Bez inflatornog ponderisanja, promet je godinu-na-godinu bio u plusu od 3,6 odsto. Ta razlika ilustruje poskupljenja u maloprodaji, odnosno inflaciju.
Posebno su trpeli trgovci hranom, sa realnim padom prometa od 5,8 odsto, uprkos nominalnom rastu od 7,6 odsto. Cene hrane su poslednjih meseci najsnažniji generator inflacije.
Statističari navode da su trgovci hranom u poslednje dve godine iz meseca u mesec beležili realan pad zarade.
Inflacija je naročito snažan udarac zadala onlajn lupovini i dostavi koje su procvale pod pandemijskim restrikcijama. Taj sektor je u prvom polugođu registrovao pad prometa od realnih 7,3 i nominalnih 2,6 odsto.
Slično je u maloprodaji građevinskog materijala, sa padom prometa od 6,9 odsto.
Istovremeno, oporavljaju se oni koji su najviše izgubili pandemijskim zaključavanjem - prodavci tekstila, odeće, obuće i kožne galanterije su prošli bolje i ostvarili rast od realnih 7,3 odsto.
Izvor: dpa
Foto: Freepik
