdv-a i regulisanje fleksibilnih oblika rada: U svetlu globalne krize, implementacija mera novog Programa za suzbijanje sive ekonomije postaje sve važnija, kako bismo ojačali kapacitete inspekcijskih organa, sudova i Poreske uprave, ali i podržali odgovornu privredu podsticajnim merama za bolje poslovanje.
Ove godine, tri četvrtine građana potvrdilo je da ne opravdava sivu ekonomiju, što je više nego pre. Podaci ukazuju da je neformalno poslovanje najzastupljenije u građevinarstvu, a slede maloprodaja i ugostiteljstvo, iako 68% građana navodi da pri svakoj kupovini dobije fiskalni račun.
Vlada Srbije je 2015. usvojila prvi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, a realizovano je više od 70% aktivnosti. Ovakva istraživanja su nam zato veoma korisna, kako bismo redovno razgovarali na ovu temu, jer ne postoji jedinstven način da se obim sive ekonomije utvrdi i moramo stalno da pratimo više parametara, rekla je Ana Jović, sekretar Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije Vlade Srbije.
Jednu od glavnih mera u borbi sa sivom ekonomijom predstavlja rast bezgotovinskih transakcija. U poslednjih godinu dana, skočio je broj korisnika kartica, a broj preduzeća koja imaju POS terminal porastao je na 56%. S druge strane, tri četvrtine prometa privrednici i dalje ostvaruju u gotovini, a građani najčešće navode da im je lakše da plaćaju u kešu (45%) ili ne poseduju kartice (28%).
Smanjenje sive ekonomije je jedan od ključnih razloga zašto smo pokrenuli Nacionalnu inicijativu za bezgotovinsko plaćanje. Okosnica ove inicijative je POS program kroz koji svim preduzetnicima, mikro i malim preduzećima nudimo besplatnu instalaciju i korišćenje POS uređaja ili softverskog rešenja za onlajn prodaju uz subvencionisanu trgovačku naknadu do najviše 0,99% u trajanju do godinu dana, rekao je Zlatko Milikić, tim lider projekta ispred GIZ-a za Srbiju, i pozvao sve zainteresovane biznise da se prijave za POS program i iskoriste ovu subvenciju.
Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je zajednički projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.
Izvor: InStore
Foto: NALED
