Padu doprinosi više faktora, od skuplje energije, preko rastućih troškova finansiranja, do globalnog pada tražnje i erozije konkurentnosti. Očekivanja od predstojećeg perioda stoga su sumorna.
Julski spoljnotrgovinski bilans: 130,4 milijardi evra izvoza i 114,5 milijardi uvoza, 1,4 odsto više nego u junu, ali velikih 10,2 odsto manje nego jula 2022.
Sabrani podaci iz prvih sedam meseci slikaju još mračniji prizor, jer izvoz je od početka godine do kraja jula pao za 2,9 odsto u poređenju sa odgovarajućim periodom 2022. Pritom, solidan rast iz prošle godine pripisiv je poskupljenju robe pre nego boljoj prodaji.
Izvoz više nije snažan, pouzdan motor nemačke privrede na kakvog smo navikli, nego je pre postao povučena parkirna kočnica, rekao je glavni ekonomista ING banke Carsten Brzeski.
To je očigledno jasno i među izvoznicima. Avgustovsko izdanje indeksa očekivanja u izvoznom sektoru - kog ekonomski institut Ifo izrađuje na osnovu ankete hiljada domaćih firmi - bilo je na minus 6,3 poena, posle ravno šest u julu.
Nemački izvoznici se suočavaju sa slabom globalnom tražnjom, rekao je direktor odeljenja Ifo za istraživanje. Uz to, izvoznici se učestalo žale da gube na konkurentnosti.
U suštini, nemački izvoznici plaćaju skupu energiju, a važna spoljna tržišta slabije kupuju zbog sopstvenih problema.
Dinamiku globalnog privrednog rasta poništavaju kamate na važnim tržištima, nadalje snažna inflacija i poljuljana kineska privreda, rekao je Volker Treier, šef spoljnotrgovniskog odseka Nemačke komore za industriju i trgovinu (DIHK).
izvor: dpa
foto: unsplash/Norbert Braun
