Hina piše da je MMF tako revidirao naviše svoje ranije prognoze, budući da je u saopštenju na kraju posete Hrvatskoj u okviru redovitih konsultacija sa zemljama članicama 23. maja saopšteno da je predviđen rast hrvatske privrede u ovoj godini 2,2 posto, a u aprilskim prognozama 1,7 posto.
Izvršni odbor MMF-a ističe da je Hrvatska ove godine postala dvadeseta članica evropodručja, što dokazuje da je ostvarila veliki napredak od pridruživanja EU 2013. godine, a uvođenje evra poboljšalo je državni rejting, olakšalo pristup tržištima kapitala i u velikoj meri uklonilo rizik kursa.
Podseća se da je u 2022. podstaknut domaćom potražnjom i turizmom privredni rast iznosio 6,2 posto. Fiskalna pozicija znatno se poboljšala zabelezen je mali ivišak, a javni dug znatno je smanjen na 69 posto BDP-a, što je ispod nivoa na kom je bio pre pandemije.
Međutim, ukazuje se, zbog snažnog porasta cena energije i hrane inflacija potrošačkih cena dostigla je krajem prošle godine najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija.
Ove godine se očekuje da će slaba inostrana potražnja, pooštravanje uslova finansiranja, kao i dalja velika globalna neizvesnost ublažiti stopu rasta na 2,4 posto.
Predviđa se i da će se rast od 2024. postupno oporavljati prema potencijalnoj stopi rasta.
Prema projekcijama MMF-a, inflacija će se smanjivati na prosečno 7,5 posto u ovoj godini i snižavati do ciljane stope inflacije ESB-a od dva posto krajem 2025.
Kao negativni rizici navode se intenziviranje rata u Ukrajini, novi snažan rast cena roba i inflacije, snažniju globalnu ili regionalnu recesiju i strože uslove finansiranja od očekivanih.
S druge strane, navode, uvođenje evra i ulazak u šengen zonu mogli bi dati jači podsticaj turizmu, trgovini i ulaganjima.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
